Kosovo na raskrsnici sa saveznicima
To je posebno slučaj, dodaju, u vreme naglih geopolitičkih promena.
Aktuelnog premijera Kosova Albina (Aljbin) Kurtija i njegovu vladu kritikovali su bivši zvaničnici američke administracije zbog poteza koji se smatraju nekoordinisanim na severu zemlje, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
To delovanje je imalo za cilj uklanjanje paralelnih institucija kojima upravlja Srbija na severu Kosova, a u poslednje vreme i na jugu zemlje.
Vlada Kurtija je u poslednje dve godine zamenila srpske registarske tablice kosovskim, zaustavila upotrebu srpskog dinara na Kosovu, zatvorila srpske banke i desetine drugih srpskih paralelnih institucija.
Za Sjedinjene Države i Evropsku uniju, ova delovanja su bila neusaglašena sa njima i jednostrana, što je otežalo život srpskoj zajednici na Kosovu, već je o njima trebalo razgovarati u okviru dijaloga sa Srbijom za normalizaciju odnosa.
Kako su istakli, ovo nije bio pravi trenutak da Priština preduzme te korake.
Za Kurtija, pak, ovo su bili neophodni koraci ka proširenju vladavine prava na severu zemlje, u skladu sa ustavom i zakonima Kosova.
Kurti nije odustao ni kada su ga Sjedinjene Države upozorile na ugrožavanje odnosa ili kada je Evropska unija sankcionisala Kosovo obustavom sredstava – što i dalje važi, kao i sastanci na visokom nivou.
On dosledno tvrdi da su odnosi sa Zapadom dobri, iako saglasnosti o svemu nema.
Čak je i nedelju dana pre izbora rekao da nijedna vlada u zemlji nije imala bolje odnose sa Sjedinjenim Državama od njegove. On tvrdi da Kosovo nikada nije imalo više koristi od saradnje sa SAD nego za vreme njegovog mandata.
"Prethodne vlade su koristile odnose sa SAD i Zapadom za moć, za svoje fotelje, da se popnu malo više i ostanu malo duže. Mi ih koristimo za državu, ne za moć, već da državu uzdižemo sve više i više, te da čvrsto stojimo na sopstvenim nogama", rekao je Kurti.
Vrlo brzo je usledio komentar američkog specijalnog izaslanika predsednika SAD za specijalne misije Ričarda Grenela (Richard Grenell), koji je na mreži X napisao da "Kurtijeva vlada nije bila pouzdana tokom Trampovog (Donald Trump) prvog mandata, niti za vreme Bajdenovog (Joe Biden) mandata".
I republikanci i demokrate, prema rečima Grenela, stalno su kritikovali Kurtija zbog preduzimanja jednostranih akcija koje destabilizuju region.
"Retorika koju Kurti sada koristi, tvrdeći da je blizak sa SAD i bolji od svih drugih vlada na Kosovu, apsolutno je lažna. Ne nasedajte", naveo je Grenel.
Radio Slobodna Evropa je kontaktirao kancelariju Kurtija u vezi sa ovim navodima, ali odgovor nije usledio.
Kurti i Grenel od ranije se znaju.
Tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata, Grenel je bio specijalni izaslanik SAD za dijalog Kosova i Srbije.
Čak i tada, Grenel je javno kritikovao Kurtija, nazivajući ga "antiamerikancem".
Tenzije su dostigle vrhunac u martu 2020. godine, kada je Kurti bio na čelu kosovske vlade, ali je toj vladi izglasano nepoverenje.
Kurti je tvrdio da je ova akcija bila orkestrirana uz Grenelovu podršku.
Kurtijevi protivnici koji ciljaju na mesto premijera, Bedri Hamza iz Demokratske partije Kosova, Lumir Abdidžiku (Abdixhiku) iz Demokratske lige Kosova i Ramuš (Ramush) Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova, uključili su u svoje programe popravljanje i produbljivanje odnosa sa SAD, jer je to, prema njihovim rečima, od suštinskog značaja za budućnost Kosova.
Čarls Kapčan (Charles Kupchan) iz američkog Saveta za spoljne odnose, kaže da, ko god da formira sledeću vladu na Kosovu, mora da obezbedi da odnosi sa SAD budu čvrsti i netaknuti.
"S obzirom na sve krize u svetu i predsednika Donalda Trampa u Beloj kući, Kosovo ne može da sebi priušti da bude u sukobu sa svojim saveznicima", ocenio je Kapčan.
I Kosovo i Srbija treba da daju prioritet pronalaženju puta koji vodi ka normalizaciji odnosa među njima, a ne novim tenzijama, ističe on.
"Mislim da bi dotične strane, Beograd i Priština, trebale da budu oprezne u preduzimanju koraka koje Tramp može da vidi kao beskorisne. Tramp se ne odnosi blagonaklono prema politici za koju smatra da stoji na putu njegovoj sposobnosti da promoviše dogovor i postigne mir", navodi Kapčan za Radio Slobodna Evropa.
Kapčan opisuje Trampa kao osobu koja sklapa dogovore i stavlja rezultate iznad ideologije. Stoga smatra da vlada Kosova može i treba da usvoji pragmatičniji pristup.
