Da li su prevremeni izbori jedini izlaz iz institucionalne krize na Kosovu?

Još jedan mesec, još jedna odluka Ustavnog suda Kosova, još jedan trenutak neizvesnosti.

Situacija koja se ponovila nekoliko puta ove godine. Jedina razlika sada je u tome što najveće albanske stranke uopšte nisu komentarisale odluku Suda, u kojoj je navedeno da Skupština Kosova nije konstituisana i da je ostalo još 12 dana za okončanje procesa, od trenutka kada presuda bude objavljena u celosti na sajtu te institucije.

Ako se analiziraju zvanični nalozi partija na društvenim mrežama, njihovi lideri deluju veoma zauzeto kampanjom za lokalne izbore 12. oktobra ili sastancima sa stranim zvaničnicima.

Međutim, poznavaoci političkih prilika im savetuju da uštede malo energije, jer će im vrlo verovatno zatrebati za prevremene parlamentarne izbore.

Sociolog iz Prištine Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) veruje da ne postoji nijedna druga mogućnost za izlazak iz institucionalne krize u kojoj se zemlja nalazi.

"Nema nikakve logike da se ova blokada nastavi. Nažalost, imamo jednu apsurdnu situaciju – ni Pokret Samoopredeljenje, kao pobednik izbora, ni ostale stranke ne žele da formiraju većinu. Nemaju volju, nemaju hrabrost, nemaju ideje", kaže on za RSE.

"Zbog toga je najbolja opcija da se ide na nove izbore, kako bi se političke partije, lideri i poslanici ponovo legitimisali i pokušao povratak u normalnost", kaže Muhadžiri.

Za politikologa Dritera Arifija (Dritër), izbori nisu rešenje, ali su jedini način da se izađe iz onoga što on naziva "političkim ludilom".

"Zemlja je, realno, u anarhiji, Kosovo je u potpunoj anarhiji. Parlament nema kontrolu – ni nad Vladom, ni nad Policijom, ni nad vojskom, ni nad obaveštajnim službama. Realno, To je zemlja bez kontrole", kaže on za RSE.

Kako se došlo do ovde?Još pre nego što su formirane nove institucije posle izbora 9. februara, pojavile su se ideje za nove izbore, dok je situacija gotovo bez presedana od sticanja nezavisnosti.

Pokret Samoopredeljenje je osvojio najviše glasova na izborima, ali ne dovoljno da bi sam vladao. Kao posledica toga, najveće stranke nisu uspele da postignu konsenzus o formiranju koalicione vlade i zaglavljene su u nizu procesa, počevši od konstituisanja Skupštine.

Poslanici su održali desetine sednica, a Ustavni sud je doneo nekoliko presuda, ali proces nije uspešno okončan. Najnovija presuda se odnosi na žalbu Srpske liste – najveće srpske stranke na Kosovu – zbog odvojenog glasanja za potpredsednike Skupštine Kosova iz manjinskih zajednica.

Predsednik Skupštine Dimalj Baša (Dimal Basha) proglasio je da je Skupština konstituisana iako nije izabran potpredsednik iz redova srpske zajednice, ali je Sud utvrdio da to nije u skladu sa zakonom.

Poznavaoci političkih prilika veruju da je glavni krivac za nastalu situaciju politička elita, koja nije zainteresovana da pronađe rešenje.

Neki, poput Dritera Arifija, smatraju da najveću odgovornost za trenutnu situaciju snosi Samoopredeljenje.

Da li bi novi izbori doneli drugačiji rezultat?Artan Muhadžiri smatra da bi.

"Prema političkoj logici, trebalo bi da (rezultat bude drugačiji), jer je do ove blokade došlo uglavnom kao posledica nedostatka političke volje Samoopredeljenje, koji je ponovo želeo da osvoji 50 odsto", kaže on.

"Građani Kosova bi trebalo da glasaju na način da nametnu saradnju, jer je politički sistem na Kosovu takav da bez saradnje nema rezultata", rekao je on.

Kako do izbora?U punim tekstovima presuda koje je ove godine doneo Ustavni sud u vezi s krizom u Skupštini, ne pominje se nijedna kaznena mera u slučaju nepoštovanja vremenskih rokova koje je Sud odredio u svojim odlukama.

Arifi smatra da sud tako postupa, jer ne može da prejudicira odluke poslanika.

"Oni su izabrani članovi parlamenta, teško je da budu kažnjeni. Sud samo procenjuje da li je neka radnja u skladu s duhom i slovom Ustavnog suda. To je sve što može da uradi", rekao je Arifi.

Prema njegovim rečima, za promenu situacije biće potrebna intervencija predsednice Vjose Osmani.

"Predsednica bi morala da bude mnogo aktivnija kako bismo imali Skupštinu i vladu, da bismo mogli da krenemo dalje, jer smo u 10. mesecu blokade zemlje i niko ne može biti ponosan na to", ocenjuje on.

Ni Muhadžiri ne veruje da Ustavni sud može da odvede zemlju do izbora, jer je to političko pitanje.

"U svakom slučaju, predsednica bi mogla da pozove lidere partija i u saradnji s njima dođe do zaključka da su novi izbori jedini izlaz iz ove katastrofalne blokade koja je zahvatila Kosovo od 9. februara", kaže on.

Dok se rasprave o novim izborima sve više uzimaju maha, međunarodni faktor poziva na sprovođenje odluka Ustavnog suda i na što brže formiranje institucija.

Jedan od poslednjih apela bio je poziv ambasadora Evropske unije na Kosovu, Aiva Orava: "Molim vas, konstituišite Skupštinu i molim vas, formirajte vladu“.

Da li će biti onih koji će čuti i poštovati ovaj apel? Ostaje da se vidi…