Пише: Роман НОСИКОВ, публициста Не тражите издајнике међу скврченим носатим патуљцима са врдајућим очима који трубе о супериорности наших противника и о узалудности сваке борбе. То нису издајници. То су агенти утицаја Моменат за врбовање долази у моменту када Отаџбина не испуни неки нарочито важни каприц или страсну жељу пламеног патриоте. У таквом тренутку њему остаје само да замисли да су сви око њега издали Отаџбину. Са мале памети, из подлости или због слабости, али – сви Отаџбина је од тог момента осуђена на пропаст. Зато што се оно што је осуђено на пропаст не може издати, а самим тим ни он није издајник. Отаџбина ће неизбежно пропасти, па је зато оно што он чини – спасавање макар части Отаџбине КАДА те врбују непријатељи твоје земље – никада ти неће рећи да желе да је ти издаш. Никада. Ни-ка-да! Увек ћеш од њих чути да траже правог патриоту који ће имати толико смелости да започне борбу против режима који твоју земљу води у ћорсокак. Зато је издајнике и не тражим међу скврченим носатим патуљцима са врдајућим очима који трубе о супериорности наших противника и о узалудности сваке борбе. То нису издајници. То су агенти утицаја. Зато тражим ватрене патриоте. Непомирљиве. Величанствене и благородне. Такви не шушљећу. Такви ричу. Они саопштавају. Они су изванредни. Они нису заљубљени у саме себе. Они се напросто људима допадају. Дакле: тражим бескомпромисне. Оне који Отаџбини желе све најбоље. Такви свако ваше мирење са недостацима Отаџбине жигошу као компрадорство, попуштање и сервилност. Њихов патриотизам се изражава у мржњи и презиру према објекту патриотизма. Такви су дужни да буду принципијелни, славољубиви и заносити. Они се све време морају показивати пред целом јавношћу. Они се морају стално уздизати над свима и бити кокетни. Моменат за врбовање долази у моменту када Отаџбина не испуни неки њихов нарочито важни каприц или страсну жељу. У таквом тренутку њима остаје само да замисле да су сви око њих издали Отаџбину. Са мале памети, из подлости или због слабости, али – сви. Моменат у којем се потенцијални издајник-патриота претвара у реалног издајника – може се препознати по његовој реторици. Отаџбина је од тог момента осуђена на пропаст. Зато што се оно што је осуђено на пропаст не може издати, а самим тим ни он није издајник. Отаџбина ће неизбежно пропасти, па је зато оно што он чини – спасавање макар части Отаџбине. Зато такав стално тражи доказе осуђености на пропаст и никада му их није доста, његову унутрашњост жеже и рањена охолост. Разлика између жељеног и добијеног – између замишљеног себе и себе стварног – своди с памети. Он мрзи све који раде за Отаџбину. Такви су за њега жива опомена. Он невероватно завиди. Чак и ако је богатији од вас. На месту ваше кућице у селу видеће дворац циганског барона. И код вас ће увек тражити новчаник са 30 сребрњака. Зато је он невероватно усамљен. Потребна му је компанија. Он завиди свакој срећи: и на деци, и на онима који се воле, чак и на вашим домаћим животињама. Он од свега тога није у стању да у свему томе има задовољство. Његов извор је отрован. Сваки пут када плаћа флашу скупог алкохола – присети се како је тај новац зарадио. У суштини: купује да би заборавио. Невероватно му је важна сопствена одважност. Невероватно је осетљив на питања части. Иза тога, као иза маске, крије и од себе и од других људи истину коју никоме не сме открити. Ово нису обележја само оних који су издали Отаџбину и патриотизам. Ово важи и за односе међу људима: за бизнис, породицу, пријатељство. Само се осврните око себе. fakti.org/rossiya/medija-menju/otadzbinu-najgore-izdaju-vatrene-patriote-samo-se-osvrnite-oko-sebe
