Zašto se srpski ultranacionalisti svrstavaju uz Iran?

Deo krajnje desničarskih grupa na platformi Telegram gotovo svakodnevno prati i komentariše rat na Bliskom istoku, a većina njih podržava rukovodstvo u Iranu.

Konzervativni pokret "Naši", ultradesničarska grupa koja ne krije veze sa Rusijom, održala je u Beogradu protest podrške narodu Irana, dok su neke Telegram grupe u više navrata pozivale Teheran da bombarduje američku vojnu bazu Bondstil na Kosovu.

"Narativ koji se širi na ovim kanalima prije svega je izraz snažnog antizapadnog i anti-NATO diskursa koji je već dugo prisutan u dijelu srpske desnice", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Hikmet Karčić, naučni saradnik na Institutu za istraživanje zločina Univerziteta u Sarajevu.

SAD i Izrael su 28. februara otpočeli vazdušne napade na Iran, u kojima su ubijeni iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici.

Sukob se proširio na druge zemlje Bliskog istoka, nakon što je Teheran lansirao dronove i projektile na Izrael i arapske države Persijskog zaliva u kojima SAD imaju vojne baze.

Srpski plaćenik kao geopolitički analitičarTelegram kanal Dejana Berića, srpskog državljanina koji je jedno vreme ratovao u Ukrajini na strani Rusije, redovno objavljuje postove o dešavanjima na Bliskom istoku od početka napada Izraela i SAD na Iran.

Berić, čiji kanal prati više od 102.000 ljudi, prvenstveno objavljuje propagandu Kremlja u vezi sa ratom u Ukrajini, ali je od 28. februara u fokus stavio Iran. U objavama dele izjave iranskih zvaničnika i snimke bombardovanja izraelskih gradova.

Uz naslov "Predlog od milion dolara", kanal je 10. marta preneo deo saopštenja Iranske revolucionarne garde u kojem se arapske zemlje pozivaju da proteraju američke i izraelske diplomate, a da će im zauzvrat Iran omogućiti "potpun i slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz".

Istog dana Berić na Telegramu prenosi vest sa svetskih agencija da je američka kompanija "Planet Labs" produžila ograničenja pristupa svojim snimcima sa Bliskog istoka kako bi sprečila protivnike da ih koriste za napad na SAD i njihove saveznike.

Kako je preneo Rojters "Planet Labs", koja upravlja velikom flotom satelita za snimanje Zemlje i prodaje često ažurirane snimke vladama, kompanijama i medijima, je obavestila kupce 9. marta da odlaganje od četiri dana, uvedeno prethodne sedmice, proširuje na period od 14 dana.

U svojoj objavi Berić iznosi tvrdnju da ova mera nije uvedena "da se spreče Iranci da dobiju obaveštajne podatke, već suprotno da se spreče Amerikanci da vide koliko su oni upropašćeni".

"I naravno bez brige – Kinezi i Rusi obezbeđuju slike u realnom vremenu", piše Berić.

Pred Višim sudom u Beogradu se protiv Dejana Berića vodi postupak za učešće u ratu u stranoj državi. On, međutim, nije dostupan srpskim organima, pošto se od 2014. nalazi u Rusiji.

Poziv da se gađa BondstilMeđu kanalima koji redovno dele objave o dešavanjima na Bliskom istoku je i "Bunt je stanje duha".

Ovaj telegram kanal sa više od 80.000 pratilaca, je u nekoliko navrata pozivao Iran da ispalli rakete na Bondstil (Bondsteel), najveću američku vojnu bazu koja se nalazi na Kosovu.

U tim objavama "Bunt" je naveo i koordinate Bondstila, zajedno sa linkom koji na Gugl mapi pokazuje tu lokaciju.

Koordinate kampa Bondstil ili pozive na njegovo bombardovanje objavili su i drugi proruski desničarski kanal poput "Сербский Вестник", "Srpska Sparta Info", "Bunker". Svi oni zajedno imaju više od 50.000 pratioca.

Nekoliko dana ranije, 6. marta, teza da Bondstil može biti meta napada plasirana je u prorežimskom beogradsakom listu "Večernje nosvosti".

Proruski kanal "Koridor", koji prati nešto više od 11.000 ljudi, je na dan početka rata 28. februara napisao da neće "prenositi vesti ovog rata ukoliko ne bude nekih značajnijih vesti, kao na primer da je pogođen Bondstil".

