Zašto studentski protesti u Srbiji nemaju lidera?
Tako student Saobraćajnog fakulteta u Beogradu odgovara na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto studenti u blokadi insistiraju na tome da njihovi protesti nemaju lidere.
U razgovoru je želeo da bude predstavljen samo kao student Saobraćajnog fakulteta, bez navođenja imena i prezimena.
Jer, kako naglašava, to je stav fakultetskog plenuma, da se nijedan pojedinac ne ističe u odnosu na kolektiv.
Duže od dva meseca, studenti drže u blokadi više desetina fakulteta širom Srbije sa ključnim zahtevom da se utvrdi odgovornost za nesreću u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici poginulo 15 ljudi.
Proteklih sedmica, predvode masovne proteste u brojnim opštinama i gradovima.
Na njihov poziv, desetine hiljada građana izlaze na ulice.
Dok vlast odbacuje odgovornost za nesreću i tvrdi da su studentski zahtevi ispunjeni, proteste i blokade podržali su, pored ostalih, udruženja penzionera, poljoprivrednika, advokata, Srpsko lekarsko društvo, pozorišni ansambli, deo prosvetnih sindikata.
A u pozivima na protest i zvaničnim saopštenjima, studenti se ograđuju od delovanja političkih partija, nevladinih organizacija i omladinskih aktivističkih grupa.
Na protestima priznaju državne i fakultetske zastave, dok su se od političkih obeležja ograđivali.
"Nama je važno da se u ovim momentima održi studentska autonomija. Studenti su sami pokrenuli blokade fakulteta, i kasnije, na protestima, celu državu digli na noge. Važno nam je da naš studenski pokret ostane samostalan i nezavisan od bilo kojih faktora", objašnjava student Saobraćajnog fakulteta.
Dodaje da među studentima ima različitih političkih orijentacija, ali da su ujedinjeni oko četiri zahteva koji su postavljeni pred institucije Srbije.
"Zbog toga ne želimo da se ono što smo postigli koristi u bilo kakve političke svrhe ili promocije", zaključuje on.
'Anonimnost kao vid zaštite'
Student Saobraćajnog fakulteta u Beogradu ističe da je njihova anonimnost vid zaštite.
"Želimo da svi budemo sigurni, i da ne pokušaju da nam ugase blokade targetiranjem pojedinaca, već se držimo kao masa koja ima zajednički stav", dodaje on.
Od početka blokada, studenti su bili na meti provladinih tabloida i predstavnika vlasti.
Ne pružajući dokaze, optuživali su ih da su "strani plaćenici", te da preko njih neimenovane zapadne obaveštajne službe "vrše upliv" u pokušaju "državnog udara".
Na njihove kućne adrese i adrese njihovih roditelja, stizali su pozivi Bezbednosno-informativne agencije za "informativni razgovor".
Pojedincima, koji su istupali javno, u provladinim tabloidima su objavljivani lični podaci, poput izvoda iz pasoša.
Univerzitetski profesori, više od 5.000 njih, stali su iza studenata.
U peticiji su naglasili da osuđuju pokušaje vlasti da ih zastraše.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković ocenjuje da vlast nije uspela u pokušajima da delegitimiše studentske proteste.
"Delovanje bez vidljivih lidera je nešto na šta ovakav sistem i režimi nemaju adekvatnu reakciju. To se pokazalo vrlo delatnim, jer ih ne možete lako delegitimisati ovom ili onom vrstom uticaja, a s druge strane, to čuva neku vrstu jedinstva", dodaje Stojiljković za RSE.
Plenum kao mesto odlučivanja
Studenti u blokadi kažu da "po principu direktne demokratije" donose odluke na fakultetskim plenumima.
Na plenumima, kako pojašnjava student Saobraćajnog fakulteta, pravo učešća imaju svi studenti koji pohađaju tu ustanovu.
"Želimo da svaki student, i onaj koji podržava i onaj koji ne podržava blokade, može da iznese svoje mišljenje na plenumu, i da bude uključen u proces donošenja odluka", dodaje on.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih studenta na plenumu.
