Gašenja, dugovi, ali i zarade: Kako posluju sankcionisane firme iz Srbije, optužene za izvoz ka Rusiji

Novo ime, ali ista firma.
Dve godine nakon što je stavljena na "crnu listu" Sjedinjenih Američkih Država (SAD), pod optužbama da je izvozila sankcionisanu robu u Rusiju, jedna firma iz Srbije nastavlja da posluje.
Sankcionisana firma "TR Industries" sada radi pod drugim imenom – "Onderon Systems", utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE).
Nakon zapadnih sankcija, izvoz ove firme nije stao, pokazali su carinski podaci u koje je RSE imao uvid.
Firma "Onderon Systems" je, prema poslednjim dostupnim podacima (Podaci za 2025. nisu dostupni u bazi koju je pretraživao RSE.), u 2024. godini u Rusiju izvezla robu vrednu gotovo 750 hiljada evra, dok su pošiljke vredne oko 500 hiljada evra završile u Indiji.
Nema, međutim, podataka šta je i kome tada izvozila, a na ta pitanja, do objave teksta, nisu odgovorile ni ova firma (Koje firme (ni)su odgovorile?

RSE je pokušao da kontaktira svih jedanaest firmi iz Srbije, sankcionisanih na Zapadu.

Međutim, tri firme - "Bassire Group", "Kominvex" i "Soha Info", privrednom registru nisu prijavile ispravne mejl adrese, pa su se mejlovi vratili kao "neisporučeni".

Odgovore je pisanim putem poslala samo firma "MCI Trading".

A pokušaji da ostale firme dobijemo putem telefona takođe nisu bili uspešni. Četiri firme, "Bassire Group", "Goodforwarding", "Smart Digital Ideas" i "Ventrade", nemaju prijavljene telefonske brojeve.

Na tri broja nam je odgovoreno da to nisu firme koje tražimo. Reč je o firmama "Avio Chem", "Sprocure" i "Conex".
Jedna firma, "Onderon Systems", prijavila je nepostojeći broj.

Na broj firme "Soha Info", javila se osoba koja se nije predstavila, a na pitanje RSE o sankcijama je odgovorila "ne bih o tome".

Ni sagovornik iz firme "Kominvex" nije se predstavio, odbio je da odgovori na pitanja o sankcijama, uz tvrdnju da "firma ne postoji".), niti institucije Srbije (Koje institucije (ni)su odgovorile?

RSE je pitanja o kontroli sankcionisanih preduzeća i izvozu u Rusiju poslao na adrese deset institucija u Srbiji - Vlade, Ministarstva za evrointegracije, Ministarstva finansija, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Agencije za privredne registre (APR), Uprave carina, Uprave za sprečavanje pranja novca, Poreske uprave, Narodne banke, Privredne komore.

Odgovor, do objave teksta, iz većine institucija nije stigao.

APR je, na pitanja o kontroli poslovanja sankcionisanih firmi, odgovorio samo da su rešenja o prinudnoj likvidaciji tri firme objavljena na sajtu. Odgovori na ostala pitanja su izostali.

Poreska uprava je poručila da "postupa u skladu sa zakonom", ali je odbila da odgovori na pitanja o sankcionisanim firmama, uz poruku da su svi podaci koji se prikupljaju u postupcima "tajni".

A Uprava carine je za RSE saopštila da firme pod zapadnim sankcijama i njihov izvoz od početka ruske invazije nije kontrolisala, kao i da ne postoje zakonske prepreke za njih da izvoze.).
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija, SAD i Velika Britanija (Šta podrazumevaju zapadne sankcije?

Sankcije koje uvodi Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija podrazumevaju da je američkim firmama i državljanima zabranjeno da posluju sa sankcionisanim entitetima i pojedincima.

Ukoliko firme i pojedinci sa "crne liste" imaju imovinu i račune u Sjedinjenim Državama, ne mogu više raspolagati njima.

Isti je slučaj i sa sankcijama Velike Britanije i Evropske unije.

U praksi, sankcije imaju za cilj praktičnu izolaciju iz međunarodnih finansijskih i trgovinskih tokova.

Kriterijumi za stavljanje pod sankcije su jasno definisani i zasnivaju se na dokazima – poput izveštaja o finansijskim transakcijama, carinskim i trgovinskim podacima, ili obaveštajnim podacima.