"Rekao bih, ako želite dobre odnose sa Sjedinjenim Državama, sklapajte dogovore, budite spremni za pregovore. I mislim da radnje za koje se smatra da stvaraju probleme neće dobro proći u Vašingtonu. Akcije koje se vide kao napredak u dijalogu između Kosova i Srbije biće toplo pozdravljene u Vašingtonu", tvrdi Kapčan.
"Mislim da bi vlada na Kosovu trebalo da uđe u Trampovu administraciju sa tim pragmatičnim i transakcionističkim pristupom, jer će to da joj koristiti", dodaje on.
Kada je reč o evropskom frontu, Tobi (Toby) Vogel, iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, ističe da će nova vlada Kosova morati da radi marljivije na poboljšanju odnosa sa Evropskom unijom.
On predlaže da Kosovo usvoji bolji diplomatski pristup sa najbližim saveznicima, posebno sa Nemačkom, koja igra ključnu ulogu u stavu EU prema Kosovu.
"Nemačka je veoma bliska Vučiću (Aleksandar, predsednik Srbije), veoma je bliska srpskom rukovodstvu, i sve više ima jake ekonomske veze i sa Srbijom. Ne postoji ništa što Kosovo može da uradi da bi to izbalansiralo. Dakle, Kosovo ne bi trebalo da bude u zabludi da je politički, ekonomski i diplomatski slabije od dve strane. Zbog toga je još važnije imati srdačne, korektne, čak i tople diplomatske odnose sa ključnim saveznicima", ističe Vogel za Radio Slobodna Evropa.
Vogel savetuje sledećoj vladi Kosova da izbegava bilo kakve nekoordinisane korake, posebno u vezi sa severnim delom zemlje.
Pokazivanje uzdržanosti i davanje prioriteta diplomatskim rešenjima ojačalo bi poziciju Kosova i u pregovorima sa Briselom i sa Beogradom, navodi on.
"Mnogo je nesigurnosti, a snalaženje u ovim uzburkanim vodama zahteva puno veštine. Mislim da šanse postoje i da ih treba iskoristiti. Jedna od njih je promena na čelu Evropske unije. Imamo novu visoku predstavnicu za spoljnu politiku koja nadgleda dijalog (Kaja Kallas, op.a.). Ona sigurno nije neko ko je naklonjen Rusiji ili ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu. Imamo novu komesarku za proširenje (Marta Kos, op.a.) koja veoma dobro razume region. I treba da iskoristimo taj trenutak da zaista odlučno krenemo napred", dodao je.
Radio Slobodna Evropa je pitao Evropsku uniju da li razmatra ukidanje mera protiv Kosova i koje konkretne korake Unija očekuje od Kosova da to učini.
U odgovoru portparola EU se navodi da su "privremene mere EU povratne, a Savet je već postavio uslove za njihovo postepeno ukidanje, u vezi sa preduzimanjem koraka na Kosovu za deeskalaciju tenzija na severu".
U krugovima EU se o ovom odgovoru govori od juna prošle godine, ali je u međuvremenu kosovska vlada nastavila sa svojim akcijama, posebno zatvaranjem institucija koje deluju po sistemu Srbije, ne samo na severu Kosova, već i u drugim opštinama sa srpskom većinom.
Vogel smatra da ovaj pristup nije ispravan, jer bi mogao da ostavi Kosovo dodatno izolovanim.
"U suprotnom, bojim se da bi se mogla dogoditi situacija poput one koja se godinama, na primer, razvijala na Kipru. Dakle, neka vrsta zamrznutog sukoba koji nikada ne prerasta u nasilje. Mada, iskreno, i to je očigledno mogućnost, što smo videli na Banjskoj i drugde. Nekako, znate, kao da krčka ispod površine i to traje i traje i nikada se ne rešava – i da bi to bio pravi problem za Kosovo, jer bi to onemogućilo da zemlja ide dalje, onemogućilo bi da postane članica Saveta Evrope i tako dalje", upozorava Vogel.
Kosovo sada čeka novu vladu koja će proizaći iz izbora 9. februara. U zavisnosti od ishoda glasanja, različite kombinacije bi mogle da budu na stolu.
Kurti je signalizirao da će, ako dobije novi mandat premijera, nastaviti da jača svoj imidž beskompromisnog lidera koji daje prioritet principima nad diplomatijom.
"Republika Kosovo, sa našom vladom, nikada neće reći 'da - Zajednici' (Zajednica opština sa srpskom većinom) i 'da' asocijaciji kosovskih opština", rekao je Kurti na skupu u Južnoj Mitrovici.
Kurtijeva stranka pod "Zajednicom" smatra Zajednicu opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Formiranje ove zajednice deo je sporazuma koje je Kosovo postiglo sa Srbijom 2013. godine, ali nikada nije sproveden.
Uprkos pritiscima zapadnih saveznika da se krene napred, Kurti nije preduzeo nikakve korake u tom pravcu.
Ali, kako ističe Kapčan, politika je nepredvidiva, i nakon izbora sve bi moglo da uzme novi smer... "jer, ako postoji nešto sigurno u politici, to je da ništa nikada nije sigurno".