Evrokomesarka Kos pozvala Srbiju da istraži incidente protiv učesnika protesta

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je pozvala vlasti Srbije da istraže incidente protiv učesnika protesta u toj zemlji koji već treći mesec protestuju tražeći odgovornost za stradanje 15 osoba nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.


"Postoje svedočanstva o incidentima protiv demonstranata. Očekujemo punu, nepristrasnu i brzu istragu. Nasilje ne treba tolerisati. Očekujemo da srpska policija nastavi da osigurava bezbednost demonstranata. Jezik koji podstiče nasilje i nedostatak međusobnog poštovanja ne može biti rešenje", navela je evropska komesarka u otvorenom pismu koji je objavila na web-stranici Evropske komisije.


Kos potvrđuje da lično pomno prati proteste u Srbiji, ali i da je primila nekoliko pisama od članova srpske akademije, političkih predstavnika i organizacija civilnog društva u kojima se izražava zabrinutost zbog trenutne situacije u zemlji.


Poručila je da je sloboda okupljanja fundamentalna vrednost zajedničkog evropskog projekta i da to treba poštovati.


Ponovila je da je prioritet Evropske unije i predsednice Evropske komisije, Ursule von der Leyen, podrška Srbiji u napredovanju na njenom putu da postane deo Unije.


Međutim, Kos ističe da put ka članstvu u EU obuhvata reforme "koje ugrađuju naše zajedničke vrednosti u zakonodavstvo i praksu, te da put Srbije ka Evropskoj uniji nudi rešenja za mnoga pitanja koja su danas u centru razgovora".


"Reforme koje su deo procesa pridruživanja EU će ojačati borbu protiv korupcije, obezbediti nezavisnost pravosuđa i odgovornost institucija, promovisati slobodu i pluralizam medija i poboljšati izborne uslove. Ukoliko se pravilno sprovedu, ove reforme će imati transformativni efekat koji će koristiti svim građanima i približiti Srbiju Evropskoj uniji", poručila je evrokomesarka za proširenje.


Marta Kos je navela da je važno da se stvore uslovi za inkluzivan dijalog koji uključuje sve zainteresovane strane, političke aktere, institucije i članove civilnog društva koji će se baviti reformama koje su neophodne za evropsku budućnost Srbije.


To će, kako je navela, ojačati društvo u Srbiji i konsolidovati put zemlje ka članstvu u EU.


Ovo je prvo oglašavanje višeg nivoa iz evropskih institucija povodom situacije u Srbiji od početka protesta u novembru prošle godine.


Zvaničnici Evropske unije su se u vezi s ovim izjašnjavali jedino nakon brojnih pitanja novinara, a reakcije su se uglavnom odnosile na demokratsko pravo na proteste ili potrebu da se dozvoli neometan rad novinara i aktivista civilnog društva.




Ursula von der Leyen je 4. februara obavila telefonski razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. O ovom razgovoru se oglasio jedino Vučić, a nije spomenuo proteste u zemlji.


Predsednica Evropske komisije nije navela da je razgovarala sa srpskim kolegom, kako to obično čini putem društvenih mreža.


Takođe, njena ekipa portparola nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa koji je bio povod razgovora, niti da li se u telefonskom razgovoru govorilo o protestima.


Deo studenata u Srbiji duže od dva meseca blokira više od 60 državnih fakulteta na pet univerziteta tražeći ispunjenje četiri zahteva.


Studenti u blokadi zahtevaju objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji glavne železničke stanice u Novom Sadu, hitno procesuiranje civila koji su ih tukli na protestima, povlačenje prijava protiv uhapšenih na demonstracijama zbog te pogibije, kao i 20 odsto više sredstava za troškove fakulteta.


Vlast Srbije tvrdi da je ispunila zahteve. Studenti u blokadi to negiraju i nastavljaju proteste.