Firme ili pojedinci mogu tražili skidanje sa liste sankcija, ili osporavati odluke.) uvele su opsežan sistem sankcija i kontrole izvoza, kako bi se Kremlj sprečio da finansira rat.
Na "crnoj listi" do sada se našlo jedanaest srpskih firmi (Šest je pod sankcijama SAD, dve su na "crnoj listi" i EU i SAD, još dve je sankcionisala samo EU, a jednu je sankcionisala Velika Britanija.), optuženih da su omogućavale izvoz sankcionisanih proizvoda u Rusiju – poput elektronske opreme ili slične robe koja se može koristiti u vojnoj industriji.
Na tome su zaradile milione.
Međutim, vlasti u Beogradu, koje odbijaju da se usklade sa zapadnim sankcijama protiv Kremlja, dozvoljavaju rad ovih firmi, jer za to u Srbiji nema zakonskih prepreka.
RSE je analizirao (Šta je sve RSE pretraživao?

U istraživanju poslovanja sankcionisanih firmi, RSE je proveravao javno dostupne registre u Srbiji – bazu Agencije za privredne registre, u kojoj se, osim podataka vlasnicima i adresama, nalaze i finansijski izveštaji, ali i odluke o gašenju, odnosno likvidaciji određenih firmi.

Pored toga, analizirali smo registar dužnika i računa Narodne banke Srbije, koji pokazuje koliko firme imaju aktivnih računa i da li su u blokadi zbog dugova.

U bazi Poreske uprave, proveravali smo da li je ta institucija oduzimala poreske brojeve firmama zbog nepravilnosti.
Pretraživali smo i bazu Republičkog zavoda za statistiku, u kojoj su podaci o izvozu iz Srbije.

Ta baza pokazuje porast izvoza u bivše sovjetske republike od početka ruske invazije na Ukrajinu, koje se smatraju bliskim Kremlju, kao što su Kirgistan, Uzbekistan, Tadžikistan, Uzbekistan.

Baza je pokazala i porast izvoza određenih elektronskih proizvoda, mašina i transportnih uređaja u Rusiju, od početka invazije na Ukrajinu.

