Podrška iz Srbije desnoj Alternativi za Nemačku: U čije ime govori Milica Đurđević?
Milica Đurđević Stamenkovski, koja je u kabinetu premijera Miloša Vučevića zadužena za resor brige o porodici, najavila je da će 21. februara "u ime svoje stranke" učestvovati na završnom predizbornom skupu Alternative za Nemačku (AfD).
Srpsku stranku Zavetnici i nemački AfD vezuje krajnje desna ideologija i protivljenje liberalnim vrednostima.
Iako su se lideri dve partije sastajali i ranije, ovo je prva podrška Đurđević Stamenkovski AfD-u od kada je pristupila vladajućoj koaliciji.
"To je poruka da vlasti pokušavaju da izgrade dobre odnose sa AfD-om, ali je još uvek opasno da to čine direktno pa to rade preko Zavetnika, odnosno preko Milice Stamenkovski šalju tu poruku podrške", ocenjuje Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Iz kabineta premijera u ostavci i lidera vladajuće Srpske napredne stranke nisu odgovorili na pitanje da li učešće Milice Đurđević Stamenkovski na predizbornom skupu AfD-a ima podršku Vlade u Beogradu.
Na pozive i poruke Radija Slobodna Evropa (RSE) nije odgovorila ni predsednica Zavetnika, a odgovori na pitanja o govornicima na predizbornom skupu do objavljivanja ovog teksta nisu stigli ni iz AfD-a.
Kontakte sa nemačkim ultradesničarima ranije je imala i Srpska napredna stranka (SNS).
Visoki funkcioner i aktuelni šef diplomatije Marko Đurić se 2019. sastao sa predstavnikom AfD-a Arminom-Paulusom Hampelom.
Đurić je tada bio direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, a sa Hampеlom je u Beogradu razgovarao o "situaciji na Kosovu", navedeno je u kratkom saopštenju SNS-a.
Stranka koja se bori protiv imigracije beleži porast u anketama i očekuje se da će na izborima u Nemačkoj 23. februara ostvariti do sada najbolji rezultat.
Stotine hiljada ljudi izašle su nedavno na ulice Berlina i Minhena protiveći se mogućnosti da krajnja desnica dođe na vlast.
Zašto je Milica Đurđević na skupu AfD-a?
Predsednica Zavetnika je u saopštenju objavljenom na sajtu njene stranke 17. februara navela da u Nemačku putuje na poziv kopredsedavajućeg AfD-a Tina Krupale (Tino Chrupalla).
"Zahvalna sam na pozivu i na prilici da u ime svoje stranke, a verujem i u ime većinske Srbije podržim AfD, koja se kroz dosadašnji politički i parlamentarni rad pokazala kao iskreni i pouzdani prijatelj srpskog naroda", navela je Đurđević.
Nema istraživanja koja potkrepljuju uverenje Milice Đurđević da bi većina građana Srbije podržala AfD.
Ona je rekla i da će pozvati srpsku zajednicu u Nemačkoj da na izborima podrži AfD, kao i da je prijateljstvo sa tom strankom "utemeljeno na vrednostima očuvanja porodice i tradicije".
"Za nas je saradnja sa AfD-om dragocena, između ostalog, i zato što je to politička stranka koja je u Bundestagu podnela inicijativu za povlačenje priznanja nezavisnosti lažne države Kosovo", rekla je Đurđević 20. februara za televiziju Prva.
Poslanička grupa AfD pozvala je 2023. saveznu vladu Nemačke da "poništi priznanje Kosova".
Uz negiranje nezavisnosti Kosova, Zavetnici se u Srbiji zalažu i za ukidanje Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine.
Protive se ulasku Srbije u Evropsku uniju i zalažu se za savez sa Rusijom.
Ova stranka krajnje desnice kao opozicija na izborima 2023. nije prešla cenzus, ali su nakon toga podržali vladajuću partiju, a Milica Đurđević dobila je ministarsko mesto u Vladi.
Formirani su 2012, nakon što je deo članstva napustio ultranacionalističku Srpsku radikalnu stranku, čiji je predsednik u to vreme bio Vojislav Šešelj, osuđen za ratne zločine pred Haškim tribunalom.
Zavetnici opisuju AfD kao "vodeću suverenističku državotvornu opciju u Nemačkoj".
"Stavljanje akcenta na identitet i borba protiv liberalno-demokratskih vrednosti je ta veza koja spaja ove dve partije", navodi za RSE Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Šta kažu u AfD-u?
Iz AfD-a nisu odgovorili na pitanja RSE po kom kriterijumu su birali govornike na predizbornom skupu i u čemu se ogleda saradnja sa Zavetnicima u Srbiji.
Milica Đurđević se u novembru 2023. dok je njena stranka još bila u opoziciji sastala u Bundestagu sa liderom AfD-a Tinom Krupalom.
