EU zabrinuta, ali uglavnom ćuti povodom studentskih protesta u Srbiji
Zvaničnici EU su se oglašavali jedino nakon brojnih pitanja novinara oko situacije u Srbiji a reakcije se uglavnom odnose na demokratsko pravo na proteste ili potrebu da se dozvoli neometan rad novinara i aktivista civilnog društva.
Oko konkretnih zahteva, nijednom novinari nisu dobili konkretan odgovor.
Portparol Evropske komisije nadležan za proširenje Gijom Mersije (Guillaume Mercier) je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) naglasio da su zabrinuti zbog incidenata protiv demonstranata, te da očekuju brzu istragu srpskih vlasti. On je podsetio vlasti u Beogradu da imaju obavezu da zaštite učesnike skupova od povreda ili nasilja.
"Učešće građana igra vitalnu ulogu u razvoju zdravog i demokratskog društva, uključujući promovisanje transparentnosti i odgovornosti. To su vrednosti koje su u osnovi Evropske unije i koje Evropska unija očekuje da ih prigrle sve zemlje kandidati", naveo je portparol Evropske komisije.
On je ohrabrio sve relevantne aktere u Srbiji da dijalogom reše situaciju i uzdrže se od eskalacije tenzija.
"Svi politički akteri treba da se konstruktivno angažuju u međustranačkom političkom dijalogu. Ovo će omogućiti da se pažnja i energija preusmere na završetak reformi u ključnim oblastima vladavine prava i osnovnih prava i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU kako bi se ubrzao proces pridruživanja Srbije u interesu srpskog naroda", izjavio je Gijom Mersije za RSE.
U proteklim nedeljama, jedina jasnija i oštrija reakcija EU se odnosila na proterivanje grupe aktivista civilnog društva 22. januara, koji su bili u Beogradu kao učesnici međunarodne konferencije. Međutim i tom prilikom, evropski zvaničnici su zaobišli zahteve studenata.
Evropski poslanici – otvorenije o krizi u Srbiji
Za razliku od Evropske unije gde za svako zvanično stajalište, saglasnost treba da da 27. prestonica država članica, poslanici u Evropskom parlamentu (EP) imaju veću slobodu u izražavanju stavova koji uglavnom predstavljaju i stavove političkih grupacija koje oni predstavljaju u ovoj instituciji.
Druga po veličini politička grupacija u Evropskom parlamentu, evropske socijaldemokrate su otvoreno izrazile solidarnost sa zahtevima studenata.
"Grupa čvrsto podržava pravo naroda na protest i oštro osuđuje sve akte zastrašivanja, nasilja nad demonstrantima i ugnjetavanja stranih državljana", navodi se u saopštenju socijalista i demokrata, druge po veličini grupacije u Evropskom parlamentu.
Međutim, najveća grupacija u Evropskom parlamentu, evropski narodnjaci (EPP) gde je pridruženi član Srpska napredna stranka (SNS) premijera Srbije u ostavci Miloša Vučevića je mlakog stava kada je u pitanju kriza unutar Srbije.
"Studenti i građani Srbije imaju pravo na mirne demonstracije. Vlast u Beogradu mora čuti i znati prepoznati poruku građana te u tom smislu otvoriti transparentan, uključiv i konstruktivan proces dijaloga sa svim političkim i društvenim akterima u zemlji. Isto tako je važno istaći kako Srbiji nije potrebna radikalizacija već dijalog, mir i predani rad u evropskim reformama", naveo je u izjavi za RSE evropski zastupnik iz redova evropskih narodnjaka Davor Ivo Štier.
Kako nam je precizirano, ova izjava je usklađena sa svih odgovornima kako u klubu EPP, tako i u partiji.
Grupacija evropskih zelenih u Evropskom parlamentu je mišljenja da se Srbija nalazi u dubokoj krizi i da je zemlja pred prekretnicom.
"'Korupcija ubija!' nije samo slogan protesta, već glasan vapaj u pomoć jer je vladajuća SNS potpuno zarobila policiju, pravosuđe i medije – institucije koje treba da čuvaju demokratiju, ali umesto toga ometaju nezavisne istrage", ocenio je evropski zastupnik iz redova zelenih, Vladimir Prebilič iz Slovenije.
Protesti kako je rekao, u broju retko viđenom u istoriji Srbije, prema Prebiliču, predstavljaju "vapaj za pravdom i normalnošću u zemlji opustošenoj divljom korupcijom, medijskim ograničenjima i represijom nad protivnicima".
On je pozvao na hitno ispunjavanje svih studentskih zahteva.
"Takođe pozivamo Evropsku komisiju da prepozna ozbiljnost ove krize i uslovi svoj angažman sa srpskim vlastima istinskom odgovornošću njihovih zvaničnika", podvukao je Vladimir Prebilič.
Picula: Pad vlade – posledica sve snažnijeg pritiska domaće javnosti
Studenti i građani Srbije zahtevaju utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za stradanje 15 ljudi i teško povređivanje dvoje dok se vodi postupak protiv 13 lica zbog pada nadstrešnice.
Održana su i dva masovna skupa u Beogradu – na Slaviji 22. decembra i 24-časovna blokada Autokomande 27. januara.
Posle skoro tri meseca od tragedije ostavke su podneli premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić. Ostavkama je prethodio napad na grupu studenata u Novom Sadu.
Evropska komisija nije komentarisala ostavku premijera, ocenivši da se radi o unutrašnjem političkom pitanju u Srbiji.
Tonino Picula, evropski zastupnik ujedno i izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu u izjavi za RSE smatra da je pad srpske vlade rezultat pritisaka samih građana zemlje.
"Pad srbijanske Vlade koji se danas dogodio prvenstveno je posljedica sve snažnijeg pritiska na režim Aleksandra Vučića od strane spontano mobilizirane domaće javnosti predvođene studentima, a ne neke 'nevidljive ruke' raznih središta moći iz inozemstva kako je to predstavio premijer u ostavci", naveo je Picula u izjavi za RSE.
Štaviše on smatra da su upravo neki od najuticajnijih političara iz država članica EU, uključujući i predsednicu Evropske komisije Ursla fan der Lajen (Von der Leyen), pružali otvorenu podršku srpskom predsedniku.
"Predsednici i kancelari nudili su Vučiću ugovore o nabavi borbenih aviona, izgradnji nuklearnih elektrana ili partnerstvo u eksploataciji litijuma. Naravno, uz kolateralnu podršku 'na europskom putu'. I to režimu koji iskazuje otvoren prezir prema evropskim vrednostima, ali ne i evropskim sredstvima. Otpor takvom 'pragmatičnom' tretmanu Beograda koji nikako da uvede sankcije Rusiji ili se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom ipak se osetio krajem prošle godine kada je, zahvaljujući odbijenici desetak članica, Srbija ostala bez otvaranja jednog pregovaračkog klastera", mišljenja je Picula.
Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu dodaje da je ova institucija uvek iskazivala interes za put Srbije prema EU ka o i spremnost da se pomogne zemlji na tom putu.
"Ostaje za videti što će prevagnuti u skoroj budućnosti; hoće li politička i financijska podrška autokraciji ostati nepromjenjena i nakon evidentnog kolapsa dosadašnjeg modela vladanja Srbijom ili će prevladati insistiranje na standardima liberalne demokracije bez kojih nema ni napretka u pregovorima, a pogotovo članstva u EU", zaključuje Tonino Picula.