Jedna od baza, kojoj RSE ima plaćeni pristup, pokazuje i delimične carinske podatke o izvozu firmi. Tu smo utvrdili u koje države su firme izvozile robu. Tu nema podataka kakva se roba izvozi i ko su njeni krajnji korisnici.) finansijske izveštaje sankcionisanih firmi u Srbiji, registre bankovnih računa i druge javno dostupne baze.
Nakon zapadnih sankcija, šest firmi je zapalo u dugove, a tri se gase.
"Sankcije su efikasne u kratkom roku jer praktično isključuju firmu iz globalnog sistema, blokiraju bankarske račune, otežavaju plaćanja, prekidaju odnose sa dobavljačima i logističkim partnerima", ukazuje Mijat Kostić iz nevladine organizacije "Novi treći put".
Ipak, dok je većina firmi beležila pad prihoda, jedna je nastavila da uspešno posluje - odnosno, da zarađuje, pokazuje istraživanje RSE.
Sankcije, pa promena imenaKompaniju "TR Industries", koja se sad zove "Onderon Systems" - po izmišljenoj planeti iz fimske sage "Ratovi zvezda", SAD su sankcionisale u februaru 2024, na drugu godišnjicu ruske invazije.
Upravo na kraju te godine (Finansijski izveštaj ove firme za 2025. još nije dostupan na sajtu Agencije za privredne registre.), ova firma je imala prihod od prodaje robe, veći od 1,4 miliona evra, pokazuje istraživanje RSE.
Od toga je zaradila više od 140 hiljada evra – kad se odbiju svi njeni rashodi, među kojima su, pored ostalog, plate i porezi.
Ime je promenila mesec dana nakon stavljanja na američku "crnu listu".
A institucije Srbije su joj to dozvolile.
Sa samo jednim zaposlenim, prijavila je sedište u jednom stanu u beogradskom naselju Zvezdara.
Međutim, danas je tamo gradilište. U zgradi su majstori koji je renoviraju. A navodni broj telefona firme je "nepostojeći".
Ova firma ima i tri aktivna bankovna računa, utvrdio je RSE pretragom baze Narodne banke Srbije.
Iako je zarađivala u 2024, zarada je manja u odnosu na 2023. godinu, kada je firma ima prihod od 5,4 miliona evra, i čistu zaradu veću od 200 hiljada evra.
Firma je osnovana svega dva meseca od početka rata u Ukrajini, sa početnim kapitalom manjim od 10 evra, za "nespecijalizovanu trgovinu na veliko".
I već u prvoj godini poslovanja "obrnula" je milione.
To je, kako je pokazala analiza RSE, čest obrazac poslovanja sankcionisanih firmi: Sedišta u stanovima ili privatnim kućama, nepostojeći mejlovi ili brojevi telefona, jedan ili nijedan zaposleni, i drastično uvećanje prihoda nakon ruske invazije na Ukrajinu.
"Takav profil je klasičan za posredničke, shell firme i u međunarodnoj praksi se smatra jasnim signalom za dodatnu proveru. U uređenijim sistemima, kombinacija takvih znakova automatski pali alarm, ali to ne znači odmah da je nešto ilegalno, već da treba usmeriti dodatnu pažnju na to šta se zapravo dešava iza papira", ukazuje Mijat Kostić.
Poreska uprava ne odgovara da li je kontrolisala ijednu od sankcionisanih firmi.
U kratkom odgovoru za RSE poručila da se, shodno zakonu, svi podaci o poreskim obveznicima, do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju "tajnim".
Uprava carine je za RSE saopštila da od februara 2022. nije kontrolisala firme sa zapadne liste sankcija i njihov izvoz. Dodaju da "ne postoje zakonske prepreke u pogledu izvoza" tih firmi.
Iako je "Onderon Systems" u 2024. godini izvozio robu vrednu 1,2 miliona evra, izvoz je bio manji u odnosu na 2023. godinu.
Tada je ova firma u inostranstvo izvezla robu vrednu više od pet miliona evra, pokazuju carinski podaci u koje je RSE imao uvid.
U Rusiju su tada izvezene pošiljke vredne više od 2,9 miliona evra, dok je gotovo dva miliona evra robe završilo u Hongkongu, a u Indiji više od 300 hiljada evra.
A Rusija je, sa više od 870 hiljada evra izvezene robe, bila glavna destinacija i u 2022. godini.
Da li je Srbija i dalje ruta za zaobilaženje sankcija?Delovi za avione, mikročipovi i druga napredna tehnološka oprema, proizvedena na Zapadu, našla je put do Rusije preko desetina srpskih firmi od februara 2022.
Reč je o takozvanoj "robi dvostruke namene", jer se može koristiti u vojnoj industriji i zato je pod strogim sankcijama.
Za godinu i po dana, do sredine 2023. godine, iz Srbije je u Rusiju izvezena sankcionisana roba vredna najmanje 71 milion dolara, pokazalo je ranije istraživanje RSE.
Srpske vlasti su od početka ruske invazije na Ukrajinu više puta ponavljale da "Srbija nije i neće biti platforma za zaobilaženje sankcija".
Tako su odgovarale na kritike iz Vašingtona i Brisela, dok Beograd ne uvodi sankcije Kremlju.
Vlast, međutim, ne saopštava šta je sve urađeno kako bi se sprečio transfer sankcionisane robe ka Rusiji.
Brisel,u odgovoru za RSE (Šta poručuje EU?

U odgovoru Evropske komisije za RSE ocenjuje se da su zapadne sankcije nanele udarac ruskoj ekonomiji, a da Kremlj sada plaća i 600 odsto veću cenu kako bi došao do polovnih zapadnih proizvoda i koristio ih na ratištu.

"Njihovi lanci snabdevanja postaju manje pouzdani, skuplji, a proizvodi do kojih uspevaju da dođu su slabijeg kvaliteta", dodaje se.

Nakon opsežnog sistema sankcija od februara 2022, EU se fokusirala na sprečavanje njihovog zaobilaženja i "zatvaranje svih preostalih rupa u postojećem sistemu" – poručuju iz Brisela.

Formirana je Zajednička lista visoko prioritetnih dobara (CHP), sa robom dvostruke namene, kako bi se Rusija sprečila da je koristi u vojnim sistemima.

Komisija prati trgovinske tokove ovih proizvoda iz EU ka trećim zemljama i njihov potencijalni reeksport u Rusiju.
Dodaju i da redovno sarađuju sa državama van granica EU u kojima su uočeni sumnjivi trgovinski tokovi.

