Na četvrtu godišnjicu rata Rusije protiv Ukrajine, analitičari vide 'zamrznute' izglede za mir

Na četvrtu godišnjicu ruska invazija na Ukrajinu, sukob sve više definišu učvršćene pozicije i strukturna ograničenja koja ostavljaju malo prostora za proboj u pregovorima, rekle su bivše američke diplomate i analitičari.

Glavna prepreka napretku u rešavanju najvećeg kopnenog rata u Evropi od Drugog svetskog rata nije nedovoljno diplomatsko angažovanje, već nevoljnost Moskve da preispita svoje ratne ciljeve, rekli su stručnjaci.

Rusija "ne pregovara u dobroj veri" i "nema želju da okonča rat" pod sadašnjim uslovima, rekao je Kurt Volker, koji je bio specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu tokom prve administracije predsednika Donalda Trampa (Trump).

"Ovi pregovori nikud ne idu", rekao je Volker za RSE.

Prema njegovom mišljenju, smisleni razgovori o prekidu vatre ili političkom rešenju zahtevali bi fundamentalnu promenu podsticaja za Kremlj, kao što su intenzivirani međunarodni pritisak ili smanjeni kapaciteti za izvođenje vojnih operacija.

Prema Volkeru, struktura razgovora je sekundarna u odnosu na njihovu suštinu. "Format nije važan; važan je sadržaj", rekao je on, sugerišući da bi Vašington mogao da pokuša da promeni računicu Moskve sredstvima kao što su sekundarne sankcije ili proširene isporuke oružja Ukrajini, što su koraci za koje veruje da još nisu potpuno iskorišćeni.

Džejms Gilmor (James Gilmore), koji je bio ambasador SAD u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pod Trampom, rekao je da duboki jaz između Kijeva i Moskve odražava osnovne uzroke rata: Rusija nastoji da zadrži teritoriju koju je zauzela i da dobije teritoriju koju Ukrajina i dalje drži – dok se Ukrajina bori da opstane kao suverena država.

"Po mom mišljenju, ciljevi Rusije i Ukrajine su toliko dijametralno suprotni da nije realno očekivati proboj", rekao je Gilmor za RSE.

On je odbacio sugestije da Kijev treba da ustupi teritoriju u okviru mirovnog sporazuma, nazivajući takve ustupke "ne dobrom osnovom za okončanje sukoba" i ponavljajući da ruska agresija ostaje centralna prepreka trajnom rešenju.

Oba bivša zvaničnika rekli su da dodatni pritisak treba usmeriti na Moskvu, a ne na Kijev, ako žele da se stvore uslovi za ozbiljnu diplomatiju. Volker je rekao da alati američke politike nisu dovoljno iskorišćene, dok je Gilmor rekao da Rusija još nije suočena s dovoljno jakim podsticajima da preispita svoje ciljeve.

Zastoj u diplomatijiNedavni napori uz posredovanje SAD naglasili su ćorsokak. Razgovori održani u Ženevi prošle nedelje nisu uspeli da premosti razlike oko teritorija i bezbednosnih garancija.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su se vojni pregovarači saglasili oko potencijalnih mehanizama za praćenje prekida vatre ako se materijalizuje politička volja.

Međutim, ključni politički sporovi, posebno teritorijalni zahtevi Rusije, i dalje nisu rešeni.

Glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski opisao je razgovore kao "teške, ali poslovne". Zelenski je, dotle, izneo oštre kritike, sugerišući da je Medinski – revizionistički istoričar i bivši ministar kulture – u razgovore ubacio neku vrstu spornog tumačenja istorije.

Strane su se saglasile samo da nastave razgovore, bez objavljivanja datuma sledeće runde.

U međuvremenu, nastavak ruskih napada raketama i dronovima na ukrajinsku infrastrukturu ističu jaz između diplomatskih razgovora i realnosti na bojnom polju.

Strukturna ograničenjaMimo trenutnog političkog zastoja, neki analitičari ukazuju na dugoročnije strukturne faktore koji oblikuju i rat i izglede za mir.

Džordž Bibi (George Beebe), bivši specijalista američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) za Rusiju, koji je sada direktor za velike strategije u Institutu Kvinsi, rekao je da obećanja Zapada da će podržavati Ukrajinu "koliko god je potrebno" počivaju na pretpostavkama koje bi vremenom mogle da erodiraju. Smanjenje stanovništva Ukrajine i ograničeni kapaciteti za proizvodnju ključnog oružja, uključujući presretače protivvazdušne odbrane, ograničavaju njenu mogućnost da održava duži rat bez dubljih obaveza Zapada.

Istovremeno, ukazao je Bibi, čak i ako Rusija učvrsti kontrolu nad okupiranom teritorijom, i dalje bi se suočavala s većim i više ujedinjenim NATO-om, što je strateški izazov koji sami dobici na bojnom polju ne mogu da reše.

On je naznačio da bi povećani troškovi na svim stranama na kraju mogli doneti podsticaje za kompromis. Međutim, pregovori bi, rekao je, verovatno bili dugotrajni i složeni, zahtevajući inovativne bezbednosne aranžmane; na primer, garancije koje bi podržala Evropa koje bi bile namenjene zaštiti Ukrajine bez nuđenja članstva u NATO-u.

Govoreći prošle nedelje na forumu koji je organizovao Kvinsi institut, Džon Miršajmer (John Mearsheimer) s Univerziteta u Čikagu ponudio je skeptičniji pogled.

Insistiranje Moskve na neutralnosti i ograničenjima vojnih kapaciteta Ukrajine odražava ono što Kremlj smatra egzistencijalnom pretnjom od širenja NATO-a, rekao je on.

"Bez odustajanja Rusije od ovih ključnih pozicija, smisleni pregovori su iluzorni", rekao je Miršajmer.

Računica u MoskviAnalitičari se uglavnom slažu da put ka miru zavisi od odluka donetih u Moskvi.

Osim ako Rusija ne promeni kurs ili se ne suoči s naglo povećanim troškovima, kažu oni, diplomatski napredak će verovatno biti ograničen na tehničke aranžmane – kao što su ograničeni mehanizmi prekida vatre – a ne na sveobuhvatno političko rešenje potrebno za okončanje rata čiji ljudski danak i strateški rizici nastavljaju da rastu.

Visoki zvaničnik američke administracije, govoreći 20. februara pod uslovom da mu se ne navodi ime, osporio je ideju da je prostor za kompromis iscrpljen.

"Iako su izazovi jasni, ostajemo posvećeni traženju svakog mogućeg puta", rekao je zvaničnik. "Napori da se pronađe zajednički jezik će se nastaviti, čak i ako je napredak spor i težak."