Da li Kosovo rizikuje međunarodnu intervenciju zbog institucionalne krize?

Kosovo se suočava sa jednom od svojih najdubljih političkih kriza od proglašenja nezavisnosti – bez konstituisane Skupštine, bez Vlade sa punim izvršnim ovlašćenjima. Situaciju su pogoršali novi događaji u Ustavnom sudu.

Adrijan Štuni, stručnjak za spoljnu politiku i bezbednost u Međunarodnom centru za borbu protiv terorizma sa sedištem u Vašingtonu, smatra da institucionalna paraliza potkopava i državnost i ustavni poredak Kosova.

"Otvoreno rečeno, narodna volja i glavni državni interesi su u opasnosti da postanu žrtve nezrelih ega i kratkovidih političkih ambicija. Narod Kosova niti zaslužuje niti treba da prihvati ovu kaznu", rekao je Štuni u nekoliko pisanih odgovora Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Ove komentare je dao nakon odluke predsednice Kosova Vjose Osmani da povuče svoj zahtev Ustavnom sudu u vezi sa konstituisanjem Skupštine.

Predsednica je obrazložila odluku, rekavši da je imenovanje srpskog sudije Radomira Labana za izvestioca u preispitivanju slučaja zabrinjavajuća i opasna odluka.

Nakon izjave Osmani da Laban predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost, u javnosti su počele da kruže nagađanja da bi Tužilaštvo moglo da interveniše nakon ovih navoda, ili da bi Laban mogao biti smenjen, što bi dovelo u pitanje funkcionalnost Suda, a time dodatno povećalo neizvesnost oko sledećih koraka ka rešavanju krize.

Ustavni sud je saopštio da zahteve koje podnose ovlašćene strane tretira nepristrasno, posvećeno i profesionalno, i podsetio je da je sudija Laban imenovan 2018. godine, nakon što je prošao "sve ustavne i zakonske procedure", i na predlog Parlamenta i dekret tadašnjeg predsednika.

Da li se uništava multietnički karakter Kosova?Gezim Visoka, profesor studija mira i sukoba na Univerzitetu u Dablinu u Irskoj, rekao je za RSE da - iako slučaj sudije u Ustavnom sudu "deluje verodostojno, s obzirom na njegovu prošlost i zabrinutost zbog njegovog sumnjivog karaktera u toj ulozi" - ako se pogleda celokupna slika i okolnosti na severu, pojavljuje se ideja da podela vlasti na Kosovu po etničkom karakteru na Kosovu ne funkcioniše.

"Pitanje povlačenja zahteva iz Ustavnog suda dodatno produbljuje ovu naraciju da se multietnički karakter Kosova uništava."

Multietničnost na Kosovu je jedan od aspekata koje međunarodni faktor štiti po svaku cenu i stalno poziva albansku većinu da integriše manjine na svim nivoima, kako im je zagarantovano Ustavom. Sličan zahtev je 6. avgusta uputio i evropski izaslanik za dijalog Kosova i Srbije Peter Sorensen.

Međutim, vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin Kurti) istog dana je medijima rekao da je svaka akcija u funkciji integracije Srba.

"Albanski gradonačelnici u četiri opštine na severu imaju srpske zamenike gradonačelnika i imaju srpske direktore. Tražio sam veće priznanje prema državi Kosova, jer nema nikakvih incidenata između albanskih i srpskih radnika na severu."

Posledice stvorene situacije?Kosovo i dalje nema konstituisanu Skupštinu nakon parlamentarnih izbora 9. februara, a stranke ne signaliziraju da su spremne za kompromis. U odsustvu aktivne Skupštine, mnogi zakoni i međunarodni sporazumi vredni milione ostali su u neizvesnosti.

Profesor Visoka pominje još dva velika rizika od stvorene situacije.

Prvi je da mogu postojati novi uslovi i nametanja Kosovu, koja ranije nisu bila realna.

Prema njegovim rečima, iako Kosovo smatra Rezoluciju 1244 kao prevaziđenom, sa stanovišta Ujedinjenih nacija, ta rezolucija je funkcionalna, stoga mogu postojati pokušaji drugih mehanizama da se više mešaju u unutrašnje poslove Kosova.

"Ne aludiramo na gubitak državnosti Kosova, niti na vraćanje Kosova pod međunarodnu upravu, ali ne isključujem mogućnost da će doći do diplomatskog pritiska ili akcija koje bi mogle dodatno produbiti krizu, ne samo između strana, već i između Kosova kao države i međunarodne zajednice."

Prema Štuniju, odgovornost za pronalaženje rešenja leži na političkoj strukturi na Kosovu i ne može se delegirati.

"Iskreno se nadam da će politika na Kosovu biti u stanju da prevaziđe i podele i prekomerno neprijateljstvo među sobom, kao i zavisnost od rešenja u koverti iz inostranstva. Ovo je pravi test zrelosti države i konsolidacije suvereniteta", rekao je Štuni.

U Ambasadi SAD u Prištini, Anu Pratipati je nakon sastanaka sa kosovskim političkim liderima izjavila da su oni osvojili glasove da rešavaju izazove sa kojima se zemlja suočava, tako da moraju zajedno da rade na ispunjenju mandata koji im je dao narod.

Drugi aspekt, kaže profesor Visoka, jeste da ovaj haos odgovara Srbiji da lobira protiv državnosti Kosova, koju ne priznaje.

Štuni takođe smatra da neprijateljske države koriste ovu situaciju da prikažu Kosovo kao propalu državu.

"Narod ima mudru izreku koja kaže: Bolje biti viđen nego ne. Ovde se bojim da se i jedno i drugo vidi, i imidž zemlje se oštećuje i glavni interesi se oštećuju. Zašto? Zato što poverenje strateških partnera u Kosovo sposobno da bude svoj gospodar i pouzdan, jak i stabilan partner značajno bledi."

Kako bi trebalo rešiti krizu?Štuni smatra da su odgovornosti političke paralize proporcionalne rezultatima 9. februara.

"Glasovi su odgovornosti, tako da glavna odgovornost za pronalaženje kompromisa leži na stranci koja je prva izašla na izbore. Činjenica da birači nisu dali nijednoj stranci mandat da sama vlada dovodi do logičnog zaključka da su glasali za promene, odnosno za koalicionu vladu, koja je u suštini kompromisna vlada."

Pokret Samoopredeljenje osvojio je najviše glasova 9. februara, a zatim Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i koalicija Alijanse za budućnost Kosova i Socijaldemokratske inicijative.

Profesor Visoka smatra da bi, ako bi neka stranka sada napravila ustupke, stekla veće simpatije javnosti.

"Dobio bih političku podršku za ono što bih nazvao plemenitom akcijom za prevazilaženje ove krize".

On preporučuje da se, nakon što se situacija vrati u normalu, dugoročno razmišlja o tome kako izvršiti ustavne, zakonske i regulatorne promene kako ne bi došlo do ponavljanja takvog političkog zastoja.