Brisel ističe da su vlasti u Srbiji preduzele "konkretne korake" kako bi sprečile zaobilaženje sankcija preko svoje teritorije.

Pored ostalog, Srbija je u martu 2025, podseća Brisel, usvojila novi Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, sa ciljem daljeg usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama.

Dodaju i da Srbija redovno usvaja nacionalnu kontrolnu listu robe dvostruke namene, koja je usaglašena sa uredbama Unije.

Na pitanje kako vide stav Srbije da se ne uvodi sankcije Rusiji, Brisel za RSE naglašava da želi da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera, sa kojim deli zajedničke principe i vrednosti.

"Potrebno je da nas Srbija uveri u svoj strateški pravac. EU je bila potpuno jasna prema svojim partnerima, uključujući i zemlje kandidate poput Srbije: odnosi sa Rusijom ne mogu se nastaviti kao do sada, u kontekstu aktuelnog režima i u svetlu ničim izazvanog i neopravdanog rata agresije Rusije protiv Ukrajine", zaključuje se u odgovoru.), ističe da je Srbija preduzela "konkretne korake" kako bi sprečila zaobilaženje sankcija i usaglasila se sa uredbama EU, uključujući mere za kontrolu reeksporta visokoprioritetne robe u maju 2023. godine.
"Podaci o direktnom izvozu (sankcionisanih) proizvoda pokazuju da je izvoz Srbije u Rusiju značajno opao nakon vrhunaca zabeleženih 2022. i 2023. godine, te da je 2025. bio zanemarljiv", dodaje se u odgovoru.
Beograd pozivaju da "dodatno pojača napore" u borbi protiv zaobilaženja sankcija.
Prema istraživanjima Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena, uprkos oštrim sankcijama, Rusija i dalje, iako neuporedivo manje, preko trećih zemalja uvozi (Srbija među deset država iz kojih roba pod embargom stiže u Rusiju

U studiji se ističe da je od početka 2024. Brisel značajno pooštrio i proširio zabranu izvoza, što je dovelo do manjeg zaobilaženja sankcija preko trećih zemalja, ali da sankcionisana vojna roba i dalje stiže do Rusije zaobilaznim rutama.

Više od trećine (36 odsto) transportuje se preko Turske.

Kina učestvuje sa gotovo četvrtinom (23 odsto), zatim Hongkong (16 odsto) i Ujedinjeni Arapski Emirati (10 odsto).
Na toj listi, na osmom mestu, našla se i Srbija.

U poslednja tri meseca 2024. godine, izvoz iz EU u Rusiju preko trećih zemalja iznosio je oko šest odsto nivoa pre rata.

Između septembra 2022. i januara 2024, mesečni prosek je i dalje bio između 13 i 24 odsto.

