Skupština Kosova mora izabrati novog lidera javnim glasanjem, odlučio Ustavni sud

Ustavni sud Kosova saopštio je da poslanici Skupštine Kosova moraju izabrati novog predsednika tog zakonodavnog tela putem javnog glasanja.

U presudi objavljenoj 8. avgusta, Ustavni sud je naveo da predsedavajući sednice Avni Dehari nije postupio u skladu sa ranijom presudom ovog suda od 26. juna, dodajući da se sve sednice održane od 27. juna do 6. jula "proglašavaju nevažećim".

Od 1. maja predsedavajući konstitutivnom sednicom Avni Dehari počeo je da predlaže tajno glasanje – čemu se su se protivile druge, do sada opozicione stranke.

Ustavni sud Kosova naložio je predsedavajućem konstitutivne sednice Skupštine Kosova da nastavi sa tačkom 3. dnevnog reda Konstitutivne sednice, usvojenog 8. aprila 2025. godine, i da pozove predstavnika najveće poslaničke grupe da predloži kandidata za predsednika Skupštine, koji se bira javnim glasanjem, a glasanje se za istog kandidata može se sprovesti najviše tri puta.

Poslanik Samoopredeljenja Hekuran Murati, koji je i ministar finansija na dužnosti, ocenio je odluku Ustavnog suda kao nepravednu.

On je naveo da je u presudi iz 2014. godine Ustavni sud, "kako bi po svaku cenu zadržao DPK na vlasti", odlučio da se Vlada ne može formirati bez izbornog pobednika i da mesto predsednika Skupštine pripada samo pobedničkoj stranci. Dodao je da je ovoga puta Ustavni sud naveo kako je važeće samo javno glasanje, uz ograničenje da se za jednog kandidata može glasati samo tri puta, zato što je na izborima pobedio Pokret Samoopredeljenje.

"Ovo nedvosmisleno dokazuje da odluke ovog suda nisu zasnovane na Ustavu, već na tome koja je stranka u pitanju. Ovo nije pravda. Ovo je proizvoljnost sa ciljem da se staroj gardi za stolom obezbedi ono što im narod nije dao glasovima", napisao je on na Fejsbuku.

Poslanici prethodnih meseci ni u 54 pokušaja nisu uspeli konstituisati Skupštinu.

Probijen je i rok od 30. dana 26. jula, koji je Ustavni sud odredio za konstituisanje Skupštine nakon što su se za mišljenje obratile stranke koje su u prošlom sazivu bile u opoziciji.

U međuvremenu, Ustavni sud je doneo i odluku o privremenoj meri kojom poslanicima zabranjuje bilo kakve aktivnosti oko konstituisanja Skupštine u periodu od 27. jula do 8. avgusta.

Ovaj sud je naveo da je objedinio predmet zahteva Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova, koje su zatražile pojašnjenje o daljim koracima vezanim za konstituisanje Skupštine.

Lider pokreta Samoopredeljenje i vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti izjavio je 8. avgusta da je njegova partija, koja je pobedila na februarskim izborima, spremna na dva kompromisa: da predlože drugog kandidata za predsednika Skupštine ukoliko u prvom pokušaju putem tajnog glasanja njihova kandidatkinja Aljbulena Hadžiju ne bude izabrana; ili da se postigne dogovor da se predsednik i potpredsednici Skupštine glasaju u paketu, a zatim pređe na javno glasanje.

Kurti je rekao da je u presudi Ustavnog suda navedeno da političke partije treba da postignu dogovor o rešenju, jer političke nesuglasice ne rešava sud.

"Odmah su dve najveće opozicione partije ponovo poslale predmet Ustavnom sudu. Ako Ustavni sud kaže sednite i dogovorite se, vi ne idete ponovo na sud da podnosite nove slučajeve. Mi to nismo radili. Međutim, DPK i DSK su odmah otišli na sud, kao da ne postoji prethodna presuda. Mi smo poštovali presudu i ja sam poslao pisma da se sastanemo, razgovaramo u duhu saradnje i konstruktivnih konsultacija, ali do sada nismo uspeli. Šteta je što Skupština nije konstituisana, kako bi se formirala nova vlada", rekao je Kurti.

Za sada nije jasno i da li će Ustavni sud razmatrati zahtev predsednice Vjose Osmani za pojašnjenje o prethodne odluke da Skupština mora biti konstituisana do 26. jula, jer je predsednica povukla zahtev 5. avgusta nakon saznanja da je za sudiju izvestioca imenovan Radomir Laban – koga je optužila da ugrožava bezbednost Kosova.

U prvoj presudi oko konstituisanja Skupštine, koju su poslanici ignorisali, Ustavni sud nije naveo pravne posledice nepoštovanja odluke.

Adrian Štuni, stručnjak za spoljnu politiku i bezbednost iz Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma sa sedištem u Vašingtonu, rekao je za Radio Slobodna Evropa da institucionalna blokada ugrožava i državnost i ustavni poredak Kosova.

Prosto rečeno, narodna volja i najviši državni interesi rizikuju da postanu žrtva nezrelih ega i kratkovidih političkih ambicija. Narod Kosova to ni ne zaslužuje, niti treba da prihvati ovakvu kaznu, izjavio je on.

Zbog političke krize, prema rečima Gzima Visoke, profesora studija mira i konflikta na Univerzitetu u Dablinu, Kosovo se suočava s dva velika rizika.

Prvi je, kaže on, da može doći do novih uslovljavanja i nametanja Kosovu, koja ranije nisu bila realna.

Prema Visoki, iako Kosovo ne priznaje okvir Rezolucije 1244, sa stanovišta Ujedinjenih nacija ta rezolucija je i dalje funkcionalna, pa može biti pokušaja drugih mehanizama da se više umešaju u unutrašnja pitanja Kosova.

Ne aludiram da će Kosovo izgubiti državnost ili biti vraćeno pod međunarodnu upravu, ali ne isključujem mogućnost da dođe do diplomatskog pritiska ili poteza koji mogu dodatno produbiti krizu, ne samo među partijama, nego i između Kosova kao države i međunarodne zajednice, rekao je on za RSE.

Otpravnica poslova u američkoj ambasadi u Prištini, Anu Pratipati, izjavila je nakon sastanaka sa kosovskim političkim liderima da su oni dobili glasove kako bi rešili izazove pred kojima se država nalazi, te da treba da rade zajedno na ispunjenju mandata koji im je dao narod.

Britanska ambasada na Kosovu saopštila je u četvrtak da je nezavisnost rada Suda ključan za demokratiju Kosova.

Kosovo se suočava sa političkom krizom usled nemogućnosti formiranja novih institucija nakon izbora 9. februara.

Poslanici Skupštinu nisu uspeli da formiraju u periodu od 15. aprila do 26. jula, što koči formiranje Vlade. Nijedna stranka nije osvojila dovoljan broj glasova da samostalno formira Vladu.

Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojio je 48 od 120 poslaničkih mesta, ali druge parlamentarne partije ne žele da glasaju za njihovu kandidatkinju za predsednicu Skupštine, za čiji izbor je potreban najmanje 61 glas.