Posle 12 dana rata, Iran se okreće veteranu u politici Aliju Laridžaniju

Dok se iranske vlasti suočavaju s posledicama junskog sukoba s Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama, povratak veterana u politici Alija Laridžanija na mesto sekretara Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Irana označava svojevrsni politički kambek, mada to nije bilo neočekivano.

Posle završetka rata, 67-godišnjak je tvrdio da ga je prvog dana izraelskih napada kontaktirao iranski bezbednosni aparat i zahtevao njegovu ostavku. Prošle godine, Laridžaniju je zabranjeno da se kandiduje za predsednika.

On će, međutim, sada imati centralnu ulogu u oblikovanju politike posle izraelskog i američkog bombardovanja koje je otkrilo iransku odbrambenu ranjivost.

"Laridžani je bio marginalizovan i diskvalifikovan, ali nikada nije u potpunosti uklonjen s političke scene", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE), Babak Dorbeigi, iranski politički analitičar koji živi u Londonu.

"Tokom dvanaestodnevnog rata dogodilo se nekoliko važnih događaja. Jedno od glavnih pitanja, kako su istakli zvaničnici u medijima, bila je pogrešna procena iranskih odbrambenih kapaciteta", dodao je on.

'Hitna potreba za promenom'Izraelski i američki udari pogodili su ključne vojne i nuklearne mete, osramotivši Teheran pošto je delovalo da nije u stanju da se efikasno brani. Zvaničnici su ponudili različite izveštaje o obimu štete, stvarajući utisak haosa u iranskom rukovodstvu.

"Ipak, najkritičnije pitanje – koje ima prednost nad svim ostalima – bilo je uviđanje da se u vreme rata ne može osloniti na vrhovnog vođu (ajatolaha Alija Hamneija)", rekao je Dorbeigi.

"Njegovo odsustvo i nedostatak liderstva u Iranu otkrili su veliki vakuum na vrhu. Sve to ukazuje na hitnu potrebu za promenama", dodao je on.

U ovom kontekstu, Laridžani je pouzdana ličnost sposobna za "racionalno donošenje odluka". Smatra se pragmatičarem i on će tesno sarađivati s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, koji predsedava bezbednosnim telom i koji se često smatra proreformističkim političarem.

Međutim odluke i dalje mora da odobri Hamnei.

"Sve dok Hamnei ostaje na čelu establišmenta, ne treba očekivati nikakve strateške promene politike – samo taktička prilagođavanja", rekao je za RSE iranski analitičar Reza Alidžani koji živi u Parizu.

"Laridžanijeva uloga izgleda je upravljanje krizama, što takođe uključuje upravljanje kompromisom, jer Hamnei dosledno izbegava da mu se direktno pripiše bilo kakav kompromis", dodao je on.

Laridžani je već ranije obavljao funkciju Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Irana, od 2005. do 2007. godine, a kasnije je bio predsednik iranskog parlamenta do 2020. godine. U tom svojstvu, postao je prepoznatljiv na međunarodnoj svi podržavajući nuklearni sporazum iz 2015. godine sa Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom (poznatim kao E3).

Prva administracija Donalda Trampa (Trump) odustala je od tog sporazuma, a Vašington je vodio pregovore s Teheranom kada su izraelski vazdušni napadi počeli u junu. Razgovori su naglo prekinuti i nisu nastavljeni, uz tvrdnje Teherana da ne može da veruje Vašingtonu, dok je Bela kuća dovodila u pitanje svrhe daljih razgovora s obzirom na štetu nanesenu iranskim nuklearnim postrojenjima.

Posle sukoba, Iran je 25. jula nastavio razgovore sa E3 i Evropskom unijom.

Zemlje E3 su upozorile da će, ako se nuklearni sporazum s Iranom ne postigne do kraja avgusta, ponovo uvesti sve sankcije UN protiv Irana aktiviranjem mehanizma iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

Glavni savetnik za nuklearna pitanjaPre ponovnog imenovanja u Savet bezbednosti, Laridžani je bio Hameneijev glavni savetnik za nuklearna pitanja.

On se 20. jula sastao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju i "preneo procene eskalacije situacije na Bliskom istoku i oko iranskog nuklearnog programa", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Mesecima pre sukoba s Izraelom i Sjedinjenim Državama, Laridžani je upozorio na iranskoj televiziji da bi napad povećao verovatnoću da Iran razvije nuklearno oružje. Međutim, posle napada, iranski zvaničnici su se uzdržali od pominjanja te teme, umesto toga zauzimajući stav da će Iran nastaviti obogaćivanje uranijuma.

Tu razliku ne prihvataju zapadne sile, pošto Iran obogaćuje uranijum u daleko većem stepenu nego što je potrebno za civilni nuklearni program.

Laridžanijevo imenovanje usledilo je dva dana pošto je Iran objavio da osniva novi Savet odbrane, pod nadzorom Saveta bezbednosti Irana.