Suočeno s globalnim promenama, Kosovo mora da 'preispita saveze'
Došlo je do diplomatskog sukoba u Ovalnoj kancelariji između američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, SAD su obustavile vojnu pomoć Kijevu i suspendovale deljenje obaveštajnih podataka sa njim...
Na Kosovu su se skoro četiri nedelje brojali glasovi za parlamentarne izbore 9. februara. Proces njihovog prebrojavanja počeo je te noći i završio se tek 5. marta.
Ne radi se više o ovom odlaganju, već o pitanju koje ostaje bez odgovora: ko će i kada formirati novu vladu?
Dok se svetski događaji odvijaju brzo jedan za drugim, čini se da su politički lideri na Kosovu ušli u pregovore oko poslaničkih mesta.
Jedino što sa sigurnošću kažu jeste da će se za kritične procese koji predstoje – od dijaloga sa Srbijom do članstva Kosova u međunarodnim organizacijama – i dalje oslanjati na SAD i EU.
"Mi smo deo kontinentalne Evrope, dok je u odnosu na SAD strateško partnerstvo uvek bilo stub naše orijentacije", kaže za RSE Mimoza Kusari-Lila, šefica poslaničke grupe trenutno vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje.
"Postoje izazovi sa novom američkom administracijom – oni koji se vide i globalno – ali mi se držimo istih strateških vrednosti i principa", dodaje ona.
Enver Hodžaj (Hoxhaj) iz Demokratske partije Kosova, koja je zauzela drugo mesto na izborima 9. februara iza Samoopredeljenja, kaže da bi za spoljnu politiku prva adresa Kosova trebalo da budu Sjedinjene Američke Države, zatim Brisel, Berlin, Pariz i Rim.
"Ali ono što je Kosovu u ovom trenutku potrebno jeste da shvati da međunarodni poredak koji je stvorio nezavisno Kosovo više ne postoji", kaže on.
"To je novi međunarodni poredak, gde Kosovo treba strateški da bude locirano“, ocenjuje Hodžaj.
A, treća najveća stranka na Kosovu – Demokratski savez Kosova – kaže da zemlja mora da igra pametno kako ne bi bila pogođena promenama u međunarodnoj diplomatiji.
"Iako može postojati razlika u mišljenjima i stavovima između SAD i Evrope, Kosovo nema luksuz da bira između ovih strana", smatra Besijan Mustafa iz ove stranke.
EU od kraja prošle godine ima novo rukovodstvo koje je izrazilo podršku evropskim integracijama Kosova, ali je ponovilo da taj put zavisi od normalizacije odnosa sa Srbijom, koja je još daleko.
I u SAD je od početka ove godine nova administracija na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom koja se obavezala da će proširiti veze s Kosovom.
Savezi u svetu se menjaju
Međutim, posmatrači kažu da su događaji poslednjih nedelja pokazali da se fokus može brzo promeniti, tako da Kosovo mora da se prilagodi svetu u kome su savezi menjaju i ništa nije zagarantovano.
Romana Vlahutin, iz Nemačkog Maršal fonda Sjedinjenih Država, kaže da pozicija Zapadnog Balkana u spoljnoj politici SAD nije sigurna. Kosovo bi, prema njenim rečima, trebalo da se fokusira na jačanje partnerstava sa evropskim zemljama i sa samom EU.
EU je uvela nekoliko kaznenih mera protiv Kosova od 2023. godine, zbog tenzija na severu zemlje. Od 2022. godine EU nije ni razmatrala zahtev Kosova za članstvo.
Upitana da li bi Kosovo moglo da bude podržano u takvoj EU – sa 27 različitih članica - Vlahutin kaže:
"Zaista, nije u interesu EU da ima otvorenu krizu na evropskom kontinentu. Apsolutno je u interesu EU da Zapadni Balkan bude siguran i stabilan. I u ovom kontekstu, mislim da su interesi Kosova i interesi EU isti".
Za Teftu Keljmendi (Kalmendin) iz Evropskog saveta za spoljne odnose, Kosovo treba da preradi svoje odnose sa EU i ključnim članicama, kao što je Francuska.
