Izmene Ustava Srbije o pravu na dom, 'kozmetička' ili suštinska zaštita građana?

"Najteže je trpeti nepravdu", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Beograđanka Ljiljana Mihailović.

Ova lekarka u penziji od 2013. godine vodi pravnu bitku da ostane u stanu koji je legalno kupila, a koji je uknjižen na ime investitora koji je gradio zgradu.

Slučaj poput njenog nije redak u Srbiji, u kojoj su državni zvaničnici prošle sedmice najavili izmene Ustava koje bi trebalo da ograniče oduzimanje nekretnina kod ljudi kojima je to jedini dom.

Inicijativu je podržala i Komora javnih izvršitelja, dok u udruženju Združena akcija "Krov nad glavom", koje se godinama unazad bori protiv prisilnih iseljenja ljudi iz domova, ocenjuju da ovakve izmene neće zaštititi veliki broj ljudi koji su u riziku od iseljenja.

Ljiljanina pričaKrajem 2005. godine, Ljiljana je kupila stan u izgradnji na beogradskoj opštini Zvezdara. Kupoprodajni ugovor overila je u sudu. Položila je kaparu od 20.000 evra, a ostatak novca je isplatila kreditom.

U stan se uselila 2007. godine. Nakon što se skućila, nastupio je period različitih porodičnih problema – razvod braka i smrt oba roditelja, pa je, kako kaže, zaboravila da se uknjiži kao vlasnica stana.

"Moj propust je bio taj što se nisam blagovremeno uknjižila u katastar i to je onda zloupotrebio investitor", kaže Ljiljana.

Tokom izgradnje stambene zgrade, kao vlasnici stanova knjiže se investitori, a nakon što zgrada dobije upotrebnu dozvolu, kupci nekretnina mogu da se uknjiže.

U slučaju Ljiljane Mihailović stan koji je legalno kupila je bio uknjižen na jednog od tri investitora koji su zidali zgradu. On je u avgustu 2013. stan poklonio svom sinu koji je na osnovu Ugovora o poklonu uspeo da se uknjiži kao vlasnik.

U međuvremenu, sin je postao dužnik i u novembru 2024. potpisuje menicu u vrednosti od 140.000 evra. Na osnovu te menice, javni izvršitelj odlučuje da povereniku namiri dugovanja time što će Ljiljanu Mihailović iseliti iz stana.

Javni izvršitelj je stavio Ljiljanin stan na licitaciju, ali je Viši sud u Beogradu početkom marta doneo privremenu meru kojom se zabranjuje dužniku da radi bilo kakvo prometovanje na stanu Ljiljane Mihailović.

Ona je podnela četiri tužbe – za stopiranje izvršenja, zaštitu doma, validnost menice i za dokazivanje vlasništva nad nekretninom.

"Ja sam treće lice, nisam ničiji dužnik. Nikome ne dugujem ni belu paru", kaže Ljiljana.

Uprkos tome javni izvršitelj je, kaže Ljiljana Mihailović, doneo zaključak prema kojem je prepisao njen stan povereniku putem usmene elektronske prodaje.

"Javni izvršitelj je za 8. maj zakazao moje iseljenje, ali Centar za socijalni rad staje u moju zaštitu, jer ja nemam drugu nekretninu i ovo je moje jedino vlasništvo, i obavestio izvršitelja da neće dati podršku. Ipak, oni su se pojavili, ali su me odbranile komšije, udruženje ZA Krov nad glavom i javnost", kaže Ljiljana.

U iščekivanju da sudski odbrani svoje pravo na dom, sagovornica RSE kaže da i dalje živi u svakodnevnoj neizvesnosti.

"Pozdravljam nameru nosilaca vlasti da se napravi razlika između nekretnina koje su dom od drugih nekretnina i da se zaštite građani kojima je to jedini krov nad glavom. To je za svaku pohvalu", kaže Ljiljana.

Ona napominje da bi treća lica trebalo da imaju prioritet u tom smislu.

"Znamo da ima i nemarnih ljudi koji ne izvršavaju svoje obaveze, ali nije humano da ljudi zbog dugova od nekoliko hiljada evra gube nekretnine koje premašuju desetinu vrednosti tih dugovanja i završavaju na ulici", kaže.

Iz najava zvaničnika, međutim, nije poznato hoće li izmenama ustava biti obuhvaćena "treća lica", odnosno ljudi koji su u opasnosti da ostanu bez doma ne zbog svog duga, nego zato što je neko drugo lice koje je povezano sa tom nekretninom ima dugovanja koja se namiruju prodajom nekretnine koja je jedini dom trećem licu.

"To je vrlo raširena vrsta prevare, naročito na području Beograda i gradova u kojima je gradnja u ekspanziji. Samo na području Beograda, više od polovine onih koji nam se obraćaju za pomoć imaju problem kao treća lica u postupku izvršenja", kaže za RSE Ivan Zlatić iz Združene akcije "Krov nad glavom".

Šta su rekli zvaničnici?Izmene Ustava u oblasti izvršnog postupka najavio je krajem jula predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u video obraćanju na Instagramu izjavio da ta inicijativa podrazumeva da izvršitelji u izvršnom postupku ne mogu da oduzmu životni prostor, stan ili kuću ljudi kojima je to jedini dom.

