Iran nastavlja s donošenjem zakona o 'lažnim vestima' za koji kritičari kažu da ograničava slobodu govora

Zakon se zvanično zove "Zakon o suzbijanju objavljivanja lažnog sadržaja u sajber prostoru".

Ali ga kritičari jednostavno nazivaju "Zakonom gušenja".

Iranski parlament, u kojem dominiraju konzervativci, velikom većinom je tokom vikenda izglasao ubrzanu proceduru za razmatranje ovog kontroverznog zakona, koji je sastavila vlada reformističkog predsednika Masuda Pezeškijana i tvrdokorno pravosuđe zemlje.

Zakon je izazvao žestoku debatu u političkim i krugovima civilnog društva. Kritičari tvrde da nejasni izrazi poput "uznemiravanje javnog mnjenja" i "sadržaj protiv državne bezbednosti" mogu omogućiti široke i proizvoljne obračune sa slobodom medija i legitimnom kritikom.

"Ovaj zakon predstavlja verovatno najširi napad na slobodu govora u obliku zakonodavstva", rekao je Omid Šams, pravni stručnjak sa sedištem u Velikoj Britaniji, za Radio Farda Radija Slobodna Evropa.

On je naveo da zakon ima za cilj da reguliše svaki korak u procesu izveštavanja – od prikupljanja informacija do objavljivanja – kroz prizmu krivičnog, a ne građanskog prava.

Konačni cilj, tvrdi Šams, jeste stvaranje onoga što pravnici nazivaju "efekat zastrašivanja", pri čemu novinari i drugi počinju da se autocenzurišu iz straha od krivičnog gonjenja.

Podrška zakonuZakon, koji se sastoji od 22 člana, definiše konkretne nadležnosti vladinih ministarstava, niz prekršaja i predviđa kazne – uključujući zatvorske kazne i zabrane objavljivanja – za pojedince ili organizacije koje budu proglašene krivima za širenje "lažnog sadržaja".

Posebno je značajno što zakon omogućava posebnim komisijama da nalože brzo uklanjanje sadržaja sa interneta bez nezavisnog sudskog nadzora.

Zakon takođe daje Nadzornom telu za štampu ovlašćenje da suspenduje ili ograniči naloge medijskih kuća koje smatra neusklađenim sa propisima.

Pristalice zakona u vladi tvrde da je on ključan za očuvanje javne bezbednosti i reda, posebno s obzirom na brzo širenje dezinformacija na internetu.

Oni smatraju da su mere predviđene zakonom neophodne za nacionalnu bezbednost i društvenu stabilnost.

U saopštenju u odbranu zakona, Ministarstvo pravde – koje se ne sme mešati sa pravosuđem – navelo je da svako ko širi lažne vesti "koje narušavaju javni mir i toksičnim informacijama ugrožavaju javno zdravlje, ekonomiju, nacionalne interese i mentalno zdravlje društva, mora, po svakom racionalnom standardu, biti pozvan na odgovornost".

Vlada tvrdi da zakon odražava najbolje svetske prakse, navodeći da su "iskustva drugih zemalja" korišćena prilikom njegovog sastavljanja. To je navelo novinara Armina Montazerija da se našali na mreži X kako je Teheran verovatno modelirao zakon po uzoru na slične zakone u Egiptu i Rusiji – zemljama sa lošim rezultatima kada je reč o slobodi govora.

Osim reformističke vlade, podrška zakonu dolazi gotovo isključivo od ultrakonzervativaca.

Konzervativni list Kayhan, čijeg glavnog urednika imenuje vrhovni vođa, napada kritičare zakona, nazivajući ih prozapadnom "pešadijom" neprijatelja Islamske Republike.

List je čak kritikovao predsednika Pezeškijana zbog toga što je pristao da se sastane s kritičarima zakona, upozorivši ga da vlada "nema pravo" da povuče zakon. Pozvali su predsednika da pita kritičare zašto ih toliko plaši usvajanje zakona, ako mu je cilj samo da "se bori protiv laži, širenja glasina i neistina".

Pezeškijan na udaruNeki od najglasnijih kritičara zakona su upravo reformisti koji su podržavali Pezeškijana tokom njegove predsedničke kampanje.

Tokom kampanje prošle godine, Pezeškijan je često govorio o potrebi da se očuva sloboda izražavanja, a čak je rekao: "Verujemo da je sloboda govora pravo svakog Iranca."

Njegove pristalice sada ga optužuju da je prekršio svoju reč.

Ali Šarifi-Zarči, reformistički akademik koji se često sukobljava s konzervativcima na društvenim mrežama, osudio je glasanje parlamenta za "Zakon gušenja", rekavši da je to "jasno kršenje Pezeškijanovih predizbornih obećanja".

"Izvinjavam se svim svojim sunarodnicima što sam ih pozvao da glasaju za Pezeškijana i obećavam da nikada više neću ponoviti tu grešku", napisao je na mreži X.

Kritike su stigle i iz štampe – reformistički dnevnikHammihanpozvao je predsednika da ne izaziva nezadovoljstvo naroda, naglašavajući da je važno postupati pažljivo kako se "ne bi dodatno raspalio javni bes".

Na početku svog mandata, Pezeškijan je često govorio o tome kako svoje odluke usklađuje sa vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hameneijem, sugerišući da svoju ulogu vidi više kao izvršnog podređenog Hameneiju nego kao nezavisnog šefa države.

To samo po sebi čini podršku njegove administracije ovom zakonu očekivanom, smatra politički analitičar iz Londona Babak Dorbejki.

"To znači da se od ove vlade očekuje da uradi stvari koje prethodne možda nisu mogle", rekao je za Radio Farda.

Iran konstantno zauzima loše pozicije na indeksima slobode govora, a Reporteri bez granica (RSF) su ga u svom najnovijem godišnjem izveštaju opisali kao "jednu od najrepresivnijih zemalja na svetu kada je reč o slobodi medija".

Prema podacima RSF-a, trenutno je 21 novinar u zatvoru u Iranu.

Zakon se trenutno razmatra u različitim parlamentarnim odborima pre nego što bude stavljen na glasanje u plenumu. Ako bude usvojen, biće prosleđen Savetu čuvara ustava – ustavnom nadzornom telu – koje će odlučiti da li zakon može postati pravosnažan ili zahteva izmene.