Opozicija Gruzije traži proteste dok bojkot izbora naglašava podjele

Lideri opozicije u Gruziji koriste lokalne izbore 4. oktobra kao fokus za ponovno oživljavanje antivladinih protesta koji su utihnili posljednjih mjeseci, ali je poziv na bojkot izbora naglasio podjele u njihovim redovima.

Masovne demonstracije izbile su krajem 2024. godine, nakon navodnih nepravilnosti na parlamentarnim izborima i kasnije odluke vlade da obustavi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji.

Protesti su bili svakodnevni, ali se odziv smanjio usljed vladinih hapšenja, velikih novčanih kazni i represije medija.

"Gruzija je u stanju dugotrajne političke krize. Ali vladajuća partija, Gruzijski san, ima prednost," rekao je za RSE Thomas de Waal, viši saradnik Carnegie Europe.

"Represija se nastavlja, ali se provodi prilično vješto. Nije to ona vrsta masovne represije koju vidimo u Rusiji. To je ciljana represija koja održava vladajuću partiju na vlasti," dodao je.

'Unutrašnji i vanjski neprijatelji'To najbolje pokazuju dva hapšenja koja su se desila ove sedmice.

Aktivista Gela Khasaya uhapšen je 29. septembra i optužen za nanošenje tjelesnih povreda tokom sukoba na ranijem protestu u Tbilisiju. Zviad Kuprava, član Ujedinjenog nacionalnog pokreta (UNM) bivšeg predsjednika Mihaila Sakašvilija, priveden je 1. oktobra nakon što je objavio video u kojem poziva na masovne proteste i ometanje izbora.

Sam Sakašvili trenutno služi zatvorsku kaznu od 12,5 godina, a ove sedmice kažnjen je s više od tri miliona dolara. Proglašen je krivim za niz optužbi za koje tvrdi da su politički motivirane.

Bidzina Ivanišvili, milijarder i lider Gruzijskog sna, izdao je ranije ove sedmice beskompromisno saopštenje o aktuelnoj političkoj situaciji.

"Na predstojećim lokalnim izborima, razotkriveni unutrašnji i vanjski neprijatelji vide još jednu priliku za nemire, državni udar i ostvarenje svojih ciljeva," rekao je.

Ivanishvili nije rekao konkretno ko su "vanjski neprijatelji". No, odnosi sa EU i Sjedinjenim Državama dramatično su pogoršani posljednjih mjeseci, dok Tbilisi nastavlja približavanje Moskvi.

"Danas je situacija zaista loša. Zemlja ide nizbrdo," rekao je za RSE Volker Weichsel, politički naučnik u Njemačkom udruženju za studije istočne Evrope (DGO).

"Opozicija nije u stanju da se dogovori oko jedinstvenog puta, da li učestvovati na izborima ili ne, da li istaknuti jednog kandidata ili ne. Kao rezultat, vidimo razjedinjenost koja, naravno, odgovara Kremlju," dodaje.

Opoziciona 'razjedinjenost'Dok su mnoge opozicione stranke odlučile da bojkotuju lokalne izbore, dvije proevropske stranke nisu: centristička stranka Lelo za Gruziju i Za Gruziju, koju predvodi bivši premijer Giorgi Gakharia, koji je napustio zemlju nakon što se okrenuo protiv vlasti. Protiv njega se vodi istraga zbog sabotaže.

De Waal, dugogodišnji stručnjak za Kavkaz, složio se da bojkot izbora šteti opoziciji i koristi vlastima.

"Vladajuća stranka je zapravo dobila manje od 50 posto glasova prošle godine u Tbilisiju. Opozicija je dobila više glasova. Dakle, opozicija, da je istaknula jednog snažnog, ujedinjenog kandidata, imala bi šansu da pobijedi na izborima za gradonačelnika Tbilisija," pojašnjava de Waal.

"Ali zbog ovog bojkota, vrlo je malo vjerovatno da će dobiti dovoljno glasova da osvoje izbore za gradonačelnika u Tbilisiju. U međuvremenu, Gruzijski san će moći da tvrdi da su izbori bili konkurentni. Dakle, u tom smislu, mislim da je ovaj bojkot bio samo u korist Gruzijskog sna."

Razlog iza poziva na bojkot, u međuvremenu, zasnovan je na strahu da izbori neće biti istinski slobodni i pošteni. Pristalice bojkota ukazuju na navodne nepravilnosti na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima i sugeriraju da bi čak i u slučaju opozicione pobjede vlasti mogle falsifikovati rezultate.

Ovo je pozadina opozicionog poziva na ulične proteste 4. oktobra. Odziv će se pomno pratiti. Dok su se brojevi smanjivali vremenom na više od 300 dnevnih protesta, okupljanja sa specifičnim fokusom i dalje su rezultirala većim skupovima.

Ipak, dok UNM poziva stotine hiljada osoba da izađu na ulice, nadajući se da će to dovesti do pada vlade, Gruzijski san je do sada uspijevao da apsorbuje politički pritisak koji su protesti stvorili.

"Ne mislim da trenutni režim mora da se plaši protesta 4. oktobra. Održaće se, ali ne vidim da to vodi revoluciji. Osim, naravno, ako ne dođe do krvoprolića," kaže Weichsel.

Tenzije rastu posljednjih sedmica kako se lokalni izbori približavaju, što je dovelo do sukoba. Kada su protesti 8. septembra bili usmjereni na štab kampanje gradonačelnika Tbilisija Kakhe Kaladzea, pristalice Gruzijskog sna gađale su ih bocama i kamenjem.

Ranije su snage sigurnosti koristile suzavac, gumene metke i biber sprej protiv demonstranata, koji su odgovarali vatrometima. Policija je takođe tukla ljude, ciljajući aktiviste i novinare, a gruzijske vlasti nisu istražili najteže slučajeve takvog nasilja.