Војвођанске новинарске незналице су на препоруку Динка Грухоњића од 2011. године обучаване да употребљавају преосмишљену реч паор. У Федерацији БиХ се истовремено покушава преумљење речи балија. Спремај Мехо господску вечеру. Штоје слано, нек је и биберли. Што медено, нек је и шећерли, Штоје масно, нек је и примасно. (Антун Ханги, „Живот и обичаји муслимана у БиХ“) Преумљење речи балија, у израз супротног значења ономе што је о њему утврдила етимологија, јавило се на интернету непосредно пре него што је покушано преосмишљење речи паор на простору Војводине. Почео је то „професор повијести Ибрахим Табаковић“, али је његов утицај био мали, пошто није добио прилику да објављује штива која би стекла улогу уџбеника, нити је икад постао сива еминенција једног јавног ТВ сервиса попут Динка Грухоњића у Војводини. Постоји озбиљна могућност да је „професор повијести Ибрахим Табаковић“ потпуно измишљени идентитет. Пођимо од потпуног и неспорног књижевног сведочанства о смислу речи балија у Босни којег је у комедији „Дјелидба“ (1947. г) утврдио Скендер Куленовић (Србин мухамеданске вере из босанске Крајине, учесник антифашистичке борбе у редовима партизана и академик САНУ). Радња Куленовићеве комедије се развија по основу поделе имовине локалног кафеџије Тука. Под руководством Зећир-аге поделу треба да спроведе дружина представника свих националности и вера у селу. Фабула Куленовићевог дела је нестанак правде у забаченој, заосталој средини, где се услед општег неповерења село дели и криминализује. У таквој средини свако сумња у сваког: Шокци сумњају да су „власи и балије стрепили па себи грабе и капом и шаком“, Власи сумњају да су се „шокци и балије удружили па њима раде о глави“, док балије сумњају у уроту „влаха и шокаца“ против њих. Драмска напетост између муслимана, православних Срба и римокатоличких Хрвата огледа се у упадљивој употреби увредљивих назива за сваку од верско-етничких група у селу: балије, шокци и власи. Дакле, Куленовић сведочи да су све три речи једнако увредљивог смисла. Књижевник Данило Киш је својевремено приметио да је Куленовић био „рудар језика“ који је „бирао увек најтврђу реч, увек из најдубљих језичких слојева, увек из најтајнијих језичких зона (…) која је најдуже мировала у руди предања“. По мотивима комедије „Дјелидба“ Скендера Куленовића, редитељ Амир Мушинбеговић управо снима истоимени играни филм. Шта каже наука о речи балија? Етимологија речи балија Абдулах Шкаљић у речнику Турцизми у српскохрватском језику, „Свјетлост“ ИП Сарајево, 1966. г. износи неколико значења речи балија: „1. Муслимански сељак, примитиван, прост човјек, човјек из народа који не припада племству и образованом свијету. – „Не зна балија шта је талија“ (нар. бл. 120). 2. Погрдни назив за босанско-херцеговачке муслимане – „Не зна балија што је здрава Марија“ (Вук, Посл, 198): Нијес` ово Босанске балије / Нит су ово љути Крајишници / Од Крајине од Херцеговине“ (Вук,VIII 416): „… да не гледамо на тужно залупано мноштво, рећи и нашем широком колико-толико образованом друштву да су нам ови `мујани` и `балије` – браћа…“ (Радић 264). 3. Назив за сирова, неотесана, силовита човјека уопште. Мислим да ова ријеч долази од мусл. личног имена Балија (в), а горња значења под 1. и 3. дошла су због саме сличности у изговору са ријечима „балити, балоња, балав“ итд.“ У Рјечнику страних ријечи, туђице, посуђенице, изрази, кратице и фразе А/Ж (Анић, Клаић, Домовић, стр. 155, Сани-плус, Загреб, 1998) наводи се да је реч балија турцизам: „Некад: простак; касније: својеглав човек, насртљивац, лијенчина, нерадник, расипник, протуха, неотесанац итд, без обзира ради ли се о муслиманима или о припадницима других вјера; понашати се као балија, понашати се простачки, обијсно, самовољно“. У Етимолошом речнику српског језика (Александар Лома и аутори, стр. 128, св. 2: БА-БД, Београд 2006. г) наводе се три значења речи балија: „Муслимански сељак који живи примитивним, старинским животом“, у Далмацији и БиХ, (Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Бг, 1959. г; Речник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, I/XXIII, Загреб, 1880-1976. г); „Погрдан назив за босанско-херцеговачког муслимана“, Вук; „Назив за обесног, неотесаног човека“. У Височкој нахији (према РСКНЈ). Према другим изворима реч се бележи и у Херцеговини, Пољицама, у Босанском Грахову, Зети, Љешкопољу.