Kako bi na srpsko-kineske infrastrukturne projekte mogla uticati istraga moguće korupcije?

Srpsko-kineski infrastrukturni projekat modernizacije pruge koja povezuje Srbiju i Mađarsku pod lupom je istražnih organa Srbije zbog moguće korupcije.

Od 13 osoba koje Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja i korupciju, njih pet, među kojima su i dva bivša ministra u Vladi Srbije, pod sumnjom su da su kineskom izvođaču "pribavili imovinsku korist" od najmanje 18,7 miliona dolara, a budžet oštetili za 115,6 miliona dolara.

Reč je o konzorcijumu kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC), koje su osim na modernizaciji pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, angažovane na najmanje šest infrastrukturnih projekata u Srbiji.

"Ovo je prvi meni poznat slučaj da je tužilaštvo izašlo sa informacijama o ispitivanju korupcije u nekom velikom infrastrukturnom projektu. Ohrabruje činjenica da se konačno nešto dešava i neka ispitivanja vrše", ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije "Transparentnost Srbija".

Ta organizacija je godinama unazad ukazivala na manjak transparentnosti srpsko-kineskih poslova, koji su sklapani po osnovu međudržavnog ugovora, direktnim pogodbama i bez tendera.

"Ovo što se sada dešava je u neku ruku bilo neočekivano zato što smo se navikli na to da se sumnje na korupciju koje bi mogle da pogode i visoko pozicionirane funkcionere vlasti vrlo retko ispituju", kaže Nenadić.

Nepoznato da li su kineske kompanije obuhvaćene istragomMeđu saslušanima do sada su Tomislav Momirović, bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i rukovodioci preduzeća "Infrastruktura železnice Srbije". Osumnjičen je i Goran Vesić, takođe bivši ministar zadužen za infrastrukturu.

Da li je tužilaštvo tražilo i pribavljalo informacije od predstavnika kineskih kompanija nije poznato. Do zaključenja teksta, TOK nije odgovorio na upit RSE da li su i kineske kompanije angažovane na modernizaciji pruge obuhvaćene postupkom i da li su od njih tražene informacije u ovom slučaju.

Na upit RSE nisu odgovorili ni u predstavništvima kineskih kompanija u Beogradu.

Šta je bio povod za istragu moguće korupcije?Rekonstrukcija glavne Železničke stanice u Novom Sadu, u čijem je obrušavanju nadstrešnice 1. novembra poginulo 16 ljudi, bila je deo projekta modernizacije pruge od tog grada do granice sa Mađarskom.

Do obrušavanja je došlo manje od četiri meseca nakon završene rekonstrukcije i svečanog otvaranja. Vlast i kineski konzorcijum negirali su da je betonska nadstrešnica bila predmet rekonstrukcije.

Usledili su protesti širom Srbije, predvođeni studentima u blokadi, sa kojih se zahtevala krivična i politička odgovornost za pad nadstrešnice.

Postupak u kojem se utvrđuje krivična odgovornost vodi se u Višem sudu u Novom Sadu.

Više javno tužilaštvo u tom gradu je 30. decembra podiglo optužnicu protiv 13 osoba, među kojima su bivši ministar saobraćaja Goran Vesić, njegova saradnica u ministarstvu Anita Dimoski i bivša direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković.

Njih troje, kao i bivši direktor "Infrastrukture železnice Srbije " Nebojša Šurlan, terete se za teško delo protiv opšte sigurnosti, u vezi sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti.

Istragu moguće korupcije, u odvojenom postupku, vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Prvobitno je predmet bio u nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, da bi slučaj bio predat TOK-u sredinom jula.

Kakve su moguće posledice po srpsko-kineske projekte?Sam infrastrukturni projekat modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom neće biti ugrožen istragom, smatra Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE za odgovorno društvo.

"Na koji način će potencijalne posledice snositi glavni izvođač, a to je kineski konzorcijum i podizvođači, umnogome će zavisiti od samog istražnog postupka, ali u ovom momentu sve ukazuje na to da će projekat sa strane Srbije biti završen, a da potencijalne posledice koje mogu biti i krivične prirode, mogu biti snošene nakon što sam projekat bude gotov", ocenio je on za RSE.