Istraživanje je obuhvatalo samo indirektan izvoz preko trećih zemalja, a podacima nisu obuhvaćeni drugi oblici zaobilaženja sankcija – kao što su krijumčarenje ili lažno prijavljivanje robe i zemlje porekla.)robu dvostruke namene, poreklom iz EU.
Među prvih deset tranzitnih zemalja za takvu robu pod embargom je i Srbija.
Mijat Kostić iz nevladine organizacije "Novi treći put" ističe da Srbija formalno ima razvijen pravni okvir za kontrolu izvoza robe dvostruke namene.
"Međutim, ključni problem nije u postojanju zakona, već u njihovoj primeni i političkom kontekstu u kojem se oni sprovode. Pošto se Srbija nije uskladila sa sankcijama protiv Rusije, to znači da ne postoji automatska zabrana trgovine sa ruskim akterima, niti obaveza da se sve sumnjive transakcije blokiraju", dodaje on.
A prostor za zaobilaženje sankcija je u "sivoj zoni" - kada roba ide u dozvoljene zemlje, ali postoji rizik da će biti preusmerena ka Rusiji.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku, koje je analizirao RSE, pokazuju da je od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija drastično uvećala izvoz ka bivšim sovjetskim republikama, koje se smatraju bliskim Kremlju.
Iako saradnja gotovo da nije postojala pre rata, Srbija sada izvozi u države poput Kirgistana, Uzbekistana, Turkmenistana, Tadžikistana.
Među izvezenim proizvodima su mašine, elektronska oprema.
"To predstavlja klasičan indikator reeksporta. Ne dokazuje automatski da roba završava u Rusiji, ali u kombinaciji sa strukturom proizvoda i globalnim obrascima trgovine daje snažnu osnovu za sumnju da deo robe zapravo završava na ruskom tržištu", ocenjuje Mijat Kostić.
'U plusu' uoči sankcija, sadašnji bilans nepoznatU "plusu" je, prema poslednjim dostupnim podacima za 2024. godinu, poslovala i firma "Sprocure".
U maju 2025, našla se pod sankcijama Evropske unije. Kakav joj je trenutni finansijski bilans, nije javno poznato.
Do sada je ugasila više od 20 bankovnih računa, ali, jedan ostaje aktivan – odnosno, nije u blokadi, pokazuje analiza RSE.
Osnovana u avgustu 2022, ova firma je optužena za izvoz avionskih delova i opreme u Rusiju. Sedište je menjala, a poslednje registrovano je u beogradskom naselju Voždovac.
Prema istraživanju RSE, "Sprocure" je za prvih godinu i po dana svog poslovanja, transportovao u Rusiju 170 pošiljki. Njihova vrednost je, od sredine 2022. do kraja 2023. godine, prešla 9,7 miliona dolara.
U momentu osnivanja, direktorka i vlasnica "Sprocure" bila je srpska državljanka Zinete Mehmeti, da bi se početkom 2024, u vreme kada je Zapad počeo da sankcioniše firme iz Srbije, kao novi vlasnik pojavio turski državljanin Erdal Ilhan.
Finansijski izveštaji pokazuju milionske prihode ove firme u prve tri godine (Finansijski izveštaj ove firme za 2025. još nije dostupan na sajtu Agencije za privredne registre.) poslovanja – najviše od prodaje robe u inostranstvo.
Jedna firma traži skidanje sa sankcijaOd jedanaest firmi pod zapadnim sankcijama, RSE je dobio odgovor samo od firme "MCI Trading".
Njen direktor, Ivan Cvetić, koji se i sam našao na američkoj "crnoj listi", kaže da su u redovnom kontaktu sa američkim OFAC-om i da su im dostavili "svu relevantnu dokumentaciju", kako bi bili skinuti sa sankcija.
Zato, kako kaže, očekuje da OFAC donese "pozitivnu odluku", koja će im "dozvoliti nastavak poslovnih aktivnosti i normalnog života".
Firma je, ističe Cvetić, posle američke odluke o sankcijama u junu 2023, zaustavila sve uvozno-izvozne aktivnosti.
"Jer nismo želeli da rizikujemo i dovedemo naše poslovne partnere u neke neprijatne situacije", dodaje Cvetić u pisanom odgovoru.
Ova firma se, kako ističe, nije bavila reeksportom u Rusiju preko trećih zemalja, već je robu u tu državu izvozila redovnim putem. Tvrdi i da roba koju su izvozili, u tom trenutku, nije bila na listama zabranjenih proizvoda.
Obrt sa Rusijom je, kaže, bio manji od desetine poslovnih aktivnosti firme.
