Obećanja i sumnje o upotrebi ruske vakcine protiv raka u Srbiji

"Ovo ne treba da bude podgrevanje lažne nade onkološkim pacijentima."

Tako međunarodni konsultant za imunizaciju Dragoslav Popović odgovara na najave srpskih zvaničnika da će pacijenti u Srbiji od kraja 2026. moći da primaju rusku inovativnu vakcinu protiv raka.

Ministar u Vladi Srbije Nenad Popović izjavio je u februaru nakon posete Moskvi da će sa Rusijom biti potpisan sporazum u vezi sa ovom vakcinom i da bi Institut za vakcine i serume Torlak u Srbiji mogao da se uključi u proizvodnju.

Međutim, Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ruskog državnog instituta koji radi na razvoju vakcine, kao ni od zapadnih eksperata koji prate istraživanja u ovoj oblasti, nije dobio potvrdu da je vakcina prošla sva klinička ispitivanja i da je spremna za upotrebu.

Nacionalni medicinski istraživački radiološki centar u Rusiji saopštio je za RSE da je dobio odobrenje u Rusiji za upotrebu vakcine, ali samo protiv melanoma (oblika raka kože) i to za određene grupe pacijenata.

U odgovoru nisu naveli koje faze kliničkih ispitivanja je vakcina prošla, navodeći samo da se "radi na implementaciji vakcine i usavršavanju njenih kliničkih indikacija".

Profesori na Univerzitetima Oxford u Velikoj Britaniji i Johns Hopkins u Sjedinjenim Američkim Državama, Lennard Lee i Mark Yarchoan, u odgovoru za RSE kažu da do sada nisu videli podatke o ruskoj vakcini koji pokazuju da li je i koja klinička ispitivanja prošla.

Ministarstvo zdravlja, kao ni Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, nisu odgovorili na pitanja RSE o ovoj vakcini, uključujući i to koja je ispitivanja prošla.

Pre nego što bude odobrena za upotrebu, u skladu sa međunarodnim standardima koji važe i u Srbiji, vakcina treba da prođe tri faze kliničkih ispitivanja na ljudima – od male grupe pacijenata (u prvoj fazi), do treće faze u kojoj se vakcina testira na hiljadama ljudi.

U Srbiji godišnje od raka oboli oko 40.000 ljudi. Prema podacima Eurostata, kancelarija za statistiku Evropske unije, Srbija je među državama sa najvećim mortalitetom od raka.

Šta se zna o ruskoj vakcini?Nacionalni medicinski istraživački radiološki centar u Rusiji objavio je u novembru 2025. da su za vakcinu "Neooncovac" dobili "prvo odobrenje za kliničku upotrebu na svetu".

Reč je o mRNA personalizovanoj vakcini koja se zasniva na genetskom profilu tumora svakog pojedinačnog pacijenta i koja se daje već obolelim pacijentima.

Cilj je, kako navode, da se imuni sistem "nauči" da prepozna i uništi ćelije tumora.

Na upit RSE, iz ruskog instituta su precizirali da je upotreba vakcine odobrena isključivo za lečenje melanoma kod pacijenata sa uznapredovalim oblikom raka kože koji se ne može hirurški ukloniti ili je metastazirao, kao i za pacijente nakon operacije melanoma određenog stadijuma.

Vakcina se, kako su dodali, koristi u kombinaciji sa imunoterapijom.

Šta je sporno?Vanredni profesor na Univerzitetu Oxford i onkološki kliničar Lennard Lee za RSE kaže da se objava ruskog instituta da su za vakcinu dobili "prvo odobrenje za kliničku upotrebu na svetu" odnosi pre svega na Rusiju.

"U većini pravnih sistema, odobrenja povezana sa novim terapijama prate javno dostupni dokazi koji opisuju kliničke studije, podatke o bezbednosti i efikasnosti. Za ovu vakcinu ne postoje takvi podaci, pa je široj naučnoj zajednici teško da precizno proceni koja je faza testiranja završena", kaže on.

I Mark Yarchoan, vanredni profesor na Univerzitetu Johns Hopkins, navodi da nije imao prilike da vidi podatke o kliničkim studijama za rusku vakcinu u međunarodnim stručnim časopisima.

Dodaje da takvi podaci postoje za druge vakcine.

"Na primer, personalizovana mRNK vakcina (američke) kompanije Moderna, razvijena u saradnji sa kompanijom Merk (SAD), pokazala je u kliničkom ispitivanju faze 2 da smanjuje rizik od ponovnog pojavljivanja melanoma nakon hirurške intervencije", kaže Yarchoan.

On ističe i da, bez obzira na to, ova vakcina još uvek nije odobrena u SAD jer se čekaju rezultati treće faze ispitivanja.

Profesor Lennard Lee sa Oxforda navodi da u svetu danas postoje stotine kandidata za vakcinu protiv raka u različitim fazama kliničkih ispitivanja.

"Transparentnost i nezavisna validacija su najvažnije norme u kliničkoj nauci. Tamo gde su podaci ograničeni ili neobjavljeni, prirodno je da istraživači i kliničari ostanu oprezni u svom tumačenju dok dokazi ne postanu dostupni", kaže Lee.

