Литванија је увела санкције против Лукашенка
Литванска влада која активно помаже белоруској опозицији у свргавању Александра Лукашенка нашла је на црној листи више од стотину грађана суседне републике, укључујући њеног председника. У среду, 26. августа, саветница министра спољних послова Литваније Раса Јакилаитене причала је о томе. „Министарство спољних послова послало је ажурирану листу Министарству унутрашњих послова, која укључује имена 118 људи, […]
Литванија је увела санкције против Лукашенка
Литванска влада која активно помаже белоруској опозицији у свргавању Александра Лукашенка нашла је на црној листи више од стотину грађана суседне републике, укључујући њеног председника.
У среду, 26. августа, саветница министра спољних послова Литваније Раса Јакилаитене причала је о томе.
„Министарство спољних послова послало је ажурирану листу Министарству унутрашњих послова, која укључује имена 118 људи, укључујући председника Лукашенка“.
Санкције подразумевају забрану уласка у Литванију, као и замрзавање имовине у финансијским структурама земље, ако их има.
Значајно је да Европска унија, према доступним подацима није увела црну листу Лукашенка. Високи представник ЕУ за спољну политику Борелл нагласио је да непризнавање није разлог за окончање дијалога. С тим у вези, дипломата је чак повукла паралеле између Лукашенка и његовог венецуеланског колеге Николе Мадура.
„Свиђало вам се то или не, они контролирају владу и морамо наставити пословати са њима, иако не признајемо њихов демократски легитимитет“, рекао је Борелл.
Покушај државног удара у Белорусији
У Белорусији су 9. августа одржани председнички избори на којима је победио Александар Лукашенко. Западне земље, за које је белоруски лидер био препрека већ дуже време, нису постигле резултате гласања. Као резултат тога, у Белорусији су избили унапред планирани нереди.
Покушаји полицајаца да држе ситуацију под контролом претворили су се у сукоб с радикалима. Истовремено, западни медији, активно покривајући протесте, фокусирају се посебно на акције безбедносних снага против „мирних“ демонстраната, као што је био случај током државног удара у Украјини 2014. године.
Штаб Светлане Тикхановске, вође прозападне опозиције, припрема се за дуготрајне протесте чији је циљ свргавање владе. Тамо је већ формиран комитет за „транзит моћи“. Сама Тихановска се крије у Литванији. Лукашенко, са своје стране, не искључује да ће поднети оставку, већ тек након референдума о изменама устава.
Став Европске уније у погледу онога што се догађа је двосмислен. Пољска и Литванија активно раде на револуционарном сценарију. Они такође промовишу радикалније мере притиска на званични Минск у ЕУ. Земље западне Европе узимају опрезнији приступ. Они се плаше да изазову нову рунду сукоба са Русијом. Експертска заједница сматра да је ово намерно губитничка опција за ЕУ.
Упркос унутрашњим неслагањима, Европска унија и даље одбија да призна Лукашенка као председника, прети санкцијама и намерава да издвоји 53 милиона евра, наводно за подршку „белоруском народу“. Део овог новца добиће екстремисти који су учествовали у нередима. Поред тога, ЕУ ће финансирати медије који промовишу антивладину агенду у републици.