Plenum, tako, odlučuje i o nastupima studenata u medijima i govornicima na protestu.
Kako objašnjava student Saobraćajnog fakulteta, poštuje se "princip rotacije", odnosno, da niko od studenata ne bude dominantan u javnosti.
"A bitno nam je i da se glas svakog fakulteta čuje, odnosno, da se nijedan fakultet ne pozicionira kao lider u blokadama. Već da se pokaže da smo svi jednaki, da imamo zajednički stav, da niko nikom ništa nije nametnuo", zaključuje.
Profesor Zoran Stojiljković kaže da su studenti takvom organizacijom uspeli da prevaziđu tradicionalne političke podele.
"Donošenjem odluka u plenumu i komuniciranjem sa javnošću sa promenljivim predstavnicima izbegli su da prerastu ili polako postanu nekakav liderski pokret", navodi on.
A pored fakultetskih, organizovan je i plenum na nivou Univerziteta, objašnjava student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Luka Opruc.
"To je telo koje se sastoji od delegata sa svakog fakulteta u Novom Sadu. Svaki fakultet ima po tri delegata, mogu da prisustvuju i tri posmatrača. Oni iznose stavove plenuma svojih fakulteta i glasaju na Uniplenumu, kako ga mi zovemo. Jedan fakultet predstavlja jedan glas", dodaje.
Opruc se u razgovoru za RSE predstavlja imenom i prezimenom, jer plenum tog fakulteta to dopušta.
Dodaje i da su, unutar fakulteta, studenti u blokadi organizovani u timove.
"Imamo, na primer, PR tim za komunikaciju sa javnošću, higijenski tim, logistički za ulične akcije i proteste, i slično. Manje odluke za koje timovi imaju autonomiju su operativne prirode, a najveći deo odluka zapravo prolazi plenum, skoro sve", nabraja.
Saopštenja za javnost, koje izdaju fakulteti u blokadi, prolaze plenum, naglašava Luka Opruc sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Zašto se razlikuju saopštenja plenuma?
A saopštenja plenuma pojedinih blokiranih fakulteta su se razlikovala proteklih sedmica.
Tako se, primera radi, Filozofski fakultet u Beogradu "ogradio" od 24-časovne blokade Mosta slobode, koju su 1. i 2. februara organizovali novosadski studenti.
"Svaki plenum ima određenu vrstu autonomije, svaki fakultet je zaseban", naglašava Luka Opruc.
Tvrdi i da saopštenje koje je uputio beogradski Filozofski fakultet "nije napravilo podele".
"To je sve kasnije među studentima iskomunicirano", dodaje on.
Nepoverenje u partije i organizacije
Pored političkih partija i nevladinog sektora, kao organizacije od kojih se ograđuju plenumi pojedinih fakulteta, pobrojane su i neformalna grupa intelektualaca "Proglas", kao i omladinske aktivističke grupe "Stav" i "Sviće".
Od njih se u saopštenju ogradio novosadski Pravni fakultet u blokadi, navodeći da je takva odluka doneta na plenumu, u okviru "diskusije o depolitizaciji blokada".
Opozicioni političari se pojavljuju na studentskim protestima, ali na njima ne govore i nisu u prvim redovima.
"Sve zainteresovane strane dobrodošle su na naše akcije, ali isključivo u svojstvu građana", poručivali su im studenti u blokadi.
Student Luka Opruc navodi da se studenti ograđuju zbog nepoverenja u te organizacije i partije.
"Studenti ne žele da delaju kao direktni politički akteri, na taj politički način, već apeluju na pravnu državu i na rad institucija", dodaje on.
Kada je reč o ograđivanju od omladinskih aktivističkih organizacija, student Saobraćajnog fakulteta kaže da neke od njih imaju "istoriju saradnje sa političkim akterima".
"A mi kao studenti ne želimo da budemo deo toga", zaključuje.
'Bez ideoloških i stranačkih podela'
Profesor Zoran Stojiljković naglašava da su studenti stekli poverenje širokog kruga građana, koji ih prati na protestima, zato što nisu ušli u ideološke i stranačke podele.