“ Из ове речи су изведени аугментатив, деноминал, придев, и именица женског рода. Реч балија помињу Скендер Куленовић и Иво Андрић. Према РХСЈ ЈАЗУ реч балија се бележи од XVIII века. Одредница Етимолошког речника српског језика као нејасноћу помиње извођење апелатива од личног имена Балија, Бали из турског Bali арапског порекла „у апелативном значењу `старинац`, указјујући да се етничко име Балије у ужем смислу односи на муслимански живаљ у Херцеговини око Подвележи и Габеле, по Дубравама и око Стоца“. Такође, као нејасноћу бележи и извођење речи балија из касабалија „становик касабе“ уз указивање на аналогни развој значења речи нагија из нахија, са значњем „простота, фукара“ у Прчњу, што наводи Петар Скок. Фебруара 2008. године се на босанским страницама Википедије појавила одредница „Антибошњаштво“, у оквиру које је реч балија проглашена увредљивим изразом за Бошњаке: „Među poznatije uvrijedljive termine za Bošnjake, koje koriste najčešće Hrvati i Srbi, su: Balije – Vulgarni termin koji potiče iz osmanlijskog perioda. Približno mu je značenje bosanskog seljaka, ali je tačna etimologija nepoznata. Neki rani izvori nagađaju da se ovo odnosi na Bošnjake povremene nomade, koji žive u planinskim područjima. Danas je to najpoznatiji uvrijedljivi termin za Bošnjake. Varijacije: Balijesnice, Balinčad, Balindure.“ Наравно, анонимни писац одреднице „Антибошњаштво“ се не позива на јасну етимологију речи балија, или свом ставу заснованом на незнању приписује општи значај. На врло сличан начин је три године касније поступио и „Ибрахим Табаковић“. Да је у овој одредници етимологија узета у обзир, лако би се открило да је реч балија документована још у XVIII веку када није могло бити говора о „антибошњаштву“. Прво преосмишљавање речи балија у узвишени израз Упркос научним налазима етимологије о значењу речи балија, међу босанским муслиманима се јавио покушај да је преуме ка узвишеном смислу. Пример оваквог напора је мисао „професора историје Ибрахима Табаковића“ коју је априла 2011. године изнео у јавној преписци са Младеном Павером на сајту Родословље.хр, априла 2011. године коментаришући Паверов чланак „Иванић – Жупа 1649. године“ (26. 6. 2008. г). Преносим коментаре „Ибрахима Табаковића“ онако како их је, „ћелавом латиницом“, „професор повијести“ лично поставио: 4. 2011. Misljenje da je prezime BALIJA (ovo vrijedi sigurno i za prezime BALIC) doslo iz rijeci balija- koja ima pejorativno znacenje – je NETOCNO sa znanstvenog stajalista. Ovo prezime je izvedeno iz muskoga osobnog imena Balija,koje je – prema onomatologu i turkologu prof. dr. Ismetu Smailovicu – nastalo :“Iz tur. Bali (licno.m.ime) + nas nast.-ja. Etimologija ovoga imena nije sigurna, ali se moze pretpostaviti da je iz ar. bal=um, pamet, duh+ar. sufiks–i(yy). Ovo vl. ime ne treba mijesati s rijecju balija koja ima nekoliko drugih znacenja: 1) muslimanski primitivni seljak,prost covjek koji ne pripada obrazovanom svijetu; 2) muslimanski nomadski stocar u Hercegovini; 3) pogrdan naziv za bosanskohercegovackog Muslimana. Odakle potjece takav naziv koji ne oznacava vlastito ljudsko ime, nije sigurno utvrđeno. O tome se kod nas dosta pisalo, ali su sva misljenja jos uvijek samo pretpostavke. „(Dr Ismet Smailovic, Muslimanska imena orijentalnog porijekla u BiH-u, II izd.,Sarajevo 1990., str.161.-162.) Osobno se potpuno slazem sa stajalistem prof. I. Smajlovica, a velika mi je cast sto ga osobno i poznajem. Kada sam s njim posljednji put razgovarao (u travnju 2o10), ja sam mu iznio svoje osobno misljenje o podrijetlu imena i prezimena Balija. Naime, mozda je ono izvedeno od dvije rijeci BALI+ALIJA,pa je doslo do njihovog kracenja u BALIJA, sto znacilo izvorno PAMET ALIJA, tj. PAMETNI ALIJA ili UZVISENI UM (jer Alija znaci ar. Aliyy= “ Uzviseni, Mocni, Otmjeni“.. Ima dosta primjera da su duza imena skracena ili su prezime nastala kracem duzih imena, itd… Također, ja sam prof. I. smailovicu rekao da je rijec balija kao naziv za Muslimane najvjerojatnije izmislio Vuk, pa je ona produkt velikospske etnocentristicke politicke propagande, te nema nikakve veze sa znanoscu… Ibrahim Tabakovic, prof. Povijesti 5. 2011. Stovani gospodine Paveru, Uz moju dozvolu mozete koristiti moj tekst o prezimenu Balija u cijelosti ili samo njegov dio koji Vama odgovara za Vasu poznatu knjigu iz genealogije.U vezi imena Balija navodim Vam i misljenje orijentaliste A. Skaljica iz njegove poznate knjige“Turcizmi u sh. jeziku“, peto izdanje, Sarajevo 1985., na str. 118.: “Bal ja,-e i Bali, indecl. (ar.) 1.musl. musko ime…. 2. Balibegovica je jedna mahala (kraj) u Sarajevu. 3. „Balije“su jedna muslimanska etnicka grupa u Hercegovini (oko Poveleza i Gabele te po Dubravama i oko Stoca) (Corovic 126. Dedijer 115).
