Šta je pokazala vojna obuka Srbije sa Kinom?

Desetodnevna obuka specijalnih jedinica vojski Srbije i Kine održana je u kineskoj provinciji Hebej na severu te zemlje uprkos upozorenju Brisela Beogradu.

Nakon prošlogodišnjeg manevra sa beloruskom vojskom u toj zemlji, na samoj granici NATO-a u Evropi, kineski vojnici ove godine imali su obuku sa Vojskom Srbije.

To je bila prva zajednička vojna obuka Kine i Srbije, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i zemlje koja održava bliske veze sa Kinom i Rusijom.

Profesor na Univerzitetu John Hopkins u SAD Danijel Server (Daniel Serwer) ocenio je za RSE da je to još jedna potvrda da se Srbija "sve više slaže sa Pekingom, kao i sa Moskvom."

"Oni koji su tvrdili da će predsednik Vučić prigrliti Zapad nisu bili u pravu", smatra Server.

Iako je priključenje Srbije EU strateški cilj zemlje, Srbija pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, jača odnose sa Kinom.

Dve zemlje ih nazivaju "čeličnim prijateljstom" i "strateškim partnerstvom".

Ministarstvo odbrane Srbije ocenilo je da je vojnom obukom "dat impuls jačanju vojne saradnje" Kine i Srbije, koja je jedini kandidat za članstvo u EU čija vojska vežba sa Kinom.

Srbija je vojno neutralna, ali je članica NATO programa "Partnerstvo za mir", u okviru koga sarađuje sa tom alijansom.

Težište na primeni dronovaTaktika primene dronova bila je težište vojne obuke "Čuvar mira 2025" nakon što je Srbija nabavila kineske bespilotne letilice, ali i raketni sistem protivvazdušne odbrane FK-3.

Time je Srbija postala prvi operater tih kineskih borbenih dronova i projektila u Evropi zbog čega su Brisel i Vašington izrazili zabrinutost.

Ministarstvo odbrane Srbije nije odgovorilo na upit RSE kako komentariše to što je vojna obuka sa Kinom održana uprkos upozorenju iz Brisela.

Kada je sredinom jula najavljena vojna obuka, portparol EU je za RSE izjavio da bi "Srbija trebalo da se uzdrži od postupaka i izjava koje su u suprotnosti sa stavovima EU u oblasti spoljne politike".

Upitan koliko dugo će Srbija moći da razvija saradnju sa Kinom, profesor Server odgovara "koliko god želi, ako ne teži članstvu u EU".

Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU od decembra 2021, između ostalog i zbog toga što se nije pridružila sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa Kine sa Rusijom od ruske invazije na Ukrajinu 2022. jedna je od tačaka sporenja EU sa Kinom.

Duboke političke razlike i neslaganja pokazao je i samit EU – Kina 24. jula u Pekingu, dok je kineski predsednik Si Đinping poručio da "izazovi sa kojima se Evropa suočava ne dolaze iz Kine."

Profesor Danijel Server ocenjuje da "Srbija signalizira da se nije i neće slagati sa spoljnom politikom EU".

"Takođe implicira da ambicija Kine da povrati Tajvan ima paralelu sa ambicijom Srbije da povrati Kosovo", dodaje.

Srbija računa na podršku Kine i Rusije u međunarodnim organizacijama u protivljenju nezavisnosti Kosova, kao što Beograd podržava "politiku jedne Kine" i ne priznaje državnost Tajvana.

Bliskost Beograda sa PekingomVojnom obukom "krunisana" je vojna saradnja Srbije i Kine započeta 2020. kupovinom šest novih bespilotnih letilica CH-92A.

Dve godine kasnije, Srbija je nabavila i raketni sistem protivvazdušne odbrane FK-3.

Kasnije je nabavljena i nova kineska bespilotna letelica CH-95, ali nije zvanično saopšteno koliko je dronova tog tipa kupljeno.

Na upit RSE o vojnoj obuci Srbije i Kine nisu do zaključenja teksta odgovorili NATO, kao ni Stejt department.

Na pitanje kako bi Vašington mogao da reaguje, Server koji je 90-ih bio specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za Bosnu i Hercegovinu, kaže "ne mislim da će SAD mnogo učiniti."

"Imaju previše problema na drugim mestima. Ali to neće učiniti Vučićeve posete Floridi produktivnijim od prethodne", naveo je.

Predsednik Srbije se tokom posete SAD početkom maja nije sreo sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump), iako je najavio da će se sa njim videti dva puta.

Vučić je prekinuo posetu Floridi i vratio u Beograd, kako je bilo saopšteno, zbog zdravstvenih problema sa visokom pritiskom.

Ranije su SAD upozorile Srbiju zbog kupovine kineskog oružja.

"Vlade bi trebalo da su svesne kratkoročnih i dugoročnih rizika i cene koju povlači poslovanje sa kineskim kompanijama", navela je za RSE u avgustu 2020. američka ambasada.

Za sada nema informacija da li će i u Srbiji biti održana zajednička vojna obuka, koje se uglavnom održavaju po sistemu rotacije.

Na tlu Evrope je i u julu 2019, pre ruske invazije na Ukrajinu, održana u Nemačkoj zajednička vojno-medicinska vežba te zemlje i Kine "Kombinovana pomoć 2019", sa fokusom na pripremu za reagovanje tokom humanitarnih kriza.

Pismo Sija VučićuU danu kada je objavljena vest o održanoj vojnoj obuci, kineski predsednik Si Đinping poslao je pismo Vučiću odgovarajući na njegovu rođendansku čestitku.

Si je u tom pismu naveo da veoma ceni doslednu i čvrstu podršku Srbije Kini po pitanjima koja se tiču "ključnih interesa i glavnih briga".

Komentarišući interes Kine, Server kaže da je Peking zainteresovan za učvršćivanje uloge Srbije kao korisne ulazne tačke u Evropu.

"Kao i za unosnije projekte u Srbiji, poput železnice", naveo je.

Kineske firme angažovane su na mnogim infrastrukturnim projektima u Srbiji dok poslove po pravilu dobijaju bez tendera.

U međuvremenu, Kina je postala najveći spoljnotrgovinski partner Srbije po uvozu koji je u 2024. iznosio 5,13 milijardi evra.

Osim političke podrške, vlasti u Beogradu se oslanjaju na Kinu kada je reč o ekonomskim investicijama i zajmovima.