Pad vlade, Vučićev poraz ili kupovina vremena?
Tri meseca od pogibije 15 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i više od dva meseca od početka studentskih protesta, ostavke su podneli premijer Miloš Vučević i novosadski gradonačelnik Milan Đurić.
Ostavkom premijera vlada je u tehničkom mandatu do izbora nove ili novih izbora.
Vučević i Đurić nisu podneli ostavke u danima nakon nesreće, već dan nakon što je grupa napadača bejzbol palicama pretukla nekoliko studenata u Novom Sadu.
Za sada nema zvanične potvrde da li je reč o članovima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), o čemu se spekuliše pošto je Vučić 28. januara izjavio da su napadači "momci koji su izašli iz prostorija stranke" u Novom Sadu.
Dodao je da "ne može da prihvati da su to uradili ljudi iz stranke nakon poziva na dijalog".
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) objavio je da je od početka protesta bilo više od 50 napada na studente, uključujući gaženja automobilom, udaranja motkom, pesničenja, šutiranja.
U znak protesta, i solidarnosti, studenti u blokadi spremaju se da u četvrtak započnu dvodnevnu šetnju od Beograda do Novog Sada, pokazujući time da ostavke nisu dovoljne i da nastavljaju proteste.
Ono što je izvesno, jeste da je ostavkom premijera vlast koja je ušla u trinaestu godinu kako upravlja Srbijom, učinila ustupak veći od bilo kog do sada.
Šta predstoji za Vučića i njegovu vlast?
Timoti Les (Timothy Less), iz Centra za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu (Centre for geopolitics University of Cambridge), rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da odlazak vlade vidi kao Vučićev neuspeh.
"Pretrpeo je politički udarac koji je i prećutno priznanje da izvršna vlast snosi odgovornost. Potvrda je optužbi demonstranata da je tragedija u Novom Sadu posledica korupcije i lošeg upravljanja. A da li posle ovoga može da se zadrži na vlasti zavisiće od budućih dešavanja u Srbiji", kaže Timoti Les.
Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, ocenio je da Vučić igra na poslednju kartu koju ima.
"Ostavke premijera i gradonačelnika nisu male stvari i sigurno su priznanje poraza i pobede studenskih protesta. Ali istovremeno je to i pokušaj da se kriza prevuče u ravan u kojoj se on najbolje snalazi. A to su političke partije, parlament i, na horizontu, održavanje novih izbora", rekao je Spasojević.
Timoti Les smatra da Vučić istovremeno primenjuje dve različite taktike.
"Prva je žrtvovanje vlade, čime kupuje vreme da eventualno pregovara sa demonstrantima i postigne nekakvo rešenje. To sugerišu njegovi pozivi na dijalog. Ako mu ne uspe, jasno je da će raspisati nove izbore. Igra na oba scenarija, pa ako prvi ne prođe u narednih mesec dana, računa da će pobediti na izborima i tako ugasiti proteste", navodi Les.
Da li je izlaz u vanrednim izborima?
Profesor Dušan Spasojević pretpostavlja da će Vučić u narednom periodu vagati opcije na osnovu kojih će pokušati da izabere za njega najmanje rizičnu.
"Ako proceni da će mu kupovina vremena doneti korist, onda će ići na neku vrstu rekonstrukcije vlade. Ako vidi da to neće biti dovoljno, onda može da pokuša da raspiše izbore, s tim što onda ulazimo u duboku krizu", rekao je Spasojević.
Kada Skupština konstatuje ostavku premijera počinje da teče rok od 30 dana za izbor nove Vlade.
Ako nova vlada ne bude izabrana, raspisuju se izbori.
Opozicija u Srbiji tvrdi da ne postoje uslovi za fer izbore, pozivajući se na izveštaje međunarodnih i domaćih posmatrača.
Nakon vanrednih parlamentarnih izbora u decembru 2023. posmatračka misija OEBS-ove Kancelarije demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da je u kampanji dominiralo učešće predsednika države koje je uz sistemske prednosti vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) stvorilo nepravedne uslove.
"Nisu sprovedeni efikasni mehanizmi za sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače", saopštio je ODIHR.