"Time ćemo doneti više pravde, ali i veću sigurnost za vas, naše građane", rekao je Vučić 29. jula.

Dva dana kasnije oglasio se i ministar pravde Nenad Vujić koji je rekao da bi se izmenama Ustava i Zakona o izvršenju i obezbeđenju Srbija uskladila sa članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji propisuje garanciju prava na dom.

On je u izjavi za Tanjug rekao da Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi traži odluku suda u situacijama gde se mora uzeti u obzir da je to dužniku jedini dom, da tu živi sa porodicom, maloletnom decom, da je u stanju socijalne ugroženosti ili socijalne nužde ili da u tom domu žive lica sa invaliditetom.

"To su sve parametri koje sud mora naknadno da razmotri pre nego što se uđe u prodaju jedinog doma nekom licu zbog duga. Dakle, moralo bi se preispitati da li postoje neke alternative rešavanju, kao što je reprogram duga, ili možda odbijanje od prihoda dužnika", rekao je Vujić.

Ministar je 4. avgusta izjavio da je Ministarstvo pravde već počelo da radi na toj inicijativi.

Srbija i evropska konvencijaPredsednik Izvršnog odbora Komore javnih izvršitelja Srbije dr Vujadin Masnikosa kaže za RSE da je Komora podržava najavljene inicijative, te da očekuje da će se pravni poredak Srbije uskladiti sa pravnim poretkom u većini evropskih zemalja.

Srbija je 2003. godine potpisala, a u martu 2004. i ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. U njoj se pravo na dom garantuje u članu 8, koji kaže da "svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske".

Ustav Srbije u članu 58 jemči pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, a oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni je dozvoljeno "samo u skladu sa zakonom".

Vujadin Masnikosa kaže da je Evropski sud za ljudska prava doneo brojne presude u kojima je utvrđena povreda prava na imovinu građana Srbije.

"Takve presude su donete i protiv Republike Srbije. Međutim, još nije doneta nijedna presuda kojom bi bila utvrđena povreda prava na dom, zato što je Ustavni sud, znajući praksu Evropskog suda, u situacijama kada su domaći sudovi svojim odlukama povredili pravo na dom, to pokušavao da ispravi na taj način što je usvajao ustavne žalbe i utvrđivao pravo na dom", kaže Masnikosa.

Koga će izmene štititi?Ivan Zlatić iz "Krova nad glavom" kaže da je svaka zaštita ljudi u Srbiji dobra, ali dodaje da mu iz dosadašnjih najava ne deluje da će veliki broj građana biti obuhvaćena tim izmenama.

"Iz najava čujemo da će to pravo biti ograničeno i da će se voditi računa o tome da bude socijalno opravdano iseljenje. To znači da će neko – još uvek ne znamo ko – u nekom postupku odlučivati da li je u tom pojedinačnom slučaju socijalno opravdano da se neko iseli", kaže Zlatić.

On dodaje da se "Krov nad glavom" sa tim ne slaže i dodaje da je to udruženje 2019. godine, zajedno sa Udruženjem potrošača Efektiva, podnelo predlog Ministarstvu pravde u sklopu tadašnjih izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju da nepokretnost koja ima funkciju doma ne može biti predmet izvršenja.

Ovo udruženje je postavilo pitanje zbog čega je država odlučila da uđe u izmene Ustava, umesto izmena i dopuna postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što je kraća i jednostavnija procedura.

"Istina je da bi kvalitetnije rešenje bilo ukoliko bi išlo kroz ustavne promene, ali ovde je situacija urgentna", kaže Zlatić.

U Komori javnih izvršitelja, pak, smatraju da je neophodno da se ovakve izmene urede u okviru najvišeg pravnog akta.

"Kada ograničavate jedno ustavno pravo, a to je pravo na imovinu, ono može da bude ograničeno jedino drugim ustavnim pravom", kaže Vujadin Masnikosa.

Izvršenje kao ogledalo društvaVujadin Masnikosa, iz Komore javnih izvršitelja, kaže da je izvršni postupak ogledalo ne samo pravnog sistema, nego ukupnih društvenih i ekonomskih odnosa.

On podseća da je nelegalna gradnja pojava koja je poslednjih nekoliko decenija u ekspanziji, a da je država to tolerisala kako bi kupovala socijalni mir.

"Tako su praktično problemi na građevini generisali problem u izvršnom postupku. Izvršenje je posledica neadekvatnog rešavanja sistema nelegalne gradnje", kaže Masnikosa.

On dodaje da bi ustavne promene morale da budu donete ne samo u oblasti izvršenja, nego i što se tiče sudova.

RSE je od resornog ministarstva zatražio pojašnjenje da li je oformljena radna grupa za izmene Ustava, da li će izmene zaštititi treća lica u izvršnom postupku, kao i zbog čega je odlučeno da se ide na izmenu Ustava, a ne postojećeg zakona, što je brža procedura. Do zaključenja teksta odgovor nije stigao.