Javna rasprava o strategiji rudarenja u Srbiji, praćena protestima ekoloških aktivista

Dok je u sali Privredne komore Srbije u Beogradu 7. avgusta predstavljan Nacrt strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije do 2040, ispred zgrade su protestovali ekološki aktivisti. Oni su tvrdili da nije omogućeno da učestvuju u raspravi o dokumentu koji bi mogao otvoriti vrata rudniku litijuma.

Osim o litijumu, Nacrt strategije obuhvata i druge resurse. Rukovodilac tima za izradu Strategije doktor Dragan Ignjatović, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu podseća da je predviđeno postepeno smanjenje eksploatacije lignita do 25 miliona tona uglja do 2040. i gašenje starih termo-blokova, ali i smatra da takav scenario nije realan.

"Nije realno da eksploatacija uglja padne takvom brzinom i da se zelena tranzicija tako brzo sprovede. Rezerve koje poseduje Elektroprivreda Srbije omogućavaće da se i posle 2050. godine nastavi eksploatacija lignita, ako bude potrebno", rekao je Ignjatović.

Otvaranje rudnika litijuma je, kako je rekao Ignjatović, moguće pod određenim uslovima.

"Rudnik litijuma će se otvoriti ako Studija o proceni uticaja dokaže da je moguća bezbedna eksploatacija. Isto se odnosi i na otvaranje rudnika zlata koji su u fazi izrade geoloških elaborata na Rogozni i u okolini Žagubice", rekao je Ignjatović.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i član tima za izradu Strategije Nikola Lilić rekao je da je jedna od centralnih komponenti dokumenta zaštita životne sredine.

On je dodao da se Strategija oslanja na međunarodne standarde, poput Sistema upravljanja resursima Ujedinjenih nacija (UNRMS) i IRMA (Inicijativa za osiguranje odgovornog rudarstva).

"Strategija eksplicitno identifikuje životnu sredinu kao jedan od tri stubova održivog rudarstva, zajedno sa ekonomskim i socijalnim stubom.

Među merama koje se predlažu kako bi se zaštitila životna sredina su, između ostalih, sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu, kontrola kvaliteta i upravljanje vodnim resursima, upravljanje otpadom, te zaštita biodiverziteta.

Protest aktivista i građanaDok je tekla prezentacija nacrta Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije za period od 2025. do 2040. godine, do sale su sporadično dopirali zvuci pištaljki i vuvuzela.

Ispred zgrade Privredne komore Srbije okupilo se nekoliko desetina aktivista udruženja "Ne damo Jadar", građana i predstavnika akademske javnosti koji su želeli da prisustvuju raspravi.

Međutim, pripadnici privatnog obezbeđenja i Interventne jedinice policije (IJP) nisu im dozvolili ulaz, pod obrazloženjem da nisu na spisku prijavljenih.

U nekoliko momenata došlo je do koškanja između dela okupljenih sa obezbeđenjem, ali većih incidenata nije bilo.

Dragana Đorđević, naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je u sredu, 6. avgusta, elektronskom poštom poslala prijavu za javnu raspravu.

"Dobila sam odgovor da su sva mesta popunjena i da više nema mesta. Ipak sam im odgovorila i rekla da insistiram da prisustvujem raspravi i da mi obezbede jedno mesto, ali nisam dobila odgovor", kaže Đorđević.

Na raspravi je, kaže, želela da obrazloži stav da Srbija nije zemlja koja kao strateški cilj treba da postavi rudarenje.

" To je mala zemlja, gusto naseljena. Oko 70 odsto teritorije zemlje je pod poljoprivredom. Ona nije za rudarenje. Omogućavanjem ekstremnog rudarenja ova zemlja više neće biti za život", smatra Đorđević.

Na okupljanje je pozvalo udruženje "Ne damo Jadar", čiji aktivisti se godinama bore protiv otvaranja rudnika litijuma na zapadu Srbije, pod obrazloženjem da bi ekološke posledice po taj kraj, poznat po plodnoj zemlji, bile nesagledive.

"Ovo nije javna, već tajna rasprava", rekao je za RSE Nebojša Petrović iz tog udruženja.

"Niko od profesora iz Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) nije stavljen na spisak i ne može da brani svoje primedbe na javnoj raspravi", dodao je on.

Petrović kaže i da vlast šalje kontradiktorne poruke time što poziva na dijalog, a potom kordonima onemogućava zainteresovane da uđu u salu.

"Ako je rasprava javna, treba svi da uđemo: i struka koju nisu pustili, i mi meštani sela koja su direktno ugrožena rudarenjem", kaže Petrović.

Šta kažu predstavnici vlasti?Javnoj raspravi prisustvovao je Ivan Janković, pomoćnik ministarke rudarstva i energetike za geologiju i rudarstvo. On je po okončanju prezentacije novinarima rekao da Strategija predstavlja "okvir za budućnost" kada je reč o upravljanju mineralnim resursima.

Protest ispred zgrade Privredne komore Srbije nazvao je "pozorišnom predstavom".

"Onaj ko je bio zainteresovan se prijavio i dostavio predloge i sugestije. Ko nije bio zainteresovan, nije se prijavio", rekao je.

Na pitanje RSE zbog čega se o temi koja interesuje široku javnost nije raspravljalo u većoj sali, Janković je odgovorio da ne vidi nikakav problem sa salom Privredne komore.

"Mnoge javne rasprave su se održavale i u manjim prostorima", rekao je.

Projekat 'Jadar' stopiran pa odmrznutVlada Srbije, na čijem čelu je tada bila Ana Brnabić, je 2022. stopirala projekat "Jadar", nakon masovnih protesta građana i poništila dozvole australijskom rudarskom gigantu Rio Tintu za iskopavanje litijuma u dolini istoimene reke na zapadu Srbije.

Međutim, projekat je vraćen u život u julu 2024. godine, nakon što je Ustavni sud poništio Vladinu odluku.

Zbog toga su se nedeljama održavali protesti u više desetina gradova širom Srbije, sa zahtevom da Vlada usvoji zakon o zabrani eksploatacije litijuma.

Bivši kancelar Nemačke Olaf Šolc je u julu 2024. godine u Beogradu potpisao Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

On je tom prilikom izjavio da je projekat "Jadar" evropski projekat i da je dobar za Srbiju.

Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.

Litijum se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile i EU, koja većinski zavisi od Kine kada je taj resurs u pitanju, svrstala ga je u kritične sirovine.

Rio Tinto je ranije u odgovoru za RSE naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat "Jadar" može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".

Međutim, deo stručnjaka iz zemlje i inostranstva ukazuje da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.