Međutim, ukazuje da "osnov za razmatranje promena načina rada itekako postoji".

"S obzirom na to da su očigledne posledice, koje su u jednom od tih projekata nastale obrušavanjem nadstrešnice, podignuta je sada i svest javnosti o značaju ispravnog postupanja, ne samo u procesu izvođenja radova, već u procesima koji prethode tome – od tenderskih procedura pa i do samih dogovora", pojašnjava Vladisavljev.

Pruga bi, prema informacijama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za teretni saobraćaj trebalo da bude otvorena 15. avgusta, dok je uspostavljanje putničkog saobraćaja planirano tokom septembra.

Rokovi za završetak radova i puštanje pruge u saobraćaj, sa kojima su izlazili zvaničnici Srbije, među njima i predsednik države Aleksandar Vučić, više puta su odlagani.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao ni "Infrastruktura železnice Srbije" nisu odgovorili na pitanja RSE da li, nakon informacija iz tužilaštva, razmatraju postojeću saradnju sa kineskim konzorcijumom.

Kompanije iz Srbije pod lupom tužilaštvaU okviru postupka Tužilaštva za organizovani kriminal i moguće korupcije, saslušanu su predstvanici šest domaćih preduzeća zbog "postojanja osnova sumnje da su izvršili koruptivna krivična dela".

Tako se u saopštenju tužilaštva od 2. avgusta navodi da je, između opstalih, saslušano i odgovorno lice u privrednom društvu "Starting doo" iz Beograda.

Ta kompanija se u dokumentaciji koju je objavila Vlada Srbije navodi kao jedan od podizvođača radova.

Ostali saslušani su predstavnici privrednih društava "Deko tim doo", "Prima Idea doo", "DP Metal prom 2020 doo", "Pro+Service Centre doo" i "Bambino shoes doo", za koje se u saopštenju ne navodi njihova uloga u projektu modernizacije pruge.

Dokumentacije o tome na koji način je postupak izbora podizvođača urađen u slučaju pruge – nema, uprkos što je Vlada Srbije pod pritiskom javnosti i višemesečnih protesta i blokada objavila ugovor sa kineskim konzorcijumom, ukazao je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

"Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je eksplicitno reklo da oni tu dokumentaciju ne poseduju, što ne može da znači ništa drugo nego da nisu uopšte pratili taj postupak izbora, odnosno da li se poštuje ta ugovorna obaveza", kaže Nenadić.

Pojasnio je da je na osnovu ugovora, izvođač, u ovom slučaju kineski konzorcijum, "trebalo da organizuje transparentan postupak izbora podizvođača, bez diskriminacije".

"Logično bi bilo da neko ispred naše države prati da li se ta ugovorna obaveza poštuje", istakao je.

Kineske kompanije CCCC i CRIC, prema podacima na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture angažovane su na više projekata, kako železničkih, tako i drumskih.

Među njima su deonice autoputa E-763 Miloš Veliki, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.

Ugovori za te poslove sklapani su po istom principu kao i za modernizaciju pruge od Novog sada do granice sa Mađarskom – direktnom pogodbom sa jednim izvođačem, koji posle sam bira podizvođače.

Odnosi Beograda i PekingaSrbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala. Infrastrukturni projekti u okviru te inicijative čine okosnicu ekonomskih odnosa dve zemlje.

Sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast 2012. Srbija je intenzivirala saradnju sa tom dalekoistočnom zemljom.

Godine 2016. potpisan je Sporazum o strateškom partnerstvu, a 2024. tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping) Beogradu odnosi dve zemlje su sa strateškog partnerstva podignuti na nivo "zajednica za zajedničkom budućnošću".

Iste godine, u julu, na snagu je stupio i Sporazum i slobodnoj trgovini dogovoren između kineskog predsednika Si Đinpinga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Zbog intenziviranja saradnje političke i ekonomske saradnje Srbije sa Kinom na adresu zvaničnog Beograda u više navrata stizale su kritike i upozorenja iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži.