BiH na udaru tužbe teške 700 miliona evra u sporu sa slovenačkom kompanijom

Bosna i Hercegovina mogla bi se suočiti s jednom od najvećih odšteta u svojoj istoriji, skoro 700 miliona evra, ukoliko izgubi arbitražni spor koji protiv nje vodi Elektrogospodarstvo Slovenije (EGS) pred međunarodnim sudom u Vašingtonu.

Slovenačka državna kompanija traži nadoknadu na osnovu ulaganja u Rudnik i Termoelektranu Ugljevik (RiTE Ugljevik), na sjeveroistoku BiH, još iz perioda kada je termoelektrana bila u fazi izgradnje.

Iako je arbitražni postupak formalno pokrenut, strane su se prethodno dogovorile da ga privremeno zamrznu, dok se ne riješe druga, starija finansijska potraživanja.

Spor je trenutno u fazi mirovanja do kraja oktobra.

BiH je tužena, jer se arbitražni sporovi pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova (ICSID) mogu pokrenuti samo protiv država.

Ugljevička termoelektrana, u većinskom vlasništvu Elektroprivrede Republike Srpske, nakon prethodnog arbitražnog postupka mora Slovencima isplatiti oko 190 miliona evra. Obavezna je i da dok posluje, Sloveniji isporučuje trećinu proizvedene električne energije.

Za većinu ovog duga su potpisani sporazumi o isplati, ali je ostalo sporno još 67 miliona evra.

Iako je direktor RiTE Ugljevik, Diko Cvijetinović, ranije najavio da će dug Slovencima biti riješen do kraja septembra, to se još nije desilo.

Kako bi prikupili novac, RiTE planira da emituje akcije u vrijednosti od 27,5 miliona maraka (oko 14,1 milion evra).

U međuvremenu, u toku je kupovina kompanije Comsar Energy RS, koja ima koncesiju za iskopavanje uglja u blizini elektrane. Kompaniju, koja je u vlasništvu ruskog biznismena Rašida Sardarova, trebalo bi da preuzme Gas Res, firmu u vlasništvu Vlade RS koja se bavi trgovinom i snabdijevanjem gasom.

Prema posljednjim podacima, RiTE Ugljevik proizvodi oko 30% električne energije u RS.

Arbitraža 'na čekanju'Slovenačka kompanija EGS je 2014. godine pokrenula dva arbitražna postupka kako bi naplatila svoja potraživanja.

Jedan je komercijalni postupak pred arbitražnim tribunalom u Beogradu, protiv RiTE Ugljevik, a drugi investicioni pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu, protiv Bosne i Hercegovine.

Kako navode iz Pravobranilaštva BiH u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), u oba slučaja tražena je gotovo ista naknada štete.

Prema zvaničnim dokumentima RiTE Ugljevik, ukupna vrijednost spora, koji se vodi u Vašingtonu, skoro je 1,4 milijardi maraka, odnosno oko 695 miliona evra.

Iz Pravobranilaštva pojašnjavaju da se oba arbitražna postupka temelje na skoro identičnim činjenicama, te da je investicioni spor trenutno prekinut, dok traju pregovori između EGS-a i RiTE Ugljevik o sprovođenju arbitražne odluke u Beogradu.

"Prema mišljenju Pravobranilaštva BiH, za koje postoje indicije da ga dijeli i arbitražno vijeće ICSID, potpunim sprovođenjem odluka iz komercijalne arbitraže bi postupak u investicionoj arbitraži postao bespredmetan", ocjenjuju iz Pravobranilaštva.

Iz Holdinga Slovenske elektrarne, u čijem sastavu posluje Elektrogospodarstvo Slovenije, poručuju da sve informacije o sporu treba tražiti na zvaničnoj stranici ICSID-a.

"Arbitražni postupak je trenutno na čekanju na zahtjev stranaka, dok su u toku pregovori o mogućem sporazumnom rješavanju slučaja. S obzirom na to da je arbitražni postupak još uvijek u toku, ne možemo komentarisati druge detalje slučaja", navodi se u odgovoru Holdinga na upit RSE.

Na sajtu arbitražnog suda se navodi da je proces pauziran 29. marta 2024. godine na zahtjev obje strane.

Vlada RS je 2016. godine potpisala sporazum sa Savjetom ministara BiH, te se obavezala da će platiti odštetu u slučaju gubitka spora.

Ipak, isti dogovor je postojao i u slučaju "Viaduct", gdje je na kraju država BiH morala da plati 57 miliona evra odštete.

