Руски новинар: САД би требало да смире своје амбиције, јер их Руси опет могу изненадити

Док свет посматра ширење коронавируса и протеста у Сједињеним Државама, на нови круг сукоба са Косовом није обратио пажњу, мада се он брзо одвија. У Приштини је вешто уклоњен нежељени премијер Албин Курти, који је торпедовао преговоре са Београдом. Његов наследник је већ отворио пут за обновљање дијалога. Јасно је само једно: за Србију, нагодба на Косову не значи ништа добро.

„Србији неће бити лако“, нагло је рекао председник Александар Вучић. Он предвиђа снажан притисак Сједињених Држава.

„Они желе да Србија у потпуности призна Косово као независну државу, што природно не желимо“, рекао је. – Сви покушавају да нас науче нешто а говоре о „компромисном решењу“.

Проблем је што је компромис врло сумњив. Косово ће добити дугоочекивано признање своје независности, Сједињене Државе – показну победу у спољној политици. Шта Србија добија? Предају интереса и повод за унутрашњу дестабилизацију?  Слажем се, контроверзни договор. Али положај Београда у том смеру временом није ојачао и Вашингтон сада користи све могуће опције да затвори то питање до председничких избора.

Може се чинити да су сви адути сада на другој страни Атлантика. Али чак и у најбољим временима за Сједињене Државе, постојале су снаге способне да засене планове за ширење „демократије“. Предвиђајући тријумф, важно је да прекоморски званичници памте лекцију давних дана, лекцију познату као Приштински марш.

Пре 21 г. завршена је крвава операција НАТО-а у Југославији. Када се бомбардовање завршило, мировне снаге су распоређене на Косову. НАТО група је била базирана у Македонији, а команда Савеза је већ бацила око на аеродром Слатина. То је био једини аеродром у региону који је могао да прихвати и путничке и војне авионе. Планирано је да се тако важан објекат заузме тачно 12. јуна, али западни блок је очекивало непријатно изненађење – Руси.

У ноћи 12. јуна, батаљон руког ВДВ кренуо је из Босне на Косово. Морао је да претекне НАТО, преузме контролу над аеродромом и сачека тамо главне снаге из Русије. Након пређених 600 километара, руска војска је око 2 сата ујутро ушла у Приштину. Срби су дочекали Русе са радошћу. Људи су излазили напоље, носили цвеће и воће.

Леонид Ивашов, који је тих година обављао функцију шефа Главне дирекције за међународну војну сарадњу руског Министарства одбране, касније је рекао да је од војске затражио да се пажљиво крећу како „не би нарушили радост“. Према његовим речима, тада су им у помоћ притекли Срби. Замолили су људе да се одмакну, а батаљон је наставио и стигао до аеродрома пре НАТО снага.

Ти се догађаји могу упоредити са војном хроником Другог светског рата. Баш као што су совјетске војнике сретали становници градова ослобођених од нацистичких окупатора, Срби су Русе исто тако дочекали након вишемесечног НАТО бомбардовања. Те ноћи, Русија није само претекла НАТО и успоставила контролу над аеродромом. Она је људима дала наду, учврстила веру у братске односе два народа.

Данас САД поново покушавају да одузму наду Србима. Вашингтон показује да ће Београд и даље морати да уступа пред условима које диктира Запад. Али у својим амбициозним тежњама, САД би требало да се присете да као тада једног јутра Руси могу опет да их изненаде.

Јевгениј Гаман, специјално за Њуз фронт

Руски новинар: САД би требало да смире своје амбиције, јер их Руси опет могу изненадити