Počinje suđenje ministru kulture Srbije u slučaju 'Generalštab'

Suđenje ministru kulture u Vladi Srbije Nikoli Selakoviću, optuženom za zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenata, počinje u sredu pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Selaković se sa još troje predstavnika državnih institucija tereti da je falsifikovanjem dokumenata omogućio da kompleks Generalštaba, porušenog u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra.

To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa.

Trebalo je da ga gradi privatna kompanija "Affinity Partners" u vlasništvu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).

Međutim, 15. decembra, u danu kada je podignut optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta.

Nisu direktno naveli razloge zbog kojih odustaju od gradnje, već su saopštili da je odluka doneta "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda".

Selaković je na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), koje je prethodilo početku suđenja, negirao krivicu.

Tvrdi da "nije tačno" da je bilo kome naložio da se falsifikuju dokumenta koja su poslužila Vladi Srbije da sa objekata Generalštaba skine zaštitu u novembru 2024.

Rušenju kompleksa Generalštaba i gradnji na tom mestu protive se studenti u blokadi, koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste u Srbiji, opozicija i stručna javnost koja se zalaže da ti objekti zadrže status kulturnog dobra i da budu obnovljeni.

Sa druge strane, vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pružala je podršku projektu - uz tvrdnju da zgrade ne mogu da se obnove i da ih treba srušiti.

Tužilaštvo traži tri godine zatvora za SelakovićaTužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine.

Ukazuju i na "svesno kršenje" zakonskih procedura, u kojem su učestvovali predstavnici više institucija - među kojima su Ministarstvo kulture, republički i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture.

A pored odbacivanja krivice u ovom slučaju, ministar Selaković od početka postupka u javnost iznosi optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal.

Bez navođenja dokaza, optužio je tužioce da rade "po nalogu neimenovanih centara moći", čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Takve navode je u više navrata ponavljao i sam Vučić.

Tužilaštvo je, sa druge strane, ukazivalo da su optužbe i uvrede, koje na račun tužilaca iznose najviši predstavnici vlasti, vid pritiska na njihov rad.

Upozoravali su da se time ugrožava rad tužilaca i njihova bezbednost.

Kakva je uloga Selakovića?U optužnom predlogu TOK-a, navodi se da je Selaković "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije".

Dodaje se da je "svojim potpisom overavao službene isprave sa neistinitom sadržinom".

Pored Selakovića, optužnim predlogom su obuhvaćeni i Slavica Jelača, zaposlena u Ministarstvu kulture na funkciji vršioca dužnosti (v.d.) sekretara, Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

Tužilaštvo u optužnom predlogu navodi da je Selaković 10. jula 2024. pozvao Vasića i Ivanovića, i da im je u prisustvu Slavice Jelače naložio da Ministarstvu kulture podnesu akt - odnosno Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba.

Dodaje se da je Goran Vasić po nalogu Selakovića "sačinio akt sa neistinitom sadržinom", i to sam "bez znanja i učešća konzervatora i drugih stručnih lica Zavoda koji su jedino ovlašćeni da izrade i pravno uobliče" predlog o prestanku svojstva kulturnog dobra za kompleks Generalštab.

Prema ranijim navodima Tužilaštva, Goran Vasić je priznao falsifikovanje dokumenata.

Vlast nastavlja put ka rušenju GeneralštabaIstraga TOK-a pokrenuta je u maju 2025.

Tada je Kušnerova firma saopštila da je sudbina izgradnje luksuznog kompleksa sa Trampovim brendom "neizvesna" i odbacila bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata.

Iako je istraga privremeno stopirala planove za gradnju kompleksa, vlast je tokom jeseni 2025. nastavila sa potezima koji krče put projektu.

Skupština je početkom novembra po hitnom postupku usvojila poseban zakon, takozvani leks specijalis, kojim je skinuta zaštita sa kompleksa Generalštaba.

Nalaže se njegovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara, u koji je Generalštab upisan 2005. godine.

U obrazloženju Zakona se navodi da su zgrade, predviđene za rušenje, značajno oštećene u NATO bombardovanju 1999. i da je onemogućeno njihovo korišćenje.

To, kako se navodi, stvara "nesrazmerne finansijske i druge teškoće i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu".

Sa druge strane, protesti, sa hiljadama ljudi na ulicama, organizovani su u više navrata ispred Generalštaba - uz poruku da gradnja na tom mestu neće biti dozvoljena.