Onkolozi u Severnoj Makedoniji optuženi za nemarno lečenje i finansijsku zloupotrebu

Dvadeset devet pacijenata obolelih od raka primalo je neadekvatne doze terapije i nepravilno je lečeno u Klinici za radioterapiju i onkologiju u Skoplju, utvrdili su medicinski stručnjaci u istrazi slučaja "Onkologija".

Lekovi su kupovani po principu obrnutog plaćanja bez ikakvog zakonskog osnova za to, sprovedeni su postupci javnih nabavki koji su bili besmisleni, jer su dobavljači fakturisali prethodno kupljene lekove, čime je naneta šteta državnom budžetu Severne Makedonije.

Osnovno javno tužilaštvo podiglo je u četvrtak, 22. maja dve optužnice u slučaju "Onkologija". Prvo se tiče finansijskih zloupotreba, a drugo lečenja pacijenata.

"Slučaj je podeljen na dva dela, prva optužnica se odnosi na ekonomsko poslovanje klinike – u njoj su uključene dve osobe. Prva je medicinski direktor, druga je ekonomski direktor. Protiv njih se vodi postupak zbog zloupotrebe službenog položaja, prevare i pronevere u službi. Dela su počinili od 2018. do 2022. godine. Svojim radnjama su pribavili značajnu materijalnu korist za drugog i naneli štetu budžetu. Njih dvojica su takođe optuženi za prevaru, a u vršenju službene dužnosti doveli su u zabludu Fond zdravstvenog osiguranja da izvrši nezakonito plaćanje. Kupovali su lekove po principu obrnutog naplaćivanja, bez ikakvog pravnog osnova za to. Zatim su sprovodili postupke javnih nabavki, koji su bili besmisleni, jer su dobavljači fakturisali prethodno isporučeni lek. Takvim nezakonitim radnjama stvorili su nezakonite obaveze za Fond", objasnila je Ana Gogovska-Jakimovska, tužilac u slučaju "Onkologija".

Bivši direktor Onkološke klinike, Nino Vasev, optužen je da je proneverom dela lekova pribavio imovinsku korist od 13 miliona denara (više od 200.000 eura).

"Nakon što je svojeručnim potpisom odobrio lekove, fiktivno ih je ispisao, nije ih primenio pacijentima na čije ime su bili potrebni. I tako postoji razlika između potrebne razlike i ispisanog iznosa pacijenata od dva miliona denara. To je utvrđeno kod devet pacijenata. Medicinski direktor, koristeći neslaganje između lekova koje je izdala apoteka i lekova primljenih u organizacionim jedinicama klinike, gde je bio odgovoran organizacioni direktor, prisvojio je deo lekova koje je Klinika trebalo da ima na lageru. Reč je o devet lekova - Avastin, Herceptin Erbituks, Fubrestan... Pribavio je protivpravnu imovinsku korist od najmanje 13 miliona denara", rekla je Gogovska-Jakimovska.

Druga optužba se tiče lečenja pacijenata. Uključuje četiri onkologa. Prvooptuženi je bivši direktor Klinike, optužen za počinjenje teških krivičnih dela protiv zdravlja ljudi i nemarno lečenje pacijenata. Drugi su optuženi za nemarno postupanje sa bolesnima.

"Lekarskim pregledima je utvrđeno da je kod 29 pacijenata prvookrivljeni primenio neodgovarajući metod lečenja, čime je teško oštetio zdravlje pacijenata. U nekim slučajevima to mu je omogućio drugi okrivljeni, koji mu je dao faksimil i podatke za unos u sistem. Druga dva lekara optužena su za nesavesno lečenje pacijenata, jer se na osnovu medicinskih istorija utvrđuje da su propisivali lekove nove generacije u fazi kada je bilo očigledno da pacijentu neće koristiti zbog njihovog lošeg stanja, bez navođenja visine i težine pacijenta, odstupanjem od doziranja, što je dodatno pogoršalo njihovo stanje", objasnila je tužiteljka Gogovska-Jakimovska.

Istraga o slučaju "Onkologija" počela je nakon medijskih članaka o zloupotrebama u lečenju obolelih od raka, a između ostalog, objavljeno je da skupa biološka terapija završava na crnom tržištu na Kosovu.

Informacija je izazvala burne reakcije u javnosti, kao i proteste ispred Vlade Severne Makedonije i Javnog tužilaštva sa zahtevima da se slučaj odmah rasvetli.

Bivši direktori Onkološke klinike, kao i bivši ministri i drugi zdravstveni funkcioneri, javno su govorili o događajima u ovoj zdravstvenoj ustanovi pred poslanicima parlamenta na sednicama Anketne komisije, ad hok tela koje je formirano za ovaj slučaj.

Predsedavala je poslanica VMRO-DPMNE, Rakela Mizrahi. Komisija je neslavno završila rad krajem novembra prošle godine, Mizrahi i poslanici vladajuće većine su predstavili zaključke, a da nijedan od njih nije glasan.

U zaključcima su se pominjala imena koja bi trebalo da budu pozvana na odgovornost, ali poslanici SDSM-a nisu se složili sa tim zaključcima, koji su, kako su rekli, bili zaključci samo od članova VMRO-DPMNE, a zahtevali su i Mizrahijevu ostavku.