Objavljeni rezultati za poslaničke kandidate na Kosovu: Šta sada?

Centralna izborna komisija Kosova (CIK) objavila je u četvrtak broj glasova koje su osvojili kandidati za poslanike u Skupštini Kosova na parlamentarnim izborima održanim 9. februara.


Ovi preliminarni rezultati su objavljeni na osnovu preko 90 odsto prebrojanih glasova na biračkim mestima.


Lideri glavnih partija i kandidati za mesto premijera Kosova rangirani su na sledeći način:



Aljbin (Albin) Kurti, lider Pokreta Samoopredeljenje i kandidat za premijera trenutno ima 259.532 glasa
Bedri Hamza, kandidat za premijera ispred Demokratske partije Kosova je dobio 150.294 glasa
Memlji Krasnići (Memli Krasniqi), lider Demokratske partije Kosova ima 85.293 glasa na osnovu prvih preliminarnih rezultata za poslaničke kandidate
Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), lider Demokratskog saveza Kosova i kandidat za premijera je dobio 109.202 glasa
Ramuš (Ramush) Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova i kandidat za premijera trenutno ima 37.752 glasa.
Zlatan Elek, lider Srpske liste, dobio je 9.354 glasa.


 


Međutim, Elek nije dobio najviše glasova iako je bio nosilac liste, već Branislav Nikolić koji za sada ima 12.331 glas.


Nikolić je brat Bratislava Nikolića, bivšeg gradonačelnika opštine Štrpce koji je optužen za korupciju u slučaju Brezovica. Srpska lista je najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda.


U trenutno objavljene rezultate nisu uključeni uslovni glasovi, glasovi osoba sa posebnim potrebama i preko 80.000 glasova iz dijaspore.


Izlaznost na ovogodišnjim izborima bila je 40 odsto, što je za oko 8 odsto manje u odnosu na izbore 2021. godine.


Kada je reč o političkim subjektima, do sada vladajuća stranka Pokret Samoopredeljenje osvojila je najviše glasova, odnosno 40,80 odsto od ukupnog broja izašlih birača.


Sledi Demokratska partija Kosova sa 22,03 odsto osvojenih glasova, Demokratski savez Kosova sa 17,63 odsto, koalicija okupljena oko Alijanse za budućnost Kosova sa 6 odsto glasova, te Srpska lista koja je osvojila 4,61 odsto glasova.


Ostali politički subjekti koji su učestvovali na izborima osvojili su manji procenat glasova.




Na osnovu novog zakona o izborima, glasovi kandidata za poslanike u Skupštini Kosova broje se naknadno u opštinskim centrima za brojanje.


Ovo prebrojavanje glasova je započelo sa kašnjenjem, dok su organizacije koje prate izbore iznele kritike na račun Centralne izborne komisije da nije bila dovoljno dobro pripremljena za proces.


Pokret Samoopredeljenje je ranije naveo da će ta stranka formirati novu Vladu, iako prema trenutnim rezultatima nema 61 poslanika, koliko je potrebno da bi se izglasalo novo rukovodstvo.




Pojedini poznavaoci političkih prilika pominju mogućnost da Samoopredeljenje novu Vladu formira sa manjinskim nesrpskim zajednicama, koje imaju 10 zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova.


Do sada opozicione stranke, Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, odbacile su mogućnost formiranja koalicije sa Samoopredeljenjem, te izrazile spremnost da zajedno formiraju vladu.


Kada će biti formirana nova Vlada Kosova?

Prema mišljenju političkih analitičara, godinama na Kosovu nije bilo nepredvidljivije situacije od sadašnje.


Nijedna partija nije zabeležila ubedljivu pobedu da može sama da formira vladu, dok se udruživanje stranka ovoga puta čini kao komplikovan proces.


Koje procedure predstoje?

Predsednica Vjosa Osmani mora da sazove konstitutivnu sednicu Skupštine Kosova, koja se mora održati najkasnije 30 dana pošto Centralna izborna komisija (CIK) overi zvanične rezultate izbora.


Ova sednica se smatra okončanom tek pošto budu izabrani predsednik i potpredsednici Skupštine.


Na osnovu preliminarnih rezultata, mesto predsednika Skupštine će ići Pokretu Samoopredeljenje koji je osvojio najviše glasova. Međutim, ako ova stranka ne predloži nekoga za predsednika parlamenta, proces će se zamrznuti.


Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta podseća navodi za RSE, da, ako se to dogodi, to ne bi bilo prvi put.


"Na osnovu prakse iz 2014. godine, kada je postupak za konstituisanje institucija trajao šest meseci – tada Ustavni sud nije odredio ni zakonski ni ustavni rok u kome je pobednička stranka na izborima dužna da predloži kandidata za predsednika Skupštine", rekao je Cakoli.


Prema njegovim rečima, ako ne bude druge presude Ustavnog suda, proces bi mogao da se oduži do sledeće godine, kada ističe mandat predsednice Osmani, a mogu da budu održani i vanredni izbori.


Zašto bi Samoopredeljenje moglo da napravi blokadu?

Stranka sadašnjeg premijera Aljbina Kurtija (Albin) mogla bi da odugovlači procese ako ne uspe da formira stabilnu koaliciju za završetak ciklusa formiranja institucija.


Međutim, ako se izabere predsednik Skupštine, tada počinje da otkucava sat za naredne korake.


Predsednica zemlje je dužna da za kandidata za formiranje Vlade predloži stranku koja je pobedila na izborima.


Iako ni ovde nema tačnog roka, važećim odlukama je predviđeno da se proces odvija "što je pre moguće".


"Očekujem da će predsednica, čim predloži kandidata koji predloži Pokret Samoopredeljenje, biti u obavezi da u roku od 15 dana predloži parlamentu sastav vlade", objasnio je Cakoli.


Predložena Vlada u tom roku mora da obezbedi glasove 61 poslanika. Ali, ako se to ne dogodi, predsednica je dužna da u roku od 10 dana još jednom pozove stranke na konsultacije i da se, po svom nahođenju, odluči o novom mandataru, ako on dokaže da ima brojeve za formiranje Vlade.


Sledeći mandatar bi takođe trebalo da ima 15 dana da Skupštini predstavi sastav vladine.


Ako se Vlada ne formira ni posle 40 dana, predsednica mora da raspiše nove izbore, koji se moraju održati četrdeset dana od objavljivanja odluke.


Koji je najverovatniji scenario?

Prema Cakolijevim rečima, izgleda da se nijednoj stranci ne žuri, niti je zainteresovana za formiranje institucija.


"S jedne strane, Pokret Samoopredeljenje izgleda veoma teško pronalazi partnere među albanskim partijama, jer, bar na osnovu dosadašnjih rezultata, nema takvog partnera i ne može sam da formira vladu sa strankama nesrpske manjine. Verujem da će mu to biti izuzetno teško, pa će kao rezultat toga pokušati da blokira formiranje institucija tako što neće predložiti kandidata za predsednika Skupštine", rekao je Čakoli.


Opozicione stranke mogu se suočiti sa još jednim izazovom, pod pretpostavkom da se reši pitanje predsednika Skupštine.


"Imaće problem s pitanjem predsednika (zemlje) – koje će se postaviti u martu i aprilu sledeće godine – jer bi Pokret Samoopredeljenje sa 47 poslanika, koliko ima na osnovu trenutnih projekcija, mogao ponovo da blokira izbor predsednika i izazove vanredne izbore", ocenio je Cakoli.