Dodaje i da im "nije jasno" zašto je u obrazloženju američkih sankcija navedeno da su krili krajnjeg korisnika ili obmanjivali proizvođače, jer su, kako tvrdi, svi proizvođači robe "redovno bili uključeni u poslovnu prepisku" sa firmom MCI Trading i krajnjim korisnikom.
"Neki od partnera (proizvođača) su čak direktno slali robu krajnjem korisniku, uredno prijavljivali tarifne brojeve proizvoda, i nijedna carina, niti prevoznik nije ni u jednom trenutku reagovao na bilo koji način na dostavljenu dokumentaciju", tvrdi on.
Kaže i da su zbog slanja robe u Rusiju, česte bile i carinske kontrole, ne samo u Srbiji.
"Ali ni u jednom trenutku nije bilo nagoveštaja da nešto ne sme biti isporučeno", tvrdi Cvetić.
OFAC nije odgovorio na pitanja RSE o sankcionisanim firmama iz Srbije.
Obrazloženje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine, kad je firmu "MCI Trading" stavila pod sankcije, bilo je da je sarađivala sa ruskom firmom "AK Microtech (AKM)", koja je snabdevala rusku vojnu industriju elektronskim komponentama.
AKM je, kako se navodi, koristio "MCI Trading" kao posrednika, kako bi prikrio krajnje korisnike robe u Rusiji.
"MCI Trading" je optužen da je pomagao AKM-u da nabavi visokotehnološku robu od proizvođača iz Azije, Evrope i Bliskog istoka i da je imao desetine isporuka ka AKM-u, od početka ruske invazije na Ukrajinu do stavljanja na sankcije.
Firma u Srbiji osnovana je pre dvadeset godina. Sedište joj je u Beogradu.
Prema finansijskim podacima za 2025. godinu, ova firma je imala gubitak od oko 476 hiljada evra.
Značajno su joj pali i prihodi – prošle godine je imala 42 hiljade evra prihoda, za razliku od prethodne godine, kada su prihodi bili oko 850 hiljada evra.
To je, opet, daleko od prihoda zabeleženih u 2022. i 2023, kada su prihodi premašivali dva miliona evra.
Da li radi jedna od najvećih sankcionisanih firmi?"Firma ne postoji".
Kratko je u telefonskom razgovoru za RSE poručeno iz firme "Kominvex", a sagovornik nije želeo da se predstavi.
Privredni registar, međutim, pokazuje drugačije.
Ova firma je, prema zvaničnim podacima, i dalje aktivna, iako beleži drastičan pad prihoda.
Dok je u prvoj godini ruske invazije na Ukrajinu imala prihode veće od 127 miliona evra, dve godine kasnije, na kraju 2024, prihod je bio samo devet hiljada evra.
RSE je ranije istraživao poslovanje ove firme.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu do avgusta 2023, "Kominvex" je u Rusiju izvezao robu vrednu više od 140 miliona dolara.
Trećina izvezenih proizvoda, vrednih oko 50 miliona dolara, bile su sankcionisane elektronske komponente, jer mogu biti korišćene u vojnoj industriji.
Američke sankcije, pod optužbama da je izvozila sankcionisanu robu, uvedene su ovoj firmi u februaru 2024.
Na "crnoj listi" je i Marko Svorcan, direktor i vlasnik "Kominvexa".
'U prinudnoj likvidaciji'RSE je, pretragom privrednog registra, utvrdio da su tri firme iz Srbije, koje su pod zapadnim sankcijama, u prinudnoj likvidaciji.
To znači da se, odlukom države, gase.
Država ima pravo da pokrene njihovo gašenje, ukoliko ne poštuju domaće zakonske propise.
Mijat Kostić opisuje odgovor institucija kao "ograničen ili selektivan".
"Sa jedne strane, jasno je da su mnoge od tih firmi kršile domaće propise i nisu objavljivale finansijske izveštaje, dugovale su poreze i poslovale netransparentno. Sa druge strane, izostanak reakcije na samu suštinu njihovog poslovanja (izvoz rizične robe) sugeriše ili nedostatak kapaciteta da se takvi slučajevi istraže i dokažu, ili političku procenu da to pitanje nije prioritet", dodaje on.
Kontrola izvoza je zadatak više institucija – od carine, preko finansijskih institucija, do bezbednosnih službi.
A bezbednosne službe i vrh vlasti u Srbiji nisu krili saradnju sa Rusijom od početka invazije na Ukrajinu, uprkos pozivima Zapada da se distanciraju od Kremlja.
"U praksi, to znači da je mnogo lakše kazniti firmu zbog neplaćenog poreza, jer je to jasno vidljivo u domaćem sistemu, nego ući u složen lanac međunarodne trgovine i dokazati da neka pošiljka zapravo ide ka Rusiji preko treće zemlje, jer to automatski povlači šira politička i međunarodna pitanja", zaključuje Kostić.
