Rus se prijavio za Afrički korpus, a naređeno mu da ode u Ukrajinu; Onda je pobegao

Kada je Georgij Kočkin video oglas za posao, bio je uzbuđen.

Bio je oktobar 2025. godine, bio je u dugovima i radio je slabo plaćen posao u moskovskoj fabrici.

Oglašeni posao je bio u vojnoj jedinici pod nazivom Afrički korpus. To nije bila borbena jedinica, već civilna pozicija. Obećana je dobra plata: dva miliona rubalja (25.000 dolara) samo za prijavu. Prijavio se i pojavio se u regrutnoj stanici u Moskvi.

"Doneo sam vam malo mesa", rekao je regruter svom nadređenom kada je Kočkin došao na svoj prvi intervju 11. oktobra 2025.

Tako je počela tromesečna zlosrećna avantura koja se završila kada je Kočkin (21) dezertirao, pobegao iz zemlje i odleteo na Filipine.

Govoreći iz Manile za Ruski servis RSE, on je opisao svoje putovanje i pružio mali uvid u često haotičan proces kojim ruski zvaničnici pokušavaju da održe brojčano stanje ljudstva i nastave opšti rat protiv Ukrajine.

RSE nije mogao da potvrdi sve aspekte Kočkinove priče, mada je uspeo da potvrdi neke detalje o jedinici u koju je bio raspoređen.

Traži se pomoć: Afrički korpusKočkin ima diplomu moskovske stručne škole iz informacione bezbednosti i služio je godinu dana u tehničkoj jedinici Nacionalne garde kada se zaposlio u moskovskoj fabrici koja sklapa samouslužne kioske, nešto slično kao bankomati. Međutim, otplaćivao je kredit za automobil, pa mu je bio potreban novi posao.

Prijava za borbu u Ukrajini, kao što su to učinile stotine hiljada Rusa, bila je jedna od opcija. Plate i beneficije su i dalje izuzetne; u zavisnosti od regiona, to može biti kao plata za celu godinu samo za dobrovoljno prijavljivanje.

Ipak, Kočkin je znao za životni vek ruskih dobrovoljaca u Ukrajini. Stotine hiljada ruskih vojnika je poginulo u ratu, koji je sada u petoj godini.

Posao u Afričkom korpusu mu je privukao pažnju.

Jedinica, koja je pod okriljem glavne ruske obaveštajne agencije, poznate kao GRU, tražila je IT stručnjake, stručnjake za informacionu bezbednost i druge. Rečeno mu je da bi mogao biti operater drona, ali je Kočkin insistirao da radi nešto u oblasti informacione bezbednosti.

Afrički korpus je napravila GRU od ostataka Vagner grupe, plaćeničke kompanije koja je rasformirana posle smrti njenog osnivača Jevgenija Prigožina u avgustu 2023. Jedinica je raspoređena u nekoliko afričkih zemalja, uz mešovite rezultate.

U ugovor koji je Kočkin potpisao 13. oktobra nije se spominjala Afrika, niti IT, niti bilo šta slično. Ipak, novac je bio dobar.

Pored dva miliona rubalja za prijavu, dobio je bonus od 200.000 rubalja od Ministarstva odbrane i obećano mu je još 200.000 rubalja po odlasku u Afriku. Pored toga, otplata kredita za njegov automobil biće obustavljena dok služi u jedinici.

Prijavio se kao redov i, kao i drugi dobrovoljci, poslat je u bazu za obuku u Mulinu, u centralnom regionu Nižnjeg Novgoroda.

'Samo je nekoliko poslato u Afriku'U početku, rekao je Kočkin, bilo je mnogo sedenja i malo vojne obuke. Tri nedelje po dolasku, dobio je šlem, taktički prsluk i standardnu rusku vojnu kamuflažnu uniformu. Bila je to odeća pogodna za hladno vreme, a ne za Afriku, rekao je on.

"Bilo nas je mnogo u kampu", rekao je za RSE. "Samo nekoliko je poslato u Afriku; većina je otišla u Ukrajinu. U međuvremenu, mnogi moji drugovi koji su potpisali ugovor u isto vreme kada i ja još sede u bazi.“

Imali su nešto obuke za prvu pomoć i praktičnih lekcija za bojište, rekao je on, poput toga šta da radite ako se nađete u minskom polju. U nekoliko navrata, bila su uvodna predavanja o raznim afričkim zemljama.

Takođe se očekivao mito. Da bi izbegli teške zadatke ili dužnosti, vojnici bi podmićivali nadređene oficire, što je uobičajeno u ruskim oružanim snagama.

Kočkin je rekao da nije bilo prethodnog obaveštenja o tome gde će biti raspoređen: zadaci su objavljivani na jutarnjoj prozivci.

"Pročitali bi vaše ime i rekli: 'Spremi se, avion poleće za kolikogod dana, uzmi oružje, spremi svoje stvari'", rekao je on. "Ako nisu rekli gde, onda je to značilo Ukrajina, kako smo kasnije saznali od onih koji su otišli. Ako su rekli 'u Afriku', značilo je Afrika."

Pre nove godine, saznao je da se njegov pretpostavljeni komandant šalje u Afriku. Međutim, kružile su glasine da su Kočkin i mnogi drugi predviđeni za Ukrajinu. On je rekao da su još trojica dobrovoljaca dezertirala kada su saznala da idu u Ukrajinu.

Pokušao je da dezertira u novogodišnjoj noći vozeći svoj automobil, za koji mu je bilo dozvoljeno da zadrži. Međutim, njegov pokušaj je osujećen kada je na putu naleteo na agenta GRU-a i morao je da se vrati u bazu.

"U petak, 23. januara, rečeno mi je da ću biti raspoređen za dva ili tri dana, a zasad, rekli su, idi kući. Tada sam postao očajan, jer Ukrajina nije bila ni u mojim planovima", rekao je Kočkin.

Sledećeg dana je otišao iz baze i krenuo na zapad ka Smolensku, gradu blizu granice s Belorusijom, na oko 10 sati vožnje. Uhvatio je voz za Minsk, donekle očekujući da će se njegovo ime pojaviti u policijskoj bazi podataka poternica, i kupio avionsku kartu za Filipine, leteći preko Kine.

U Manili je podneo zahtev za azil.

Poruke od zamenika komandanta jedinice i drugih vojnika s pitanjima gde je, počeo je da dobija 26. januara. On je rekao da su mu zvaničnici čak ponudili da ga prebace u drugu jedinicu. Nije poznato da li je protiv njega podneta krivična prijava zbog dezertiranja.

"Moji roditelji su, naravno, bili zaprepašćeni kada su saznali da sam preduzeo tako radikalan korak", rekao je on. "Još uvek brinu gde sam, kako ću se snaći i tako dalje."

Oko 10 dana kasnije, kako je rekao, saznao je da su neki iz njegove jedinice poslati u Ukrajinu da rade kao inženjeri.