Hikmet Karčić sa Univerziteta u Sarajevu smatra da ultradesničarske grupe ne vide Iran nužno kao ideološkog saveznika, već kao državu koja se suprotstavlja Sjedinjenim Državama i zapadnim saveznicima.

"Zbog toga se često predstavlja kao dio šire borbe protiv američkog uticaja u svijetu", kaže Karčić.

Istovremeno, dodaje sagovornik RSE, ove grupe nastoje da globalne sukobe povežu sa lokalnim temama, pre svega sa Kosovom.

"U tom kontekstu se pominje i baza Bondstil. Radi se o kombinaciji lokalnih narativa i šireg ideološkog okvira koji je posljednjih godina snažno promovisan kroz proruske i ultrakonzervativne mreže", kaže Karičić i dodaje:

"Lokalni elementi su prije svega anti-NATO sentiment i kosovsko pitanje, dok je širi narativ o globalnoj borbi protiv Zapada velikim dijelom preuzet iz transnacionalnog desničarskog diskursa koji promovišu akteri povezani sa Rusijom, uključujući i mreže oko ruskog oligarha Konstantin Malofeeva".

Protest podrške Iranu u Beogradu"Mi Srbi smo uz narod Irana i uz sve slobodoljubive narode na čitavom svetu."

To je na skupu podrške Iranu 7. marta u Beogradu izjavio Ivan Ivanović, vođa desničarske organizacije Konzervativni pokret "Naši".

Njegov kratki govor, objavljen u video formatu na Telegram kanalu Ivanovićevog udruženja, pratilo je par desetina ljudi. Na skupu su se mogle videti zastave Irana, ali i Belorusije, čijeg autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka "Naši" često veličaju na ruskoj platformi za razmenu poruka.

U avgustu 2025. "Naši" su zakupili bilborde na kojima su čestitali rođendan beloruskom predsedniku i jednom od retkih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina.

Rođendan su čestitali i lideru Severne Koreje Kim Džong Unu, a podršku su pružili i Marin Le Pen, predsednici francuske ultranacionalističke partije "Nacionalno okupljanje".

Konzervativni pokret "Naši" registrovan je u Agenciji za privredne registre u decembru 2024. godine. U Statutu udruženja navodi se da je jedan od ciljeva "promovisanje učlanjenja u Evroazijsku uniju".

Ovo udruženje nastalo je od Srpskog narodnog pokreta "Naši", čiju je zabranu 2012. tražilo Republičko javno tužilaštvo, između ostalog, zbog izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije.

Međutim, Ustavni sud je tada procenio da nisu ispunjeni uslovi za zabranu njihovog rada.

Telegram kanal ove grupe otvoren je 2022. godine i za četiri godine stekao je nešto manje od 130 pratilaca.

U svojim objavama osim podrške ruskoj invaziji, targetiraju predstavnike prozapadnih opozicionih partija u Srbiji, studente u blokadi koji su predvodili masovne antivladine proteste nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kao i pojedine novinare.

U februaru 2025. godine u Beogradu su lepili plakate sa likom Melanije Tramp, supruge američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), i porukom na engleskom "Serbia loves Melania" i "Make Serbia great again" ("Srbija voli Melaniju" i "Učinimo Srbiju ponovo velikom"), što je aluzija na slogan iz Trampove predizborne kampanje "Učinimo Ameriku ponovo velikom".

Nakon što su SAD uhapsile predsednika Venecuele Nikolasa Madura početkom 2026. godine, "Naši" na svom kanalu objavljuju Trampovu fotografiju sa potpisom "Svetski terorista broj 1".

Za i protiv IranaKada je 1. marta stigla informacija da je u izraelsko-američkim udarima ubijen iranski vođa ajatolah Ali Hamnei, "Koridor" je to ocenio kao "odličnu vest". Uz tu objavu stavili su i fotografiju sa sastanka bivšeg predsednika Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića i Hamneija.

U istoj objavi je napisano da je "Ali Hamnei pružao logističku i materijalu podršku" Armiji Bosne i Hercegovine tokom rata u toj zemlji devedesetih godina.

Inače, kanal "Koridor" ranije je koristila "Brigada sever", koju je uz "Civilnu zaštitu", Vlada Kosova proglasila za terorističku organizaciju juna 2023.

Za razliku od ovog kanala, podršku Iranu pružila je neregistrovana ultradesničarska grupa "Srbska akcija". U objavi od 5. marta kanal "Srbske akcije" označio je Iran kao "jedinu stvarnu prepreku" Izraelu u ostvarenju njihovog nauma da "ustoliče svog mesiju, to jest Antihrista".

Ovaj kanal je 3. marta preneo objavu grupe "Paladini", iza koje stoji ultrakonzervativni ruski oligarh Konstantin Malofejev, u kojoj se Iran označava kao "teroristička država", a cionizam kao "tumor čovečanstva" koji "mora biti uništen".

"Paladini" su u septembru 2025. organizovali konferenciju na kojoj su učestvovale ultradesničarske grupe sa više kontinenata, a među njima su bili i predstavnici "Srbske akcije". Glavna tema bila je borba protiv dolaska migranta sa Bliskog istoka i iz Afrike.

Kanal "Dobošar", koji ima oko 400 pratilaca, je u objavi od 2. marta napisao da pruža podršku Iranu, "do pobede i uništenja satanske države Izrael".

Nakon što su mediji objavili da je Iran zvanično izabrao Modžtabu Hamneija za ajatolaha, ovaj kanal je čestitao novom vrhovnom vođi Irana i poželeo mu "mudrost, istrajnost i hrabrost u borbi protiv Izraela".

"Dobošar" nije zvanična organizacija, već Telegram kanal koji je i pre najnovijih sukoba na Bliskom istoku širio teorije zavere da Jevreji vladaju svetom. Ovaj kanal povezan je sa kanonski nepriznatom Istinskom pravoslavnom crkvom, na čijem čelu je episkop Akakije.

Akakije je inače u više navrata predvodio desničarske grupe na protestima za rehabilitaciju predsednika kvislinške vlade Milana Nedića, premijera koga je u okupiranoj Jugoslaviji postavila nacistička Nemačka.

Podrška Teheranu deo antizapadnog narativaPrema rečima Hikmeta Karčića, u percepciji ovih grupa Zapad i liberalni poredak predstavljaju glavnog protivnika, pa se svi akteri u sukobu sa Zapadom posmatraju kao taktički saveznici.

"Zbog toga podrška Iranu ne proizlazi iz bliskosti sa iranskom teokratijom, već iz šireg antizapadnog geopolitičkog narativa. Istovremeno se pravi razlika između podrške državi koja se suprotstavlja Zapadu i neprijateljskog stava prema migrantima iz muslimanskih zemalja, što im omogućava da u javnom diskursu pomire te naizgled kontradiktorne pozicije", kaže Karčić.

Poslednjeg dana februara SAD i Izrael su započeli operaciju napada na istaknute mete u Iranu, uključujući iranske vojne objekte i rezidencije najviših zvaničnika zemlje.

U ovoj operaciji, kojoj je prethodila višenedeljna napetost i ubrzano američko vojno prikupljanje snaga, ubijen je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je i da je 48 iranskih lidera ubijeno u napadima, te da bi napadi mogli trajati četiri nedelje.

S druge strane, Iran je započeo napade na američke i zapadne vojne objekte i civilne lokacije u Izraelu, Persijskom zalivu i drugim zemljama. Na meti su se tako našli Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar, Bahrein.

Izrael je uzvratio napadima na položaje Hezbolaha, militantne grupe i bliskog saveznika Irana, u Libanu.

Prema podacima vlasti u Iranu, tokom gotovo dve sedmice rata u toj zemlji je bombardovano skoro 10.000 civilnih objekata, a ubijeno je više od 1.300 civila.

Pentagon je saopštio da je oko 140 pripadnika američkih oružanih snaga ranjeno, a sedam poginulo od početka napada na Iran.

U Izraelu su poginula dva vojnika i 11 civila, uključujući devet osoba koje su stradale u iranskom raketnom napadu.

U Libanu je, prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja, u izraelskim napadima poginulo najmanje 486 ljudi.

U Iraku je zabeleženo najmanje 15 smrtnih slučajeva u različitim incidentima, uključujući ubistvo vojnog komandanta u vazdušnom napadu.

Saradnja na tekstu:Mirjana Jevtović