Vučićev odlazak u Moskvu na krilima američkog zaokreta prema Ukrajini
To u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Tobi Vogel, iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, komentarišući Vučićevu najavu da će se u maju sastati sa predsednikom Ruske Federacije.
Odlazak u zvaničnu posetu Moskvi, prvu otkako je Kremlj pokrenuo vojnu invaziju na Ukrajinu pre tri godine, Vučić je objavio na svom Instagram profilu 7. marta, nakon telefonskog razgovora sa Putinom.
Vučić i Putin razgovarali su usred masovnih protesta koje već tri i po meseca predvode studenti u Srbiji, zahtevajući krivičnu i političku odgovornost za smrt 15 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Režim u Srbiji te proteste naziva "pokušajem 'obojene revolucije'". O toj temi je, kaže Vučić, razgovarao i sa Putinom, od koga je, kako kaže, vlast u Srbiji dobila podršku.
"Rusija dobro razume i vidi šta se događa i nastaviće da podržava legalno i legitimno izabrane organe vlasti u Srbiji", rekao je Vučić.
Među temama telefonskog razgovora bili su, prema njegovim rečima, postizanje novog gasnog aranžmana sa Rusijom i američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva.
"Za mene je bilo posebno važno da potvrdimo posetu Ruskoj Federaciji 9. maja, tako da ću biti na čelu srpske delegacije početkom maja, na proslavi 80. godina od pobede nad fašizmom", rekao je Vučić.
Ovo će biti njegova prva poseta Rusiji otkako je ta zemlja pokrenula vojnu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Poslednji put Vučić je bio u zvaničnoj poseti Rusiji u novembru 2021. godine. Kontakte sa Putinom održavao je povremenim telefonskim sastancima, o kojima je obaveštavao javnost.
Dvojica predsednika su se poslednji put srela u oktobru 2023. godine, ali u Pekingu na međunarodnom forumu kineske inicijative "Pojas i put".
"Vučićev odlazak u Moskvu i sastanak sa Putinom veoma su važni na simboličnom nivou, ali treba imati na umu da kontakti i bliska koordinacije između Vlade Srbije – posebno potpredsednika Aleksandra Vulina – i Moskve nikada nisu prestali tokom više od tri godine invazije Ukrajine", podseća Tobi Vogel.
Iako je 2024. od ruskog predsednika dobio zvaničan poziv da prisustvuje samitu zemalja BRIKS-a u Kazanju, Aleksandar Vučić je taj poziv odbio, pravdajući se ranije dogovorenim susretom sa premijerom Poljske Donaldom Tuskom, te sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Srbiju je tada na samitu kojim je predsedavala Rusija predstavljalo četvoro ministara. Među njima je bio potpredsednik Vlade i bivši šef Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin. Upravo je Vulin, uz ministra bez portfelja Nenada Popović, bio jedna od glavnih veza Srbije sa Ruskom Federacijom, zbog čega ih je prethodna administracija Sjedinjenih Država stavila na listu sankcija.
'Podizanje cene'
Tobi Vogel smatra da je zaokret u spoljnoj politici Sjedinjenih Država prema Ukrajini – prvenstveno ukidanje vojne pomoći toj zemlji koja je pod invazijom Rusije – na međunarodnom planu kreirao atmosferu "u kojoj se Vučić verovatno oseća slobodnim da radi stvari koje do sada nije imao slobodu da radi".
"Vučić je prilično oprezan igrač, on ne žuri i nije impulsivan. Očekivao bih da pažljivo odmeri različite faktore pre nego što donese odluku", smatra Vogel.
Odlaskom u Moskvu, predsednik Srbije, kaže Vogel, "podiže sebi cenu" u odnosu prema Evropskoj uniji.
"Nemojmo zaboraviti da su Evropljani i Amerikanci uvek podržavali Vučića jer su pokušavali da ga odmaknu od Moskve. Ako sada on načini korak ka Moskvi, to podiže njegovu cenu za EU, dok Vašingtonu šalje signal da je uz njih. To je komplikovana igra, ali mislim da je u njenoj suštini balansiranje ka svim stranama podjednako", kaže Vogel.
Moguću promenu spoljnopolitičkog kursa zemlje predsednik Srbije je najavio dan nakon neuspelog sastanka predsednika SAD i Ukrajine, Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog, u Beloj kući 28. februara. Dvojica lidera su tom prilikom u Ovalnom kabinetu vodili na momente oštru debatu, nakon čega je Zelenski brzo otišao, a Tramp je rekao da ukrajinski lider nije imao poštovanja prema SAD.
Većina lidera zemalja EU je stala uz Zelenskog, a ubrzo je Trampova administracija zamrzla vojnu pomoć Ukrajini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. marta da "ozbijno neslaganje" SAD i Ukrajine govori da predstoji "sve veći jaz između Amerike i Evrope", te Srbija mora da sagleda kako da se pozicionira jer predstoji potpuno drugačija podela sveta.
Međutim, Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu smatra da bi Vučić voleo da zadrži poziciju balansiranja između Istoka i Zapada. On taj stav objašnjava time što u svetlu obustavljanja američke vojne pomoći Ukrajini, na značaju dobija isporuka oružja iz Srbije ka Ukrajini preko trećih zemalja.