Misija je izdala je 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa među kojima su revizija biračkih spiskova i sprečavanje zloupotrebe državnih resursa i javnih institucija.
Da Srbija primeni ove preporuke, pozvala je i Evropska unija u poslednjem izveštaju o napretku Srbije.
Većina opozicionih partija, od kojih se studenti ograđuju sami vodeći svoje proteste, protiv je novih izbora, navodeći da fer uslovi za njihovo održavanje ne postoje.
Sa druge strane, vlast kaže da su izborni uslovi demokratski i predsednik države Aleksandar Vučić više puta je u poslednja dva meseca ponovio da se "vlast osvaja isključivo na izborima".
"Neću izbegavati konsultacije. Vučević je već krenuo u razgovore sa Socijalističkom partijom Srbije i Ivicom Dačićem koji je rekao da nije za izbore. Nastavićemo razgovore sa drugima", rekao je Vučić 28. januara.
Izbori ili prelazna vlada?
Nakon pada Vlade Srbije, sednica Skupštine na kojoj je trebalo da se raspravlja o poverenju izvršnoj vlasti odložena je do daljeg.
Srpska napredna stranka, koju vodi dosadašnji premijer Vučević, ima 112 od 250 poslanika u Skupštini Srbije, a njen najveći koalicioni partner Socijalistička partija Srbije 13.
U vladajućoj koaliciji su i druge manje partije, a za izbor vlade u maju su glasala 152 poslanika, dok je 61 bio protiv.
Dušan Spasojević smatra da je prelazna vlada jedini mogući izlaz iz aktuelne krize. On navodi da bi ta vlada sa ograničanim mandatom imala dva zadatka.
"Pod jedan, da se ispune zahtevi i dva, da se spreme uslovi za slobodne i poštene izbore", navodi Spasojević.
Vlada Srbije koja je sada u ostavci formirana je 2. maja 2024. izborom Miloša Vučevića za njenog predsednika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 18. januara ponovio je opoziciji da ne želi prelaznu vladu.
"Nema nove vlasti bez izbora", rekao je Vučić.
Parlamentarni izbori u decembru 2023. bili su 14. od uvođenja višestranačja u Srbiji, deseti vanredni i peti od 2012. Prethodni su bili 2020, nakon ukidanja vanrednog stanja uvedenog zbog epidemije korona virusa.
Izbori 2012. na kojima je na vlast došla Srpska napredna stranka (SNS) Aleksandra Vučića bili su prvi redovni posle 15 godina. U naredne dve godine građani Srbije još dva puta su izlazili na vanredne parlamentarne izbore, 2014. i 2016, koji su raspisivani iako je postojala stabilna većina u parlamentu.
Šta se može očekivati?
Novosadski Viši sud podigao je optužnicu protiv 13 osumnjičenih za pogibiju 15 ljudi i teško povređivanje dvoje na Železničkoj stanici 1. novembra u Novom Sadu. Među njima je ministar građevinarstva Goran Vesić koji se odlukom suda brani sa slobode. Ostali su u pritvoru.
Studenti u blokadi zahtevaju da se objavi celokupna dokumentacija o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu i utvrdi odgovornosti za pad nadstrešnice.
Traže i da se sudski procesuiraju napadači na studente i profesore i da se odbace optužbe protiv uhapšenih na protestima. Zahtevaju i da se za 20 odsto povećaju sredstva za državne fakultete.
Timoti Les, iz Centra za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu, smatra da će Vučić pokušati da pregovara sa studentima.
"Probaće da učini neke ustupke. Ako ne uspe u toj ideji, izlazi na izbore. Čini mi se da bi on najviše voleo tu opciju. Da pobedi na izborima pa da reforme i borbu protiv korupcije vodi pod svojim uslovima, umesto da sada preduzima akciju koja mu ne bi bila po volji", rekao je Timoti Les.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. januara da su svi zahtevi studenata u blokadi ispunjeni i pozvao ih na dijalog. Rekao je da je u toku dalje objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu čime je, kako je naveo, država "dala sve što poseduje".
Studenti u blokadi nastavili su proteste ostajući pri stavu da predsednik države nije nadležan za ispunjenje njihovih zahteva.