Na tom sastanku, kako su saopštili Zavetnici, saglasili su se u kritičkom stavu prema politici koju predstavlja predsednica Evropske komisije i razmenili mišljenja o "dubokoj krizi Evropske unije".
Stranke povezuje i antimigrantska politika i zalaganja za uskraćivanje prava seksualnim manjinama.
Srbija ih nije uvela, a AfD u Nemačkoj poziva na ukidanje sankcija Rusiji.
Stranka se zalaže za ponovno uvođenje nacionalne valute i labaviju "asocijaciju evropskih nacija", iako eksplicitno ne zagovara izlazak Nemačke iz Evropske unije.
Podrška krajnje desnice vlastima u Srbiji
Poslanik AfD-a u Evropskom parlamentu bio je jedan od predstavnika krajnje desnice koji je 11. februara tokom rasprave o situaciji u Srbiji poslao poruke podrške vlastima u Beogradu.
Podrška je stigla u jeku masovnih protesta sa kojih demonstranti predvođeni studentima traže odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
"Nemiri u Srbiji u proteklih nekoliko nedelja deo su globalističke mreže koja organizuje proteste širom sveta. Donald Tramp (Trump, predsednik Sjedinjenih Američkih Država) zavrašava sa svim tim", poručio je u Strazburu poslanik AfD-a Petr Bajstron (Bystron).
Dodao je da ukoliko vlast u Srbiji treba da se promeni, to treba da se uradi na demokratskim izborima, a ne "u spoljno podsticanim nemirima".
"Globalisti ne žele nezavisne nacije, ali Srbi su ponosan narod i njima se neće diktirati", rekao je Bajstron.
Da su protesti rezultat pokušaja "zapadnih centara moći" da sprovedu "obojenu revoluciju", poručuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne pružajući dokaze.
"Pretpostavljam da vlast računa da će AfD rasti i zbog toga žele da imaju tačku kontakta i vezu sa njima. Partija poput Zavetnika zgodna je za izgradnju mosta ka eventualnoj političkoj budućnosti u kojoj bi AfD imao jaču ulogu", navodi Predrag Petrović.
Dodaje i da ne veruje da će saradnja sa ekstremnom desnicom uticati na proklamovani put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.
"To je još jedno slanje signala od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ima i druge partnere na koje može da računa i sa kojima je voljan da gradi dobre odnose. To je strategija strašenja koju je i ranije primenjivao", ocenjuje Petrović.
Ko još podržava AfD?
AfD ide na izbore 23. februara sa obnovljenim poverenjem i radikalnim jezikom, piše agencija Associated Press (AP).
Alis Vajdel (Alice Weidel), prva kandidatkinja stranke za kancelarku, prihvatila je termin "remigracija", jer stranka poziva na masovne deportacije ljudi koji nemaju zakonsko pravo da budu u Nemačkoj.
Nemačka obaveštajna agencija prati ovu stranku zbog sumnje na desničarski ekstremizam.
Podružnice AfD-a u tri istočne nemačke pokrajine označene su kao "dokazano desničarski ekstremističke" grupe.
AfD osporava takve procene.
Stranka ima podršku širom Nemačke, a najsnažnija je u bivšim komunističkim i manje prosperitetnim istočnim područjima.
Njen uspon se poklopio sa usponom krajnje desnice u mnogim evropskim zemljama, uključujući Slobodnu stranku Austrije i Nacionalni savez u Francuskoj, sa kojima ima mnogo zajedničkog.
AfD nije deo grupe "Patriots for Europe" u Evropskom parlamentu.
Stranka je izbačena iz jedne od prethodnih koalicija nakon što je njen vodeći kandidat u to vreme Maksimilijan (Maximilian) Krah izjavio da nisu svi nacistički SS vojnici "nužno bili zločinci".
AfD je našla pristalicu u milijarderu Ilonu Masku (Elon Musk), bliskom savezniku američkog predsednika Donalda Trampa.
Mask je ranije izjavio da "samo AfD može spasiti Nemačku", a krajem januara im je pružio podršku videolinkom na predizbornom skupu.
Na jednom od poslednjih skupova pred glasanje u Nemačkoj, podrška im uz Milicu Đurđević iz Srbije, stiže i iz Bugarske.
Jedan od govornika biće i lider krajnje desne stranke Preporod Kostadin Kostadinov.
Ova proruska partija i njen lider često su kritikovani zbog prelaska granice političke pristojnosti i nasilne retorike.
Aktivisti za ljudska prava, predvođeni Bugarskim helsinškim komitetom, pozvali su na zabranu Preporoda, tvrdeći da ta stranka i Kostadinov "imaju za cilj da unište demokratski pravni poredak".
"Preporod sistematski koristi antisemitizam, usađuje mržnju i netrpeljivost prema izbeglicama, Romima, kao i prema predstavnicima LGBTI zajednice", saopštio je Bugarski helsinški komitet.
Partija je osnovana 2014. pod sloganom "Verujte u Bugarsku", a trenutno su treća po veličini stranka u parlamentu.