Владимир Фролов Срби одавно имају изреку – „После боја копље у трње“ –, којом сликовито тумаче немар око битне ствари. После скандалозне формулације о „прогону и патњама RKC под фашистичким режимом у NDH“, а не о злоделу покрштавања верника СПЦ и злочину геноцида над Србима, Жидовима и Ромима, што је усвојила мешовита комисија стручњака, објављује се како је сва неопходна документација о улози „блаженог Алојзија“ заправo у Загребу, у католичком самостану на Каптолу. Али, нико да постави оно битно питање, како то да добри отац Франциско, заступник Св.Петра на римском трону није наредио, а зна се католичка догма – Sentenca pape, Sentenca Dei – , да се та документација учини доступном јавном увиду чланова мешовите комисије, ако је доиста био намеран да се истина обелодани! Ако је пак неко планирао, да свети отац као председник државе Ватикан а не као поглавар RKC, која је у Србији мањинска црква, на евентуалном путу за Србију успут не клекне у Јасеновцу, тражећи опрост за злочин RKC, успео је да овим потезом само простре гомилу оног трња названог Spina Kristi, на место где ће свети отац ипак морати да клекне!