Tako je firma "Bassire Group" obrisana iz privrednog registra Srbije u junu 2025, jer je ostala bez zakonskih zastupnika – odnosno, nakon ostavke direktora, nije imenovala novog zastupnika.
Na američke sankcije je stavljena godinu dana ranije, u junu 2024.
Osnovana je godinu dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2023, sa sedištem u Beogradu – za trgovinu računarima, opremom i softverima.
Vlasnik je bio ruski državljanin Nikolaj Levin, a iz vlasništva je izašao u septembru 2024, nekoliko meseci po stavljanju na američku "crnu listu".
Američki OFAC je optužio Levina da je, putem mreže firmi pod njegovom kontrolom, zaobilazio sankcije i omogućavao uvoz iz Evrope, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata u Rusiju.
Vrednost sankcionisane robe koja je preko Levinovih firmi završila u Rusiji je, prema podacima OFAC-a, bila oko 2,5 miliona dolara.
Mijat Kostić ističe da je "pun efekat" sankcija moguć uz kontinuirano praćenje međunarodnih mreža firmi i pojedinaca, jer su šeme za zaobilaženje "prilagodljive".
"Ilustracija je jednostavna: kada jedna firma bude sankcionisana, poslovanje se može prebaciti na novu sa istim vlasnicima ili povezanim licima, često na drugoj adresi ili u drugoj zemlji. Dakle, sankcije zatvaraju pojedinačne kanale, ali ne nužno i celu infrastrukturu za zaobilaženje", pojašnjava.
Likvidacija nakon ostavke direktoraBeogradska firma "Conex" je, odlukom države, obrisana iz privrednog registra u avgustu 2025.
Razlog: I ona je, nakon ostavke direktora, ostala bez zakonskog zastupnika.
Na crnoj listi Evropske unije našla se u februaru 2024.
Bila je prva firma iz Srbije koju je EU stavila pod sankcije, zbog sumnje da je povezana sa ruskim vojnim i tehnološkim sektorom.
Ova konsultantska firma osnovana je pre više od 30 godina, sa sedištem u Beogradu.
Ranije istraživanje RSE je utvrdilo da je do početka invazije na Ukrajinu bila gotovo neaktivna.
A finansijski izveštaji za 2022. i 2023. godinu pokazali su prihode od oko milion evra godišnje.
Bez podataka o poslovanju sankcionisane firmeFirma "Goodforwarding" je u postupku likvidacije od februara 2026.
Država je gasi, jer od osnivanja, u junu 2022, Agenciji za privredne registre nije dostavila nijedan finansijski izveštaj, što joj je bila zakonska obaveza.
Firmu je u Beogradu, sa početnim kapitalom od oko 1.000 evra, osnovao ruski državljanin Aleksej Moskovkin. Bila je registrovana za "trgovinu na veliko voćem i povrćem".
Američki OFAC je, međutim, tvrdio da je iz Srbije, preko ove firme, u Rusiju stigla neka druga roba – poput komponenti neophodnih za proizvodnju raketa, dronova i municije.
Pod američkim sankcijama je od februara 2024.
A računi firme su, zbog prinudne naplate, blokirani mesec dana pre stavljanja na sankcije – sa zabranom raspolaganja novcem na tim računima.
Blokada računa je usledila nakon mera Poreske uprave.
Ovoj firmi je oduzet poreski broj (PIB), neophodan za poslovanje, ali Poreska uprava za RSE nije obrazložila svoju odluku.
Po zakonu, PIB može biti privremeno oduzet ako poreska uprava otkrije nepravilnosti u poslovanju – poput neizvršavanja poreskih obaveza.
Protiv ove firme bio je pokrenut postupak za privredni prestup, ali je odlukom Privrednog suda u Beogradu on obustavljen, jer Aleksej Moskovkin nije dostupan organima Srbije.
Tužba protiv firme iz SuboticeFinansijske izveštaje, kojima bi se pokazalo kako je poslovala, nije dostavljala ni firma "Ventrade" iz Subotice.
U privrednom registru nedostaju finansijski izveštaji za 2023. i 2024. godinu.
Zbog toga je i Osnovno tužilaštvo u Subotici podnelo tužbu za privredni prestup, ali je, odlukom Privrednog suda u tom gradu, u koju je RSE imao uvid, postupak prekinut u decembru 2025. jer zastupnik firme nije dostupan pravosudnim organima.
Njen vlasnik i direktor je mađarski državljanin, Žolt (Zsolt) Lajgut.
Firma je pod američkim sankcijama od oktobra 2024. Tereti se da je jednoj ruskoj kompaniji izvozila radio uređaje za vojnu industriju.
