У Теслином Смиљану ни помена о Србима
На иницијативу осмогодишњег Милана Стајића из Зрењанина, опчињеног Николом Теслом и његовим делом, посетили смо августовских дана родну кућу нашег генија и цркву у Смиљану. У Смиљану се већ 1697. године помиње дрвени храм и 17 српских кућа, а налази се и на списку православних парохија у Карловачком генералату из 1700. године. Зидани храм саграђен […]
У Теслином Смиљану ни помена о Србима
На иницијативу осмогодишњег Милана Стајића из Зрењанина, опчињеног Николом Теслом и његовим делом, посетили смо августовских дана родну кућу нашег генија и цркву у Смиљану. У Смиљану се већ 1697. године помиње дрвени храм и 17 српских кућа, а налази се и на списку православних парохија у Карловачком генералату из 1700. године. Зидани храм саграђен је на темељима те старе цркве, а изградњу је одобрила царица Марија Терезија 1756. године. Епископ Данило Јакшић освештао је храм 1765. године. Црква је обновљена 1876, звоник цркве био је „на преслицу”, а нешто касније саграђен је знатно већи звоник квадратне основе. Црква је порушена за време Другог светског рата, а изнова обновљена 1986. године. У време грађанског рата у Хрватској 1991–1995. делимично је оштећена и опљачкана.
Општина Смиљан, према подацима из 1931. године, имала је 985 домаћинстава и 4.782 становника – 4.161 Хрват римокатоличке вероисповести и 621 Србин православне вере. Према непотпуним подацима, 49 српских породица са смиљанског подручја прешло је у католичку веру под присилом да би спасили животе. Највећи масовни покољ Срба усташе су извршиле за време Другог светског рата, на Светог Илију, 2. августа 1941. године. Тада је за четири до пет дана на зверски начин лишено живота више од 500 Срба. Само је стотинак успело да измакне усташком ножу. Убијање смиљанских Срба настављено је током читавог рата, тако да се број жртава, према непотпуним подацима, попео на 573. После рата само су се 62 Србина вратила на уништена огњишта.
Какво је стање у Смиљану било 2005. године најпотпуније је описао Ђуро Будимир, родом из Надврела код Зрмање, који сада живи у Канади, када је те године посетио ово место. „У кући Николе Тесле нема струје. Нема ни бандера ни жице. Данашња кућа је реплика старе куће коју су срушили Хрвати 1941. године. Ту је и Црква Светог Петра и Павла. Стару цркву срушиле су усташе 1941. године. Црква је обновљена пре неких двадесетак година. Сад је празна, зидови голи, врата широм отворена. Киша и ветрови уносе смеће. Ту је некад Николин отац Милутин држао службу. Ту се некад и млади Никола молио Богу, помагао у служби и био звонар. Одмах иза цркве је парохијско гробље. Гробови су зарасли у траву, камени крстови наклоњени на све стране. Јужно од цркве треба бити заједничка гробница 590 Смиљанчана које су усташе побиле 1941. године. На улазу у гробље види се њихов споменик. Њихова имена тешко је прочитати, јер су речи и свако слово стрпљиво расклесани и уништени. На мраморној плочи још се види запис, писан ћирилицом: ’Споменик подиже родбина из земље и иностранства, 1950. године’.”
Какво је данас стање уверили смо се приликом посете Меморијалном центру „Никола Тесла” у Смиљану. Све је изнова уређено приликом обележавања 150. годишњице Теслиног рођења 2006. године. Обновљена је црква, а његова родна кућа претворена је у музеј. По речима пароха Драгана Михајловића, сада у Смиљану нема више Срба, а њихов број у Госпићу готово је незнатан. У Госпићу је срушена и Црква Светог великомученика Георгија из 18. века. На том месту био је направљен паркинг за аутомобиле, а сада је тај простор ограђен. Куће прогнаних Срба углавном су порушене. На њиховим темељима подигнуте су нове куће за Хрвате.
Уверили смо се да поред цркве, где је заједничка гробница за побијене Србе у Смиљану, више нема никаквог пописа погинулих. Тамо је сада, захваљујући свештенику Михајловићу, подигнут нови крст и уређено гробље. Постоји обећање неких донатора да унутрашњост цркве украсе фрескама на којима би се налазили ликови из Теслине породице. У музеју постоји стална поставка која подсећа на живот и дело овог великог српског научника. Тамо посетиоци могу да прочитају да су овај крај населили Буњевци и Власи, а нигде нема помена о Србима. Опет стара хрватска навика о фалсификовању историје! Углавном, све је сада подређено туризму. За улазак у Меморијални центар сада треба улазница. Нисмо успели да сазнамо када ће се у Госпићу подићи споменик Николи Тесли који је срушен 1992. године и када ће град испунити обећање да ће на истом месту подићи нову цркву.
Милојко Будимир/Политика