Joseph: Kurti da odustane od populizma koji seje razdor i iskoristi Vučićevo slabljenje

Poraz Viktora Orbana na izborima u Mađarskoj otvara novi prostor za Kosovo, ocenjuje Edvard Džozef (Edward P. Joseph), predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD i ekspert za upravljanje konfliktima.

Džozef u intervjuu za RSE kaže da je odlazak mađarskog lidera posle 16 godina na vlasti "udarac" za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, naglašavajući da je Orban bio ključni faktor koji je Beogradu davao manevarski prostor unutar Evropske unije.

Prema njegovim rečima, kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) trebalo bi da iskoristi ovo "slabljenje Vučića", pokaže državničku odgovornost i pozicionira Kosovo kao faktor stabilnosti, ostavljajući iza sebe pristupe koji seju razdor.

"Kao što Trampovu administraciju ne zanimaju Vučićeve igre, tako je ne zanimaju ni Kurtijeve. Suspenzija Strateškog dijaloga prošlog septembra bila je dokaz za to", kaže Džozef.

Džozef je takođe govorio o sukobima između SAD i Evrope i njihovom mogućem uticaju na Kosovo, u vreme kada u EU ima sve više poziva za veću autonomiju u oblasti odbrane.

Ipak, prema rečima američkog stručnjaka, uloga SAD je i dalje presudna – kao glavne osovine NATO-a i glavnog garanta bezbednosti na Balkanu.

Radio Slobodna Evropa: U nedavnim izjavama ste rekli da je zapadna politika na Balkanu često nejasna i nedosledna. U Evropi se sve češće diskusije o smanjivanju zavisnosti od SAD u pitanjima odbrane. Kako procenjujete posledice ovog trenda po bezbednost Kosova?

Edvard Džozef: Neviđene tenzije u transatlantskim odnosima i unutar NATO-a koje proističu iz rata u Iranu i drugih spornih pitanja, utiču na celu Evropu, uključujući Balkan.

Zasad se nadam da neće biti promena u stavu SAD prema (misiji NATO-a na Kosovu) KFOR-u. Istaknuti članovi Kongresa iz obe partije, republikanske i demokratske, pisali su državnom sekretaru Rubiju (Marco Rubio), tražeći od njega da ne bude promena u prisustvu SAD u KFOR-u.

Međutim, divergencija Evrope i SAD se nastavlja i, uprkos tome, Evropi su i dalje potrebne SAD za njenu sveukupnu bezbednost. Vašington ostaje glavna osovina NATO-a, dok NATO ostaje osovina bezbednosti na Balkanu.

RSE: Često ste isticali važnost trajnog angažovanja SAD na Balkanu. Ako Evropa preuzme autonomniju ulogu u oblasti odbrane, da li očekujete ikakve promene u angažovanju Vašingtona na Kosovu?

Džozef: Ja, kao i mnogi drugi, verujem da je bilo kakvo povlačenje ili smanjenje američkog prisustva u KFOR-u potpuno preuranjeno.

Da, važno je da Evropa izgradi više kapaciteta za sopstvenu bezbednost, i Evropa to i čini. Međutim, Evropa ne uživa kredibilitet kakav imaju SAD, a kredibilitet je ključni sastojak za očuvanje stabilnosti na Balkanu.

Kontinuirano naoružavanje Srbije – uključujući kupovinu kineskih supersoničnih raketa – predstavlja razlog za ozbiljnu zabrinutost. Protiv kakve pretnje bi te rakete trebalo da budu usmerene?

Takođe su zabrinjavajuće stalni i preuveličani alarmi u Beogradu oko Zajedničke deklaracije o bezbednosti između Albanije, Hrvatske i Kosova, jer se čini da Beograd to koristi kao izgovor da se naoruža i veštački stvori osećaj opasnosti unutar zemlje.

RSE: Ranije ste upozoravali na nejasnoće u politici Zapada prema Srbiji. Da li bi aktuelne debate o "strateškoj autonomiji" EU – nenamerno – mogle da pruže Srbiji ili Rusiji priliku da testiraju koliko je Zapad jedinstven u regionu?

Džozef: Ne, ne vidim nikakvu vezu između evropske strateške autonomije i zapadne politike prema Srbiji. Naprotiv, vidim zakasnelo pooštravanje stava EU prema Srbiji.

(Komesarka EU za proširenje) Marta Kos kritikovala je Beograd zbog zakona o pravosuđu. Takođe se razmatra mogućnost suspenzije značajnog dela fondova EU.

Istovremeno, čini se da Trampova administracija nije zainteresovana za Vučićeve igre.

Vašington je iznenadio Beograd čvrstim stavom o istiskivanju Rusa iz NIS-a (Naftna industrija Srbije). Postoji nada da će izbori u Mađarskoj ubrzati prodaju NIS-a (mađarskoj kompaniji) MOL.

Rusija i njeni glavni pobornici u Srbiji ne mogu biti srećni što (odlazeći mađarski premijer) Viktor Orban više neće biti taj koji nadgleda MOL i kontroliše NIS.

Poraz Orbanove patije Fides na izborima u Mađarskoj može samo ohrabriti EU da konačno pozove na odgovornost Beograd i predsednika Vučića zbog reformi, unutrašnje represije i za destabilizujuće politiku prema susedima Srbije.

RSE: U kontekstu zastoja u dijalogu između Kosova i Srbije, može li jači odbrambeni stav EU da poboljša njen politički uticaj? Ili nedostatak unutrašnjeg jedinstva EU ostaje glavna prepreka...

Džozef: Ovo drugo – unutrašnje podele u EU oko Kosova – jeste stvarna prepreka za politički uticaj EU na Balkanu.