Transatlantski raskol, kaže ona, ima ozbiljne implikacije po širu evropsku bezbednost, a Kosovo, koje je u sivoj zoni bez punog međunarodnog priznanja, posebno je ranjivo.
Keljmendi smatra da je ovo kritično vreme za EU da poveća svoju podršku Kosovu, ali kaže da Kosovo takođe mora da bude pragmatičnije i fleksibilnije i da se brzo prilagodi neizvesnostima.
"Kosovo mora da igra pametno i konstruktivno. Krajnje je vreme da se konstruktivno angažuje u dijalogu sa Srbijom, da počne da sprovodi sporazume o normalizaciji odnosa sa njom i da otvori put ka članstvu u EU", kaže ona.
"Naravno, ovo se ne odnosi samo na Kosovo. EU takođe treba da izvrši pritisak na Srbiju da krene u pravom smeru", kaže Keljmendi.
Uloga Turske
Ona dodaje da je za Kosovo izuzetno važno da diverzifikuje svoje međunarodne saveze i partnerstva. Ona posebno kaže da Kosovo mora istinski da razume važnu ulogu Turske u svetu i da iskoristi partnerstvo s tom zemljom da svoje ciljeve.
"Turska ostaje veoma važan bezbednosni i odbrambeni partner za region. Nedavno je došlo i do poboljšanja odnosa između nje i EU. Zato Kosovo treba da iskoristi ovo kao prednost i da traži pomoć Turske da ubedi države koje ga ne priznaju da ga priznaju. Dakle, u svakom slučaju, partnerstvo Kosova sa zemljama van EU i van SAD takođe je važno za postizanje diplomatskih ciljeva", ocenjuje Keljmendi.
Vlahutin se slaže da je Turska vredan saveznik za Kosovo, koja mu može pomoći da ojača svoju međunarodnu poziciju.
"Mislim da će Evropska unija morati da se približi Turskoj. Turska je ozbiljna vojna sila i može učiniti mnogo dobrog u regionu. Da sam na Kosovu, bila bih u kontaktu s Ankarom", kaže Vlahutin, koja je bila ambasadorka EU u Albaniji.
Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nije kandidat za članstvo u EU.
Napeti odnosi sa Srbijom otežali su i druge procese, poput članstva u Interpolu, Unesku, Savetu Evrope i tako dalje.
Poslednjih godina vladu premijera Aljbina Kurtija (Albin) posebno kritikuju američki zvaničnici, zbog nekoliko odluka koje su ocenjene kao nekoordinisane i koje negativno utiču na život srpske zajednice na Kosovu.
Keljmendi ne isključuje mogućnost da će se Kosovo suočiti sa povećanim pritiskom SAD da obezbedi veću autonomiju opštinama sa srpskom većinom.
"Možemo samo da vidimo šta se dešava sa Ukrajinom i da zamislimo šta bi moglo da se desi sa Kosovom. Možda će morati da napravi veoma teške ustupke u odnosu na Srbiju ili opštine na severu zemlje", kaže Keljmendi.
Za Vlahutin su to situacije sa kojima jednostavno "ne možete da se nosite ako niste jedinstveni" i koje zahtevaju "mnogo rada, mnogo komunikacije, mnogo dijaloga i puno prijatelja i partnera".
Ona smatra da je najbolja opcija za Kosovo da se politički lideri okupe, da osiguraju uključivanje svih grupa u upravljanje važnim procesima.
"U izazovnim trenucima nacionalno jedinstvo je od velikog značaja", kaže Vlahutin.
"Jedina stvar koja mi u ovom trenutku daje nadu je način na koji se Evropa ujedinila. Osećam da se i Velika Britanija u potpunosti vratila u EU", dodaje ona.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja ima vodeću ulogu u spoljnoj politici zemlje, stalno ponavlja važnost međunarodnih partnerstava za razvoj i stabilnost Kosova.
Analitičari kažu da ova obećanja moraju ići dalje od puke retorike i biti pretočena u opipljive postupke i merljiv napredak.
Politički lideri verovatno nastavljaju razgovore o formiranju sledeće vlade – ko sa kim i koliko – ali svet se kreće brzo i ne staje ni za koga.