Verske i nacionalne provokacije u Parizu i Berlinu uhapšenih srpskih državljana

Bacanje zelene boje na muzej Holokausta, nekoliko sinagoga i jevrejski restoran, lepljenje nalepnica sa "genocidnim" sadržajem, postavljanje svinjskih glava kod muslimanskih verskih objekata.

Za to se terete 11 džavljana Srbije koji su uhapšeni 29. septembra.

Osumnjičeni su da su sve to radili u Francuskoj i Nemačkoj, od aprila do septembra ove godine.

Određen im je pritvor 48 sati tokom kojih će ih saslušati tužilac.

Osoba sa inicijalima M.G. za koju se sumnja da je ih je organizovala i obučavaka na teritoriji Srbije, nalazi se u bekstvu.

Vlasti u Francuskoj, Nemačkoj i Srbiji do sada nisu odgovorile na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa ovim slučajem.

Hapšenja su usledila nekoliko nedelja nakon poslednjeg incidenta koji je izazvao burne reakcije francuske javnosti.

Svinjske glave ispred muslimanskih verskih objekataIspred devet džamija u Parizu, početkom septembra, ostavljena je po jedna svinjska glava. Na nekoliko njih bilo je ispisano ime francuskog predsednika.

Ministar unutrašnjih poslova Francuske tada je saopštio da je odmah pokrenuta istraga.

"Ulažu se svi napori da se pronađu počinioci ovih gnusnih dela", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 9. septembra.

Policija u Parizu saopštila je da je istraga na kraju pokazala da su svinjske glave ostavili strani državljani, koji su bili u automobilu srpskih registrskih oznaka.

Farmer iz Normandije rekao je istražiteljima da su mu dve osobe u vozilu "sa tablicama koje su izgledale kao srpske" kupile 12 svinjskih glava, a zatim odmah napustile zemlju.

Nadzorne kamere zabeležile su da su iste osobe u ponedeljak uveče stigle u Pariz, a na snimcima se vide dvojica muškaraca kako ostavljaju svinjske glave ispred više džamija.

U Francuskoj već uhapšena trojica srpskih državljanaTri i po meseca ranije, krajem maja, nepoznate osobe su polile zelenu farbu na Muzej Holokausta, tri sinagoge i jedan restoran u centru Pariza, a nijedna grupa nije preuzela odgovornost za ovaj napad.

Nekoliko dana kasnije, francuska policija je privela trojicu srpskih državljana u vezi sa tim slučajem i protiv njih je pokrenut postupak.

The Brussels Times je tada pisao da istražitelji sumnjaju da je Rusija podstakla ove akcije.

Optuženi su navodno razmenjivali poruke preko Telegrama sa drugim osobama koje, makar u tom momentu, još nisu bile uhapšene.

Prema izvoru upoznatom sa slučajem, preneo je The Brussels Times, trojica muškaraca opisani su kao "obični izvršioci motivisani novcem i nesvesni geopolitičkih implikacija".

Iza svega stoji Rusija?Francuski zvaničnici su ranije naveli da istražuju ulogu Rusije u destabilizujućim operacijama koje podstiču društvene tenzije i šire podele u toj zemlji.

Pariski Le Mond je 27. septembra objavio da francuski istražni organi sumnjaju da je državljanin Srbije, "navodno organizovao dve operacije destabilizacije usmerene na verske i spomeničke lokacije u Parizu i okolini".

Pravosudni izvor naveo je da je za ovu osobu izdat nalog za hapšenje.

Istražitelji sumnjaju da su "operacije stranog mešanja su imale za cilj da poseju razdor u francuskom društvu".

List navodi da je ovaj trag pojačao sumnje istražnih organa u umešanost ruske vojne obaveštajne agencije GRU, što "dodatno potkrepljuju i obaveštajni podaci dobijeni kroz saradnju Francuske i savezničkih zemalja".

Međutim, istražni organi Francuske još uvek nemaju konkretne dokaze o ruskoj umešanosti, navodi "Le Mond".

'Slučaj crvenih ruku' iz 2024.Nakon hapšenja trojice srpskih državljana u junu, vlasti su saopštile da sve podseća na "slučaj crvenih ruku" iz maja 2024. godine, prema drugom izvoru bliskom slučaju.

Tada su grafiti s crvenim rukama naslikani na francuskom Memorijalu Holokaustu što je izazvalo žustra reakcije javnosti. Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) tada je osudio "odvratni antisemitizam".

Francuska tužiteljka Lor Beko (Laure Beccuau) izjavila je u septembru ove godine da taktike korišćene za napade na džamije podsećaju na druge incidente koji su potresli Francusku u poslednje dve godine - od iscrtavanja oko 60 Davidovih zvezda na zgradama u Parizu i okolnim naseljima, do crvenih ruku na zidu Memorijala Holokaustu.

"Zbog toga možemo biti uvereni da su ovi incidenti akti (stranog) mešanja", rekla je ona za televiziju BFMTV.

Ona je navela da su to radili istočnoevropski državljani koji često fotografišu ono što su uradili i šalju te snimke osobama izvan granica Francuske.

Francuska ima najveću jevrejsku zajednicu na svetu posle Izraela i SAD, kao i najveću muslimansku zajednicu u Evropi.

U Francuskoj je došlo do tenzija posle napada palestinske grupe Hamas – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – na Izrael 7. oktobra, posle čega je usledila izraelska ofanziva u Pojasu Gaze.

Francuska je i ranije optuživala Rusiju za pokušaje destabilizacije.

Ruski kampovi za destabilizaciju Moldavije u SrbijiNekoliko dana pre ove akcije policije, u Srbiji su uhapšene i dve osobe koje se sumnjiče za krivično delo organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi.

Policija je saopštila da se oni terete da su organizovali borbeno-taktičke obuke za državljane Moldavije i Rumunije.

Cilj toga, kako se sumnja, bio je obučavanje za efikasnije pružanje fizičkog otpora policijskim službenicima Moldavije u slučaju nereda tokom izbora koji su održani 28. septembra.

Obuka je, sumnja se, sprovedena za između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije.

Do hapšenja je došlo pošto su moldavske vlasti saopštile da su 22. septembra uhapsile desetine ljudi u sklopu istrage navodnog plana, "koordinisanog iz Ruske federacije, preko kriminalnih elemenata", a da je većina osumnjičenih obučavana u Srbiji.

Srbija, koja teži članstvu u EU, ima bliske odnose s Rusijom i jedina je evropska zemlja koja nije uvela sankcije Moskvi.

Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković