Centralna Azija se pojavljuje kao strateški energetski igrač u jeku naftne krize

Globalno energetsko tržište suočava se s jednim od najozbiljnijih poremećaja u poslednjih nekoliko decenija, s praktičnim zatvaranjem Ormuskog moreuza – vitalne arterije kojim prolazi 20 odsto globalne pomorske trgovine i trećina svetskog tečnog prirodnog gasa (LNG) – usled rata SAD i Izraela protiv Irana.

Koordinisani izraelski vazdušni napadi na ključna iranska gasna postrojenja u Južnom Parsu i Asalujehu, zajedno s iranskim napadima iz odmazde na energetska postrojenja u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru, paralisali su kretanje tankera, uz dramatičnu reakciju tržišta.

Cena sirove nafte tipa Brent skočila je na 116,38 dolara po barelu 19. marta, uz nagli porast evropskih cena prirodnog gasa, odražavajući oskudicu fizički isporučivih energenata. Vrtoglavi rast cena gasa primorao je fabrike azotnih đubriva i uree da smanje proizvodnju neposredno pred setvu, što remeti isporuke i dovodi zemlje u Aziji, Africi i Latinskoj Americi u opasnost od gubitka useva i gladi.

Pratite naš blog uživo o sukobu na Bliskom istoku.U svetlu ove nezabeležene neizvesnosti na tržištima, strateški značaj energetskih rezervi Kazahstana i Turkmenistana nikada nije bio veći.

Uprkos tome što su pritešnjene između rata SAD i Izraela protiv Irana na jugu, sukoba Rusije i Ukrajine na severu i posledica pakistanskih vazdušnih napada u Avganistanu na jugoistoku, obe zemlje poseduju značajne rezerve koje, ako se mobilišu, mogu ublažiti deo pritiska na globalna tržišta.

Turkmenski gas: Brza opcija za pomoć s kopnaTurkmenistan poseduje oko 19,5 biliona kubnih metara potvrđenih rezervi prirodnog gasa, prvenstveno u polju Galkiniš, što ga čini četvrtim najvećim posednikom gasa na svetu.

Većina izvoza ide u Kinu preko gasovoda Centralna Azija-Kina (32–33 milijarde kubnih metara godišnje). Manje količine idu u UAE i Oman preko sistema Delfin, a ograničene količine su nedavno stigle u Tursku preko Irana prema sporazumima o razmeni.

Rat u koji je umešan Iran zaustavio je većinu regionalnog izvoza van Kine, čime je turkmenski gas uglavnom zarobljen u cevovodima. Džon Roberts (Johh Roberts), nerezidentni viši saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta za RSE objašnjava da turkmenski gas nudi relativno brzu infuziju snabdevanja u trenutnoj krizi.

"Otprilike petina svetske trgovine tečnim prirodnim gasom dolazi iz Katara. To je sada zatvoreno. Ne možete da proizvodite gas kada nemate nikakvu izvoznu rutu za njega", rekao je on. "I ne postoje cevovodi koji vode iz Katara na neki značajan način do glavnih međunarodnih destinacija."

Lokalni distributivni sistem, nazvan Delfin, opslužuje Ujedinjene Arapske Emirate i Oman. Ipak, njegov domet je ograničen, dodao je Roberts, rekavši da je potrebno alternativno snabdevanje.

Iako je "razvoj alternativnih snabdevanja obično trajao godinama", rekao je Roberts, jedno rešenje je okretanje ka Turkmenistanu.

"Vrlo brzo, taj gas bi mogao da pređe Kaspijsko more i uđe u gotov izvozni sistem, a to je Južni gasni koridor, koji je razvijen za azerbejdžansko gasno polje Šah Deniz", objasnio je on.

"To možete da uradite veoma brzo, što je poenta ovde, povezivanjem priobalnih terminala koji proizvode gas u Mari-Magdanliju, kojim upravlja Petronas, i obližnjih polja u Azerbejdžanu, kao što je naftno polje Azerbejdžan-Čirag-Gunašli (ACG) kojim upravlja BP, ili gasno polje Apšeron kojim upravlja TotalEnerdžis(TotalEnergies). To bi zahtevalo samo, u prvom slučaju, cevovod od 78 kilometara, u drugom od nešto više od 100 kilometara", rekao je Roberts.

On je rekao da su to "lokalna, jednostavna rešenja koja bi maksimizirala postojeću infrastrukturu", dodajući da mu je azerbejdžanska državna naftna i gasna kompanija SOCAR rekla "pre oko tri godine da to mogu da urade u roku od oko četiri ili pet meseci".

Sve bi to moglo da se uradi "brzo i čisto", rekao je Roberts.

Kazahstanska nafta: Infrastrukturna ograničenja i dugoročni izglediDok Turkmenistan nudi brzu, kopnenu opciju, kazahstanski naftni sektor se suočava s dugoročnim strukturnim barijerama koje ograničavaju trenutno ublažavanje krize.

Džozef Epstin (Joseph Epstein), direktor Turans centra za postsovjetske studije, u izjavi za Azatik Azija (Centralnoazijski servis RSE na ruskom jeziku), naglasio je strukturna i geopolitička ograničenja kazahstanskog naftnog sektora.

"Kriza jasno pokazuje da je energetska infrastruktura Centralne Azije napravljena za geopolitičku realnost koja više ne postoji", rekao je on. "Svaka glavna izvozna ruta prolazi kroz zemlju koja je uključena u rat ili je pod ozbiljnim pritiskom – Rusiju, Iran ili regione gde mogu uticati na pomorske rute. To je sistemski rizik, a ne nešto što se rešava jednim cevovodom".

"Ova kriza je strateška prekretnica, ali da li Centralna Azija može imati koristi od nje zavisi isključivo od odluka o ulaganju u infrastrukturu donetih u naredne dve do tri godine", dodao je Epstin.

Kazahstanska nafta ilustruje praktična ograničenja pretvaranja bogatstva resursima u trenutno olakšanje na tržištu.

Kazahstan ima otprilike 30 milijardi barela potvrđenih rezervi nafte, proizvodeći oko 1,4 miliona barela dnevno. Oko 80 odsto izvoza oslanja se na Kaspijski naftovodni konzorcijum do Novorosijska.

I Epstin i Roberts se slažu da bi preusmeravanje kazahstanske nafte s koridora koje kontrolišu Rusija ili Iran trajalo godinama. Veliki deo izvoznih tokova te zemlje oslanja se na Kaspijski naftovodni konzorcijum do crnomorskog terminala u Novorosijsku u Rusiji. Taj koridora je više puta meta ukrajinskih napada dronovima od kraja 2025. godine.

Takođe postoji i logistička prepreka brzoj diverzifikaciji.

"Ne možete lako dostaviti naftu do Bakua iz Kazahstana, jer vam je potrebna nova generacija tankera", rekao je Roberts. "Tankerski saobraćaj preko Kaspijskog mora je već prilično popunjen. Deo kazahstanske nafte već ide kroz taj sistem. Takođe i turkmenska nafta ide na međunarodna tržišta. Ali, bila bi vam potrebna nova generacija tankera. U Kaspijskom moru postoje kapaciteti za pravljenje tankera. Ali opet, to je neka vrsta dvogodišnjeg ili trogodišnjeg projekta; ne nešto što se može uraditi preko noći."

U kontekstu ograničene infrastrukture i ograničenih izvoznih ruta, pažnja se sve više okreće ka političkoj dimenziji saradnje u energetskom sektoru, posebno sve većem angažovanju Turkmenistana s Evropskom unijom.

Turkmenistanski predsednik Serdar Berdimuhamedov se sprema za zvaničnu posetu Briselu dok se Evropski parlament približava razmatranju ratifikacije dugo odlaganog sporazuma o partnerstvu s Evropskom unijom. Iako još nije dogovoren čvrst datum posete, očekuje se da će energetska saradnja biti u centru pažnje dnevnog reda, uz šira politička i ekonomska pitanja.

Poseta predstavlja "važan razvoj događaja", rekao je Roberts. "Pitanje je, mogu li Evropska komisija i turkmenistanske vlasti da dođu do razumevanja da obe strane moraju da naprave velike promene u načinu na koji pristupaju razvoju gasnih projekata."

Paralelno s posetom predsednika Briselu, za 26. mart je u Ašhabadu zakazan forum Turkmenistan-EU, koji zajednički organizuju EU, Turkmenistan i Međunarodni trgovinski centar, okupljajući kreatore politike i poslovne lidere radi jačanja saradnje u oblasti energetike, transporta i održivog rasta.