'Male šanse' za vladu Kosova koju bi predvodio Konjufca

Šanse da će Glauk Konjufca, mandatar za premijera koga je imenovala predsednica Vjosa Osmani, formirati novu Vladu Kosova deluju minimalne.

S bivšom opozicijom ujedinjenom oko ideje o novim izborima, drugi pokušaj Pokreta samoopredeljenje da formira Vladu rizikuje da ponovo završi u političkom zastoju, kažu analitičari.

Bivše opozicione stranke – Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska inicijativa – jasno su stavile do znanja da neće podržati Vladu koju bi predvodio Konjufca.

Njihov stav je javno objavljen čak i pre nego što mu je Osmani zvanično dodelila mandat 4. novembra.

Radio Slobodna Evropa je pokušao da kontaktira predstavnike tih stranaka dan kasnije kako bi ih pitao o koracima koje će preduzeti, ali bezuspešno.

Konjufca takođe nije odgovorio na upit za komentar.

Stav bivše opozicije 'zacementiran'Prema rečima profesora Rahmana Pačarizija (Rrahman Paçarizi) s Odseka za novinarstvo Univerziteta u Prištini, odluka bivših opozicionih stranaka da ne podrže Vladu koju bi predvodilo Samoopredeljenje već dugo je "zacementirana".

On dodaje da ne očekuje da će Konjufca obezbediti podršku neke druge stranke, posebno zato što predloženi sastav kabineta ostaje isti kao onaj koji je prvi mandatar za premijera Aljbin Kurti (Albin) podneo u svom neuspelom pokušaju 26. oktobra.

Međutim, Pačarizi ne isključuje mogućnost da pojedini poslanici iz bivše opozicije odluče da glasaju za Vladu Konjufce.

"On je prema opoziciji imao nešto drugačiji pristup nego gospodin Kurti. Bio je manje polarizujući“, kaže Pačarizi.

'Veoma zakasneli predlog'Analitičar Avni Arifi ocenjuje da je davanje mandata Konjufci zakasneo i politički nedovoljan korak.

On kaže da bi, da je taj predlog dat u aprilu – kada su već počeli problemi u konstituisanju Skupštine – Samoopredeljenje poslalo signale da je spremno za kompromise s bivšom opozicijom.

Međutim, prema njegovim rečima, Samoopredeljenje je odlučilo da napravi otežavajuće okolnosti za formiranje institucija i da koristi oštar diskurs prema bivšim opozicionim strankama, kriveći ih za blokadu.

"Preostaju samo dve opcije: da (Samoopredeljenje) postigne sporazum sa Srpskom listom ili da 'prokrijumčari' nekog poslanika iz bivših opozicionih stranaka (da glasa za novu vladu). Ipak, izgledi i za ove dve opcije deluju mi sumorno", kaže Arifi za Radio Slobodna Evropa.

Igra s rokovimaU slučaju neuspeha Konfjuce, Ustav Kosova predviđa samo jedan izlaz: raspuštanje Skupštine i održavanje novih izbora.

Konfjuca ima 15 dana da predstavi Skupštini novi sastav vlade – do 19. novembra.

Posle ovog datuma, predsednica Osmani može odmah da raspiše izbore ili da sačeka do isteka roka od 60 dana od imenovanja prvog mandatara.

"Predsednica Osmani može ostati tiha 20 dana, dok se ne ispuni rok od 60 dana od imenovanja prvog mandatara“, kaže Pačarizi.

On pominje još jednu mogućnost koja kruži političkim krugovima – da "Osmani može iskoristiti ovaj period da se povuče s funkcije predsednice, kako bi se uključila u političku trku, žrtvujući pritom samo jedan mesec svog mandata".

Kurti i Osmani su 2021. su na parlamentarne izbore izašli na jednoj listi i ubedljivo pobedili.

Prema Pačariziju, taj potez bi imao značajne političke posledice, dok bi "sve partije – od Samoopredeljenja do bivšeg opozicionog bloka – pokušale da iskoriste ove taktičke igre sa ustavnim rokovima".

Novi ciklus blokada?Najverovatniji scenario, prema analitičarima, jeste ponavljanje političkog zastoja.

Arifi ne veruje da bi eventualni novi izbori poboljšali odnose između političkih partija na Kosovu.

Naprotiv, on upozorava da bi zemlja mogla da se suoči s novim ciklusom institucionalnih blokada.

"Ne vidim nikakvu spremnost drugih stranaka da sarađuju sa Samoopredeljenjem, jer je kao politički partner izuzetno nepodesan", kaže Arifi.

Prema njegovim rečima, kultura saradnje međupartijske, koja se razvijala tokom protekle decenije, "potpuno je uništena" od dolaska na vlast Pokreta samoopredeljenje.

Pačarizi takođe upozorava da bi politička polarizacija mogla da se nastavi i posle novih izbora.

"Vrlo je verovatno da će se ona nastaviti, ako ne dođe do promene u konstelaciji političkih partija koje će biti zastupljene u Skupštini Kosova", kaže on.

Prema Pačariziju, političkom scenom sada dominira narativ vršioca dužnosti premijera Kurtija, koji je najavio dva izborna ciklusa u razmaku od samo nekoliko meseci – zimi, a zatim na proleće, kada se završava i mandat predsednice Osmani.

Partije već prate taj narativ koji, prema Pačarizu, samo produbljuje krizu i odlaže njeno rešavanje.

Kosovo ima tehničku Vladu od marta, dok se proces konstituisanja Skupštine odugovlači oko šest meseci, završavajući više puta na Ustavnom sudu.

Evropska unija je izrazila nadu da će zemlja što pre formirati funkcionalnu Vladu, kako bi počela sprovođenje preporuka iz Izveštaja Evropske komisije o napretku kandidata za članstvo, u kojem je ocenjeno da je Kosovo ostvarilo ograničen napredak zbog političke blokade.

U Skupštini Kosova je za Radio Slobodna Evropa rečeno da do popodneva 5. novembra nije bilo pomaka u vezi s organizovanjem sednice za glasanje o novoj vladi.