"To Vučiću daje još prostora za manevrisanje i sa Vašingtonom i posebno sa Briselom. Mislim da će biti u stanju da 'kupi malo dobre volje' u Evropi i Ukrajini zahvaljujući tim isporukama, koje pak nisu toliko bitne da zaista iritiraju Belu kuću. Za sada nisu bile toliko važne da bi iritirale Kremlj, pa mislim da će on nastaviti da balansira između tih geopolitičkih polova, jer mu to daje najveću slobodu manevrisanja", smatra Vogel.
Studentski protesti
Posetu Ruskoj Federaciji Aleksandar Vučić je najavio u danima kada se studenti i deo građana pripremaju za najavljeni skup u Beogradu, na koji su pozvali akademci u blokadi. Biće to, posle Novog Sada, Kragujevca i Niša, najverovatnije još jedna višečasovna blokada glavnog grada.
Protestima koji su izbili nakon tragedije na nedavno rekonstruisanoj i svečano otvorenoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, studenti i deo građana traže, između ostalog, uvid u celokupnu dokumentaciju koja se tiče rekonstrukcije stanične zgrade. Dok predstavnici vlasti tvrde da su svi zahtevi studenata ispunjeni, akademci to negiraju.
Zbog protesta je premijer Srbije Miloš Vučević 28. januara podneo ostavku.
Aleksandar Vučić je, smatra Tobi Vogel, pod velikim pritiskom zbog aktuelnih protesta, pa se njegov odlazak u Rusiju može posmatrati i kao pokušaj predsednika Srbije da "na međunarodnoj areni pokuša da osvoji poneki poen kod domaće publike".
"Tu ne mislim naravno na demonstrante, već na njegovo glasačko telo", pojašnjava Vogel.
On, međutim, naglašava da bi Vučić u tom smislu od Rusije mogao da dobije tek neki simbolični benefit.
"Tu mislim na verbalnu podršku, narativ da je u Srbiji u toku pokušaj 'obojene revolucije' koju finansira USAID. To je nešto što stiže i iz administracije Donalda Trampa, dakle ne iznosi više samo Rusija te tvrdnje, što je prilično apsurdno imajući u vidu da su SAD čvrsto podržavale Vučića svih prethodnih godina, kao i Evropska unija", kaže Vogel.
Do sada je Moskva u nekoliko navrata manje ili više direktno osudila studentske i građanske proteste u Srbiji. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio je 17. februara da Rusija osuđuje mešanje drugih, pre svega zapadnih zemalja, u unutrašnje političke procese u Srbiji.
Dan kasnije, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Srbije sastao se u Moskvi sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergejem Šojguom, nakon čega je Vlada Srbije saopštila da će sa ruskim partnerima "intenzivirati dijalog u cilju suprotstavljanja 'obojenim revolucijama'".
"Obojenim revolucijama" nazivaju se protesti kojima su obarani autoritarni režimi u bivšim sovjetskim zemljama.
Bez velikih očekivanja od EU
Na Vučićev najavljeni odlazak u Moskvu stigla je kratka reakcija iz Evropske unije. U Briselu kažu da računaju na Srbiju kao na pouzdanog evropskog partnera, koji deli iste principe i vrednosti.
"Srbija je zemlja kandidat i pregovara o članstvu u EU. To implicira da se uskladi sa pravnim tekovinama EU, uključujući usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom i restriktivnim merama protiv Rusije", navela je pres služba EU u saopštenju 7. marta.
Slična saopštenja iz Brisela stizala su poslednje tri godine, koliko Srbija odbija da se uskladi sa spoljnom politikom Unije po pitanju uvođenja sankcija Rusiji. Prema rečima Tobija Vogela, EU može da rešava samo jednu po jednu stvar, a trenutno je fokusirana na ponovno naoružavanje Evrope i veću podršku Ukrajini, nakon odmaka Sjedinjenih Država.
"Balkan je trenutno u potpunosti na margini, politika je na autopilotu i čini se da je najhitnije potrebna deeskalacija i vraćanje na normalno stanje", kaže Vogel.
On ne očekuje da će Brisel drastičnije kazniti zvanični Beograd zbog Vučićevog odlaska u Moskvu.
"On se do sada nije suočio ni sa kakvim ozbiljnijim pritiscima zbog veza sa Rusijom. Ne vidim da će se to uskoro promeniti", zaključuje Vogel.
Vlasti Srbije istrajavaju u svojoj odluci da Rusiji ne uvode sankcije pozivajući se na "tradicionalno prijateljstvo", podršku u protivljenju nezavisnosti Kosova i zavisnošću u snabdevanju gasom.
Srbija je, međutim, podržala teritorijalni integritet Ukrajine i nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska agresija. Poslednji put, na glasanju u UN-u 24. februara, Srbija je takođe glasala za rezoluciju koja podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Među zemljama koje su glasale protiv bile su Sjedinjene Države i Rusija.
Predsednik Srbije se dan kasnije izvinio građanima zbog tog poteza, uz ocenu da je predstavnik Srbije u Ujedinjenim nacijama trebalo da bude uzdržan.