Osnovana je u aprilu 2022, za "nespecijalizovanu trgovinu na veliko" i, kako pokazuju poslednji dostupni podaci, nema zaposlenih.
Prema carinskim podacima u koje je RSE imao uvid, ova firma je u 2022. godini izvezla robu u vrednosti od oko 380 hiljada evra. Godinu dana kasnije, izvoz robe iz ove firme u Rusiju bio je oko 250 hiljada evra.
U julu 2025. ova firma je pokušala da u Agenciji za privredne registre promeni podatke o vlasništvu.
Međutim, to im nije dozvoljeno jer je utvrđeno da imaju zabranu Poreske uprave.
Računi su joj, zbog dugovanja, u blokadi od 29. septembra 2023. godine. Iznos blokade je oko 23 hiljade evra (preko 2,5 miliona dinara).
Prema jedinom dostupnom finansijskom izveštaju za 2022, firma je imala prihod od oko 480 hiljada evra. Zaradila je oko pet hiljada evra.
Računi u blokadiRegistar Narodne banke Srbije pokazuje da su računi blokirani još dvema firmama pod zapadnim sankcijama – firmama "Soha info" i "Smart Digital Ideas".
Soha info je na "crnoj listi" i Sjedinjenih Država i Evropske unije, a tereti se da je u Rusiju izvozila elektronsku robu milionske vrednosti – poput mikročipova.
Ranije istraživanje RSE je pokazalo da su pošiljke ove firme u Rusiju premašile 18 miliona dolara.
Pod američkim sankcijama je i njen direktor i vlasnik Dragan Dragaš.
Osnovana je u junu 2022. u Novim Banovcima, malom mestu u Vojvodini, na oko 30 kilometara od Beograda, u privatnoj kući gde je registrovana i jedna teretana.
I već u prvoj godini poslovanja imala je milionske prihode od prodaje robe – sa više od šest miliona evra u 2022. i 67 miliona evra u 2023.
Pod američkim sankcijama je od 23. februara 2024, dok je Brisel sankcionisao u novembru iste godine.
Od septembra 2024, računi su joj u blokadi, zbog duga koji je premašio milion evra. Nije naznačeno kome ova firma duguje novac.
Firma bez poreskog brojaPored blokiranih računa, druga firma, "Smart Digital Ideas", sada nema ni poreski broj koji joj omogućuje poslovanje.
PIB joj je privremeno oduzela Poreska uprava, koja za RSE ne objašnjava zašto je preduzet ovaj korak.
Firma "Smart Digital Ideas" je pod američkim sankcijama od 19. novembra 2025.
Američki OFAC tvrdi da je ovu firmu, zajedno sa još jednom firmom iz Uzbekistana, koristila ruska kompanija sa "crne liste" Aeza, kako bi izbegla sankcije.
Aeza je pod sankcijama od jula 2025, a OFAC tvrdi da je njeno rukovodstvo od tada pokrenulo strategiju "rebrendiranja", kako bi se uklonila povezanost Aeze i drugih firmi koje je koristila za poslovanje.
Direktor i vlasnik firme u Srbiji je nemački državljanin Andreas Maul.
Osnovana je u oktobru 2022, za trgovinu na veliko računarima, računarskom opremom i softverima.
Smeštena u jednom lokalu, u opštini Novi Beograd, sa osnivačkim kapitalom manjim od 100 evra.
Firma je, kako pokazuju finansijski izveštaji, od osnivanja poslovala "u minusu". Gubitak na kraju 2024. bio je oko tri hiljade evra.
Jedna firma pod sankcijama Velike BritanijeJedna firma iz Srbije našla se, krajem 2023. godine, i pod sankcijama Velike Britanije.
Kod beogradskog aerodroma, u naselju Surčin, smeštena je firma "Avio Chem" – registrovana za popravku i održavanje letelica.
Osnovana je 2014, a prihodi su joj višestruko porasli od početka ruske invazije, na preko sedam miliona evra na kraju 2023. godine, pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao RSE.
Pad beleži 2024, nakon što je stavljena pod sankcije Velike Britanije.
Te godine je zabeležila i gubitak u poslovanju, od oko 26 hiljada evra.
Firma je optužena da je u Rusiju izvozila sankcionisanu robu - delove za avione.
Britanska ambasada u Beogradu je u odgovoru za RSE navela da je zaključno sa februarom 2026. sankcionisala više od 3.000 pojedinaca, entiteta i brodova u sklopu režima sankcija protiv Rusije.
Ističu i da Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja da "blisko sarađuje" sa međunarodnim partnerima, kako bi suzbili izbegavanje i zaobilaženje sankcija.
Kako naglašavaju, zapadne sankcije su od februara 2022. lišile rusku državu najmanje 450 milijardi dolara.