Spor Trump-Zelenski povećao pritisak na nemačke političare
Zapanjujući razmena reči dvojice lidera, koja se završila izbacivanjem Zelenskog iz Bele kuće, dogodila se samo nekoliko sati pošto je blok desnog centra Hrišćansko-demokratske unije CDU i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) pokrenuo sa Socijaldemokratskom partijom (SDP) početne razgovore o formiranju nove koalicione vlade.
Blok CDU/CSU je osvojio najviše glasova na prošlonedeljnim parlamentarnim izborima i njen lider Fridrih Merc (Friedrich Merz), vatreni pristalica Ukrajine, rekao je da želi novu vladu do Uskrsa.
To bi bilo brže nego uobičajeno prema standardima nemačke politike gde pregovori o koaliciji mogu da se otežu mesecima.
Međutim, sa znakom pitanja nad nastavkom američke podrške Ukrajini pošto je Tramp viknuo Zelenskom u lice da mora da "sklopi dogovor ili mi izlazimo", pozivi za brži tempo pregovora sve su glasniji.
"Sve je postalo hitnije", rekao je poslanik CDU-a Johan Vadepul (Johann Wadephul) za list Zudojče cajtung (Sueddeutsche Zeitung).
Ipak, dok pregovarači nastavljaju da rade tokom vikenda, i dalje se planira pauza za Pepljavu sredu kojim 40 dana pre Uskrsa počinje Veliki post.
"Zar ne bi bilo prikladno pregovarati o centralnim tačkama što je brže moguće, a zatim preći direktno na opšte pregovore o koaliciji", postavio ej pitanje časopisu Špigl (Spiegel) u komentaru.
"Nemačkoj je potrebna vlada sa parlamentarnom većinom i kancelar koji je u stanju da komunicira što je pre moguće", navodi Špigl i dodaje: "Sledeća koalicija će se suočiti s istorijskim zadatkom".
Dok pregovori o novoj vladi napreduju, aktuelna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) rekla je u subotu da trenutni politički vakum ne sme da se ispreči na put brze dalje pomoći Kijevu.
Ona je pozvala da sadašnji parlament, koji još uvek može da donosi odluke pre nego što dođu novi poslanici krajem meseca, brzo potpiše paket pomoći Ukrajini od tri milijarde evra.
To pitanje je nedeljama blokirano usled nesuglasica o načinu finansiranja.
Sve nemačke centrističke partije jedinstvene su u potrebi za hitnim dodatnim izdacima oružanim snagama, ali za to će biti potrebna dvotrećinska većina u parlamentu zbog ustavom utvrđene "dužničke kočnice ".
Centrističke stranke imaju ovu većinu u sadašnjem parlamentu, ali dosad nisu uspele da se dogovore o tome da li treba ukinuti dužničku kočnicu ili treba formirati poseban fond da bi se to zaobišlo.
Sat otkucava da se postigne dogovor jer će u novoizabranom parlamentu krajnje desničarska, Moskvi naklonjena Alternativa za Nemačku (AfD) i krajnje leva stranka Levica zajedno imati više od trećine mesta i moći će da stave veto na svaki takav plan.
Mada će Merc skoro sigurno biti sledeći nemački lider, odlazeći kancelar Olaf Šolc (Scholz) će predstavljati Berlin na hitnim razgovorima evropskih pristalica Ukrajine u Londonu u nedelju.
Špigl međutim postavlja pitanje "koliku će težinu imati njegova reč".
Portparol CDU-a za spoljnu politiku Jirgen Hardt (Juergen) rekao je za taj časopis da bi Šolc trebalo da povede Merca sa sobom u London jer bi "sledeći kancelar najveće evropske ekonomije trebalo da bude uključen u sve pregovore".
Šolcov portparol Štefen Hebestrajt (Steffen Hebestreit) je ranije ove nedelje rekao novinarima da će samo Šolc predstavljati Nemačku među šefovima vlada sve dok je još na funkciji.
Šolc bi takođe sam trebalo da bude na razgovorima u EU o odbrani koji su zakazani za četvrtak.
Špigl je naveo da bi odlazak Merca na takve sastanke "zaista mogao biti neobičan", ali je ukazao da su "i vremena u kojima se nalazimo neobična".
Izvor: AFP