Zapravo, kao što sam već pisao i izjavljivao, četiri zemlje NATO-a koje ne priznaju Kosovo – Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija – drže ovaj zastoj zamrznutim i region u blokadi.

Te četiri članice NATO-a zapravo predaju uticaj Srbiji, efektivno dajući Beogradu neku vrstu veta na kretanje Kosova ka NATO-u i EU.

Nema potrebe razmatrati bilo kakvo vojno jačanje Evrope dok je Evropa još uvek politički podeljena oko Kosova. U SAIS-u sam objavio sam dva rada o rešavanju tog pitanja.

Prvo, Ukrajina bi mogla da prizna Kosovo – što bi podstaklo priznanje od strane Grčke, a zatim od Rumunije i Slovačke. Španija bi onda prirodno sledila taj put.

Drugo, SAD bi mogle da ponude put za članstvo Srbije i Kosova u NATO-u. To bi trenutno transformisao čitav region.

Ali, da bi se to postiglo, Evropa prvo mora da prevaziđe trenutnu krizu u odnosima s Trampovom administracijom.

RSE: U ovom promenljivom okruženju, šta bi trebalo da bude glavni strateški prioritet Kosova?

Džozef: Strateški prioritet Kosova treba da bude upravo iskorišćavanje Vučićevih poteškoća kako bi se ono pokazalo kao stub stabilnosti i saradnje na Balkanu. Posle sastanaka u Parizu i Londonu, sada je vreme da premijer Albin Kurti stabilizuje situaciju na Kosovu.

Kurti treba da pokaže državničku odgovornost i da sarađuje s opozicijom na kompromisnom rešenju za predsednika.

Takođe, Kurti treba da preduzme konkretne korake kako bi pokazao svoju snažnu posvećenost nevećinskim zajednicama.

On treba da poseti Srbe i izjasni se o svojoj punoj posvećenosti tome da će zdravstvene i druge usluge nastaviti da funkcionišu bez prekida, sve dok se nekadašnje srpske institucije ne integrišu u Republiku Kosovo.

Dok se Vučić suočava sa sve većom pažnjom EU – gde više ne uživa zaštitu Viktora Orbana – Kurti može da iskoristi tu situaciju.

Sada je vreme da se interesi Kosova stave na prvo mesto i da se pokažu državni kapaciteti i na domaćem i na međunarodnom nivou.

RSE: Da li je Orban dosad bio jedan od ključnih faktora koji je dao Srbiji manevarski prostor unutar EU?

Džozef: Da, Orban je bio ključni faktor – ali ne i jedini – koji je Vučiću dao manevarski prostor unutar EU.

Prvo, Orbanov težak izborni poraz je još jedan udarac za Vučića. Uticaj na Beograd je mnogo veći od hapšenja Nikolasa Madura (Nicolas) u januaru, što je takođe iznenadilo srpskog predsednika. Ovog puta, uticaj se oseća i u Vašingtonu i Moskvi, pogađajući čitavu populističko-autoritarnu i prorusku agendu.

Drugo, Orbanov poraz je podsticaj za opoziciju u Srbiji u izbornoj godini. Poređenje je svima očigledno: "Ako Mađari mogu da uklone Orbana, onda Srbi mogu da uklone Vučića i SNS (Sprsku naprednu stranku)".

Treće, ovaj poraz podiže samopouzdanje EU upravo u trenutku kada se Vučić suočava sa sve većim nadzorom. Očekuje se da Venecijanska komisija da mišljenje o kontroverznim zakonima o pravosuđu, dok se očekuje da će Evropski parlament objaviti izveštaj koji će verovatno razmatrati pritisak Beograda na novinare, aktiviste i opoziciju.

Ukratko, Orbanov gubitak oduzima Beogradu glavnog zaštitnika unutar EU, dok istovremeno slabi Vučićeve saveznike u Vašingtonu i Moskvi.

I, kao što smo videli, Trampova administracija nije ponudila Vučiću tako snažnu podršku kakvu je pružila Orbanu.

Budimpešta je dobila jednogodišnje produženje za uvoz ruske nafte i gasa, dok se Beograd suočio sa sankcijama NIS-u, što je dovelo do zatvaranja rafinerije Pančevo. To znači da sada ima još manje razloga da Vašington poržava Vučića.

RSE: Malopre ste rekli da je sada vreme da Kurti stavi interese Kosova na prvo mesto i pokaže državničke sposobnosti unutar zemlje i u inostranstvu. S obzirom na to da je Kosovo i dalje zemlje koja najviše zaostaje u integracijama u EU... kakve konkretne koristi realno može da očekuje zauzvrat?

Džozef: Izbori u Mađarskoj stvaraju značajnu priliku za Kurtija, ako bude znao kako da je iskoristi.

S oslabljenim Aleksandrom Vučićem i Srbijom koja ulazi u napet izborni period, pod sve većim nadzorom EU, Kosovo može da se predstavi kao izvor stabilnosti.

Da bi se to postiglo, premijer Kurti mora da odustane od svog populizma koji seje razdor. On mora da postigne konsenzus za predsednika, izbegavajući ponavljanje izbora koji su nepotrebni i koji skreću pažnju.

Zauzvrat, Kosovo može očekivati novu podršku u Briselu, prestonicama EU i Vašingtonu.

Kao što Trampovu administraciju ne zanimaju Vučićeve igre, tako je ne zanimaju ni Kurtijeve. Suspenzija Strateškog dijaloga prošlog septembra bila je dokaz za to.

Kurti ima priliku da promeni percepciju – percepciju koja šteti Kosovu – da je on problematičan podstrekač. Umesto toga, može pokazati da su on i Kosovo vredni partneri za EU, NATO i SAD.