Šta su o vakcini rekli zvaničnici Srbije?Proruski ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović izjavio je u februaru da se u Moskvi sastao sa ključnim ljudima u procesu stvaranja inovativne mRNK vakcine protiv raka.

"Razgovarali smo o mogućnosti da srpski pacijenti budu prvi posle ruskih koji će primiti tu vakcinu i o tome smo se i dogovorili", rekao je Popović i dodao da bi sporazum o tome trebalo da bude potpisan u narednih nekoliko meseci.

Prema njegovim rečima, prilikom posete Rusiji razgovaralo se i o proizvodnji vakcine u Srbiji.

"Ideja je da u prvom periodu, krajem ove godine dobijamo direktno vakcinu iz Rusije, a da u drugoj polovini 2027. godine Institut 'Torlak' počne sa proizvodnjom", rekao je on.

Popović je naveo i da će komisija koju je oformio ministar zdravlja Zlatibor Lončar po nalogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom marta posetiti naučno-istraživačke institute u Srbiji gde će se, kako je rekao, izučavati proces dijagnostike i proizvodnje vakcine.

Razgovore o ovoj vakcini vodio je i sam predsednik Srbije.

On je u oktobru 2025. rekao da polaže velike nade u lečenje onkoloških bolesnika ruskom vakcinom.

"Oni (Rusi) su ubeđeni da bi to moglo da bude do 80-85 odsto uspešno. Mi moramo da spremimo i lekare i određena odeljenja da prihvatimo to za dva do tri meseca ", rekao je tada Vučić.

Iz Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja je zadužena za registraciju lekova u Srbiji, RSE nije dobio odgovor na pitanje da li su započete procedure za registraciju ruske vakcine.

Odgovor nije stigao ni iz Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" o potencijalnoj proizvodnji ruske vakcine u tom institutu u Srbiji.

'Dimna zavesa'Međunarodni konsultant za vakcine i imunizaciju u Ujedinjenim nacijama Dragoslav Popović za RSE kaže da je, prema njegovim informacijama, ruska vakcina prošla samo laboratorijsku fazu, odnosno ispitivanje na životinjama, a da tek predstoji ispitivanje na ljudima.

On ocenjuje da najave ukazuju na to da će vakcina u Srbiji testirati, ali ne i upotrebljavati kao registrovano sredstvo.

"Ruski sistem za kontrolu kvaliteta se razlikuje od evropskog sistema, koji i mi imamo, i verovatno je Rusima bitno da vakcinu testiraju i u jednoj zemlji koja gleda to kroz prizmu standarda koju je uspostavila Evropska medicinska agencija", kaže on.

Popović takođe sumnja u najave da će se vakcina proizvoditi u Srbiji.

"Koliko slučajeva melanoma mi imamo u Srbiji da bi se proizvodnja vakcina isplatila", navodi on.

Prema podacima Instituta Jovan Jovanović Batut za 2024, rak kože nije među deset vrsta raka od kojih građani Srbije najviše obolevaju.

Popović ocenjuje da iza promovisanja ruske vakcine u Srbiji stoje "politički razlozi".

"Ja da sam sa (ruskog) Instituta, došao bih u Srbiju da testiram vakcinu jer će mi srpski ministar dati dozvolu za kliničko ispitivanje i uzeće iz Rusije sve bez ikakvog pitanja i kritičkog mišljenja", dodaje Popović.

Odobrenje za klinička ispitivanja u Srbiji daje Agencija za lekove i medicinska sredstva iz koje nije stigao odgovor RSE o ovoj vakcini.

Srbija održava bliske odnose sa Rusijom i ne pridružuje se zapadnim sankcijama Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu.

Ministar Nenad Popović, koji je najavio vakcinu, je na listi je sankcija SAD od 2023. godine zbog veza sa Kremljom.

Konsultant za imunizaciju Dragoslav Popović ocenjuje da zvaničnici prave "dimnu zavesu", predstavljajući jednu vakcinu kao rešenje sistemskog problema.

"Ključno je da Srbija unapredi sistem dijagnostike i lečenja pacijenata sa onkološkim problemima i postoji toliko zemalja koje mogu da nam daju jako dobre preporuke i modele", navodi on dodajući da je u Srbiji "prevelikom broju ljudi dijagnoza onkoloških bolesti smrtna kazna".

Prema podacima Eurostata za 2021, Srbija ima veću stopu mortaliteta od raka od EU proseka.

Prema pisanju agencije AFP, ruske vakcine protiv raka promovisane su krajem 2025. i na društvenim mrežama u pojedinim afričkim zemljama iako nije bilo potvrde da su vakcine prošle klinička ispitivanja.

U pojedinim afričkim državama, kao što je Kamerun, promovisana je ruska vakcina "Enteromiks" kao "lek protiv raka".

Nacionalni medicinski istraživački radiološki centar u Rusiji za RSE je naveo da je za vakcinu "Enteromiks" završio prvu fazu kliničkih ispitivanja, a da je druga tek u planu.