Битка за попис
Владајући режим Црне Горе, изгубио је најважнију битку у свом животу, изгубио је први пут на парлиаментарним изборима.
Али режим овим поразом није изгубио рат, барем тако мисли. Нада се још једној по њима одлучујућој битки.
То је битка подјела и раздора којом жели да минира и тако уништи тешко склопљени коалициони споразум нове власти. Наставак те велике битке јесте и попис који ће се одиграти почетком следеће године.
Попис ко попис, каже сав нормалан свијет.
Попис је потпуно небитна ствар за грађане у свим цивилизованиим државама свијета. Битан је само за државне органе и статистику.
Али када је у питању Црна Гора, то је сасвим друга прича.
Увијек се у животу нешто пописивало и пребројавало.
Пописивало се стање у магацинима, хангарима.
У кући, приватно, попис се углавном вршио у шпајзу.
Тако су наше баке увијек знале колики је број тегли ајвара, џема и друге зимнице.
Попис се такође врши у великим и малим компанијама.
Али када држава ради попис, е ту мора све тачно да се преброји.
Пописују се људи пописују се нације, пописује се имовина, пописује се стока.
Међутим, у подијељеној Црној Гори, попис представља простор за доказивање националне снаге у процентима.
Више нико у Црној Гори попис не види као техничко питање, већ само национално.
Поделе по нацији и вјери је формула за опстанак одлазећег режима.
Зато је пребројавао већине, пребројавао мањине, додавао и одузимао према својим жељама и потребама.
Тако је стварао подјеле које су га одржавале 30 година у животу.
Режим је ранијих година вршио контролу пописа кроз притиске и уцјене.
Губитком власти на парламентарним изборима изгубио је важну полугу коју је имао у својим рукама.
Режим је до сада радио попис удаљ, попис увис, попис на друге, а сада коначно на крају и попис на себе.
Пописаће се на себе како се никада до сада нису
пописивали.
Управо из свих ових наведених разлога, одлазећи режим је у великој паници.
Поред овог дуго очекиваног пописа, постоји попис који је много значајни и опаснији за одлазећи режим.
ПОЧИЊЕ ПОПИС СВЕГА ПОКРАДЕНОГ!
Почетком новог мандата скупштине Црне Горе, почиње нова ера, нова правила и нови живот.
Формирају се скупштински одбори, формира се и нова влада. Сви они морају кренути у реализацију онога што су обећали грађанима Црне Горе.
Доношењем закона о поријеклу имовине, стећи ће се услови за покретање планираних процеса.
Тако ће се пописом покрадене имовине затресати Црна Гора, а посебно власници недоказивог.
Надам се да ће на крају они који се боје редовног пописа, схватити да је много важнија слобода од пребројавања нација у Црној Гори.
Из таме Спушког затвора, биће им свеједно има ли више њих или нас.
Ћераћемо се још!
Горан Шћекић/ИН4С