"Vi vidite i po ikonografiji i po parolama da studenti u protestu i blokadama nisu ideološko-politički jedinstveni, ali upravo zato što imaju dovoljno širok 'mostobran' sa zahtevima za pravdom, istinom, borbom protiv korupcije, to uspevaju da prekriju, i time izazovu široku podršku", dodaje.
On ističe i da je trenutno nejasno kako će se razrešiti politička kriza u državi.
Vlada je pala nakon što je premijer Miloš Vučević podneo ostavku 28. januara.
Vladajuća većina, koju predvodi Srpska napredna stranka, ne izjašnjava se hoće li biti novih izbora, ili će se u narednim mesecima formirati nova vlada.
Vlast odbija i predlog dela opozicionih partija da se formira prelazna vlada u kojoj bi sedeli eksperti.
Opozicija, sa druge strane, poručuje da na izbore na bi izašla pod trenutnim uslovima koje opisuje kao "nefer i nedemokratske" pozivajući se na izveštaje domaćih i međunarodnih posmatrača.
Ali u fokusu studentskih protesta, kako ocenjuje profesor Stojiljković, nisu izbori, već ispunjenje zahteva.
"Njih ne vodi borba za vlast i raspodelu vlasti. Protesti i bunt sami po sebi ne menjaju režim. Oni samo pokazuju dokle bilo koji režim može ići, daju mu jasne granice", dodaje.
Ističe da, u ovoj fazi protesta, studentski bunt nije prerastao u pokret.
"Da bi do toga došlo treba da prođe odgovarajuće vreme, a svest da bi to moglo proizvesti podele unutar studenskog protesta i blokada je još uvek jako prisutna", dodaje.
U ovom trenutku je, kaže, nepoznanica i da li bi ovaj studentski protest, poput ranijih, mogao da iznedri političkog aktera koji bi u budućnosti učestvovao na izborima.
"Jer mi imamo dugo iskustvo, da vi društveni kredibilitet i ugled koji imate među građanima, prenesete u političko polje i posle toga prođete sa dosta ograničenim ili gotovo nikakvim uticajem", podseća Stojiljković.
Navodi primer studentskog pokreta Otpor, koji je učestvovao u rušenju vlasti Slobodana Miloševića 2000. godine.
Pored Otpora, tada je opoziciji prišla grupa eksperata, okupljena u G17.
"Pa se to onda razluči i frakcioniše u mnogo stranaka i strančica, ili kao podmladak nekih postojećih političkih aktera", dodaje profesor Stojiljković.
Dodaje da se zbog "nekredibilnosti i nepoverenja u klasične stranačke političke aktere" ovoga puta to možda neće desiti.
"Oni (studenti) poimaju politiku i društveni angažman na jedan drugačiji način", zaključuje profesor Stojiljković.
'Protiv kulta ličnosti'
Student Saobraćajnog fakulteta u Beogradu ističe da su studenti "jedinstvom i kolektivom uspeli da podignu i druge društvene grupe koje se sa njima ujedinjuju u borbi".
"Samo tako možemo da dovedemo do većih promena i pokažemo da kult ličnosti može da se iskoreni", naglašava.
Studenti, zajedno sa profesorima univerziteta, odbijaju pozive predsednika Srbije Aleksandra Vučića na dijalog naglašavajući da institucija na čijem je čelu nije nadležna za ispunjenje njihovih zahteva.
Prvi zahtev studenata u blokadi je da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji novosadske Železničke stanice, kako bi se utvrdila odgovornost za nesreću.
Traže i sankcionisanje napadača na studente na protestima koji su usledili nakon nesreće u Novom Sadu i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih demonstranata.
Studenti zahtevaju i povećanje budžeta za visoko obrazovanje od 20 odsto.
Vlast tvrdi da su svi zahtevi studenata ispunjeni, pozivajući ih da otvore fakultete.
Studenti odgovaraju da se blokade i protesti nastavljaju, a da će ekspertske grupe utvrditi da li su zahtevi ispunjeni ili ne.