Slovenci čekaju isplatu zaostalih kamataArbitražni postupak u Beogradu završen je 2023. godine, kada je odlučeno da RiTE Ugljevik mora platiti 67 miliona evra duga, jer nije isporučivala električnu energiju Sloveniji od 2011. do 2021. godine, uz obračun zateznih kamata za taj period.

U januaru 2024. godine potpisani su sporazumi prema kojima će Slovenija dobijati trećinu proizvedene struje, a dug od 67 miliona evra biti isplaćen.

Luka Petrović, direktor Elektroprivrede RS, izjavio je ranije da će ovo preduzeće isplatiti odštetu od 62 miliona evra za period od 2021. do 2023., nakon što je arbitraža završena, a struja još nije isporučivana u Sloveniju.

Ipak, ostaje pitanje zateznih kamata, koje su, u međuvremenu, narasle na 67 miliona evra.

Iz Ministarstva energetike i rudarstva RS, kao i Elektroprivrede RS, nije odgovoreno na upit RSE o trenutnim dugovanjima Ugljevika.

Diko Cvijetinović, direktor RiTE Ugljevik, za RSE je prokomentarisao da su "pregovori u toku i ne bih ništa više komentarisao dok se ne završe".

Početkom septembra, na konferenciji za medije, Cvijetinović je kazao da su pregovorima sa Slovencima smanjili dug za kamate na 37 miliona evra.

Tada je rekao i da se "u sklopu zatvaranja i potpisivanja ugovora oko ovih kamata, zatvara i tzv. arbitraža u Vašingtonu".

Otkup koncesije od RusaDok RiTE traži način da isplati dugove Slovencima, čeka se kupovina kompanije Comsar Energy RS, a sa njom i eksploatacionog polja uglja u Ugljeviku, koje je u njihovom vlasništvu.

Nakon što je u avgustu odlučio da proda 98,4% svojih dionica, Comsar je prvobitno poslao ponudu RiTE Ugljeviku, koja je u vlasništvu preostalih 1,6%, za 123 miliona evra (oko 240 miliona maraka).

RiTE Ugljevik je odbio ponudu, navodeći da nema dovoljno sredstava za takvu kupovinu.

Ipak, kasnije su poslali dopis matičnom preduzeću, Elektroprivredi RS, kao i entitetskoj Vladi, da pronađe način otkupa kompanije, a sa njom i koncesije, jer im nedostaje uglja za proizvodnju.

"Preduzeće ovim putem ponovo, a kao što je u više navrata činilo u proteklom periodu, ističe potrebu za dodjelom koncesionog polja 'Ugljevik Istok 2' ovom preduzeću", navodi se u dopisu od 1. septembra.

Direktor RiTE Ugljevik Cvijetinović je izjavio da "očekuje vrlo brzo rješenje oko kupovine Comsara, te da taj proces vodi Vlada RS. Iako su neki bh. mediji ranije objavili da je kupovina završena u septembru, to nije zvanično potvrđeno.

Vlada RS je još u januaru ovlastila Gas Res da vodi pregovore oko otkupa Comsara.

Iz kompanije Gas Res nije odgovoreno na upit RSE o tome da li je završen proces kupovine ni od kojeg novca će da kupe Comsar. Odgovori na ista pitanja nisu stigli ni iz Vlade RS.

Posljednjih godina, zbog nestašice uglja, Termoelektrana je više puta morala da zaustavlja proizvodnju, a radnici su nekoliko puta protestovali i tražili raskid koncesije za eksploataciju uglja sa Comsarom.

Boban Benović, predsjednik Sindikata RiTE Ugljevik, upozorava da će situacija biti sve teža što se duže bude razvlačilo.

"Nećemo imati dovoljno količina uglja i nećemo moći proizvoditi stalno. Mi imamo obećanja da će to biti riješeno, ali do dan danas nikada nismo dobili nikakve informacije vezano za to koncesiono polje", rekao je Benović za RSE.

Kakva je situacija u termoelektrani?Benović ističe da trenutno rade i proizvode struju, ali se još bore da ostanu na mreži.

"Svaki dan ne znate da li će termoelektrana biti na mreži ili neće, nemamo neke velike rezerve", naglašava on.

Dodaje da je problem i sa isplatama doprinosa za radnike, koji su nekoliko mjeseci ove godine kasnili.

Kaže da sa zimom stiže i veća potrošnja, i dodatni problemi u proizvodnji.

BiH i dalje većinom proizvodi struju u termoelektranama – 63 odsto od ukupne proizvodnje.

Do prije nekoliko godina, BiH je bila izvoznik električne energije, a danas je prisiljena da je uvozi.

Prvih osam mjeseci ove godine, u zemlju je uvezena struja vrijedna 447 miliona maraka (oko 229 miliona evra), što je preko tri puta veći iznos u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.