Експерт: Наступио је најопаснији период сукоба НАТО-а и Русије

Руски експерт Алексеј Фењенко је за портал Yenicag.Ru  прокоментарисао будућност односа Русије са НАТО-ом.

Западни медији: НАТО страхује због растуће моћи Русије „на свим фронтовима“

„Сада је неопходно да дијалог Русије и НАТО-а буде обновљен, али то је мало вероватно. Политичари често кажу да се Европа вратила у стање хладног рата. Али таква прогноза је превише оптимистична. У време хладног рата у Европи су постојали снажни механизми за спречавање рата: Хелсиншки акт из 1975. који је увео појам ’мере поверења’, споразум из Стокхолма ОЕБС-а о правилима војне активности у Европи (1986), Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи (1990). Последњи у том низу био је Основни акт Русија-НАТО. Али за протеклих 20 година сви ти споразуми су пропали”, објашњава експерт.

„Најозбиљнији крах су доживели Споразум о конвенционалним оружаним снага у Европи и Основни акти Русија-НАТО. Први је мртав од пролећа 2015. године, када је пропала координациона група о овом споразуму. А Основни акт је неприметно умро 27. маја 2017, године. Он би се аутоматски продужавао сваких 10 година, ако стране немају примедбе, али у децембру 2015. године Пољска је ставила вето на његово аутоматско продужавање. А, између осталог, по одредбама овог акта НАТО је обећао да неће размештати нуклеарно оружје и велике војне контингенте. Сада тога нема. Ми смо ступили у Европу без правила о војној активности.”

Шојгу: Ситуација у близини руских граница се погоршава

„Резултат тога би могла бити милитаризација балтичко-црноморског региона. А овај регион није Немачка из времена хладног рата. Тамо је била јаснија подела најпре на зоне окупације, затим на сфере утицаја. Балтичко-црноморски регион је препун реалних и потенцијалних војних конфликата. Линија поделе ту практично и нема. Постоји велики ризик да би милитаризација овог региона довела до војног дукоба Русије и НАТО-а. Најпре би то могао да буде локални конфликт, по моделу ограниченог учешћа САД у ’петодневном рату’ Русије у Грузији 2008. године. Да ли можемо да гарантујемо да конфликти у балтичко-црноморском региону неће прерасти у рат због случајно испаљеног метка или због постелене ескалације?”

„Ми се фактички не враћамо у хладни рат, него у опаснији период, у Европу пре Првог светског рата. Подсећам да је он почео између потпуно демократских земаља које су у условима кризе пожуриле да што пре активирају планове мобилизације како би предухитриле једна другу. Данас је најопаснији сценарио постепене ескалације по моделу босанског или сиријског рата. Стране су у сукоб улазиле постепено, са много прелазних фаза између рата и мира. Можемо ли ми гарантовати да се то неће догодити и у балтичко-црноморског региону? Засад гаранције не постоје, и биће их све мање. Наде да ће Трампова администрација почети разговор на ту тему су се изјаловиле”, рекао је експерт.