Brisel upozorava da nova institucionalna kriza koči evrointegracije BiH
Od svih zemalja Zapadnog Balkana, samo je Kosovo iza Bosne i Hercegovine u evrointegracijama, ali je ovaj zastoj posledica što Kosovo ne može da napreduje zbog pet država članica koje ne priznaju kosovsku nezavisnost.
Bosna i Hercegovina se ponovo suočava sa intencionalnom nestabilnošću koja ugrožava i funkcionisanje države.
Koalicija na nivou Bosne i Hercegovine je trenutno u krizi, s obzirom na to da su stranke "Trojke" odlučile da raskinu koalicioni ugovor sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), strankom Milorada Dodika, proruski orijentisanog predsednika bh. entiteta Republika Srpska (RS).
Ondrej Kolar, evroposlanik i izvestilac za Bosnu i Hercegovinu u Evropskom parlamentu, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi kako se nada da će politički akteri u BiH pronaći način da se nastavi proces pridruživanja u EU.
"Odgovornost bosanskohercegovačkih aktera je da biraju između srpskog proruskog puta nestabilnosti i propadanja te evropskog puta prosperiteta i razvoja", ističe Kolar.
Situacija institucionalne blokade u zemlji, kako tvrdi, očigledno dovodi u opasnost ispunjenje neophodnih uslova za uspešan nastavak procesa pristupanja EU i isplatu sredstava Unije predviđenih novim Planom za Zapadni Balkan, koji povezuje privredni rast sa domaćim reformama.
Od decembra 2022. godine, Bosna i Hercegovina uživa status kandidata za punopravno članstvo u EU.
Iako je 2019. Evropska komisija iznela nepovoljno mišljenje o spremnosti ove zemlje za sticanje kandidatskog statusa, Slovenija je ubedila ostale članice Unije da odobre ovaj status zemlji, nakon što je i Ukrajina, koja se bori protiv ruske agresije, dobila isti status u junu iste godine.
Lideri EU su u martu 2024. izrazili spremnost da sa Bosnom i Hercegovinom otvore pristupne pregovore nakon što se ispune neophodni uslovi.
Ti uslovi su obuhvaćeni u mišljenju Evropske komisije iz 2019. godine, gde se obuhvataju 14 prioriteta koje Sarajevo treba da primeni kako bi se omogućio progres u evropskim integracijama.
Bosna i Hercegovina je takođe jedina zemlja regiona koja neće dobiti prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta, jer zemlja nije blagovremeno podnela Briselu reformsku agendu, koja je bila glavni preduslov da se odobre finansijska sredstva.
Davor Ivo Štier, evroposlanik i član Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa BiH i Kosovom, upozorava da uslovi za napredak na putu ka EU još nisu ispunjeni zbog nepostojanja saglasnosti relevantnih političkih faktora u zemlji.
"Većina građana BiH u Federaciji, Republici Srpskoj, Distriktu Brčko i u tri konstitutivna naroda i drugim zajednicama podržava članstvo u EU. Na osnovu toga, nadamo se da bi se sadašnji politički i institucionalni zastoj mogao rešiti proevropskom većinom spremnom da ispuni neophodne kriterijume za otvaranje pristupnih pregovora", poručuje Štier.
Kurt Bassuener, saosnivač i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, smatra da je napor "Trojke" da sa trima opozicionim strankama iz RS-a reformiše vladu bez Dodikovog SNSD-a, hvaljen kao pokušaj da se omogući napredak ka EU.
On smatra da ovaj potez takođe stavlja Hrvatsku demokratsku zajednicu BiH (HDZ) i, kako ocenjuje, "Dodikovog čoveka" Dragana Čovića (predsednik HDZ BiH) u nezavidnu poziciju.
"Obojica (Dodik i Čović) su predstavljali prepreku za usvajanje standarda i zahteva EU. Čak i ako ovaj napor uspe, što me ne bi razočaralo, sumnjam u to koliki bi napredak to zaista bio. Jer su Dodik, ali i Čović, simptomi sistemskog problema u Dejtonskoj ustavnoj strukturi i sposobnosti političara da polažu račune građanima i zakonu, a ne problem sam po sebi", istakao je Bassuener za RSE.
Dom naroda Bosne i Hercegovine usvojio je 30. januara zakone o graničnoj kontroli i o zaštiti ličnih podataka BiH, dva zakonska akta bitna za dobijanje datuma za otvaranje pregovora BiH sa EU. Zakone je pre nekoliko dana usvojio i Predstavnički dom.
Do usvajanja je došlo dok još traje institucionalna kriza u zemlji.
Pogledajte: 'U kafanama u BiH maštali smo o životu u EU'
Šef Delegacije Evropske unije u BiH Luigi Soreca je izjavio da je usvajanje dva evropska zakona "značajno jer je bilo moguće usvojiti ključno zakonodavstvo vezano za EU usred političke krize".
"Jasno je da u raznolikoj zemlji kao što je Bosna i Hercegovina, procesi donošenja odluka moraju uravnotežiti potrebe različitih aktera. Stoga je razumljivo da je zakonima često potrebno više vremena za usvajanje nego u drugim zemljama. EU, sa svojih 27 država članica, takođe zahteva konsenzus među različitim glasovima. Ipak, postoji razlika između odvajanja vremena za raspravu o zakonodavstvu i namernog blokiranja puta ka EU iz nepovezanih razloga, što se, nažalost, prečesto dešava", napisao je Soreca 30. januara.
Šef Delegacije EU u BiH je poručio da se, ako Bosna i Hercegovina ispuni određene ostvarive uslove, Međuvladina konferencija za otvaranje pristupnih pregovora može održati "u narednim mesecima".