Све добро ћемо подржати, а све штетно зауставити
Први пут у историји Црне Горе власт ће бити промењена на парламентарним изборима, а гласањем у Скупштини за нову владу 2. децембра парламентарна већина ће само формализовати то велико народно достигнуће. Нова Српска демократија и Демократски фронт даће подршку кабинету Здравка Кривокапића и тако остварити један од важних циљева властитог програма у вези с обарањем […]
Све добро ћемо подржати, а све штетно зауставити
Први пут у историји Црне Горе власт ће бити промењена на парламентарним изборима, а гласањем у Скупштини за нову владу 2. децембра парламентарна већина ће само формализовати то велико народно достигнуће. Нова Српска демократија и Демократски фронт даће подршку кабинету Здравка Кривокапића и тако остварити један од важних циљева властитог програма у вези с обарањем аутократске и антисрпске власти Мила Ђукановића. Веома смо резервисани у односу на састав нове владе, а посебно смо забринути због постизборног односа мандатара Кривокапића према неким од кључних обећања која смо дали нашем народу. Ту првенствено мислим на суспендовање Закона о слободи вероисповести и након тога обавезно закључивање темељног уговора Владе Црне Горе са Српском православном црквом. Такође, региструјемо веома благонаклон однос и „конструктиван” приступ према многим недозвољеним радњама и незаконито стеченој имовини најважнијих функционера одлазећег режима, што се, између осталог, демонстрира и кроз избор појединих чланова новог кабинета који су у ранијем времену били важни чиниоци одлазеће власти.
Прва демократска Влада Црне Горе, по нашем мишљењу, а у складу с обећањима која су све странке парламентарне већине дале грађанима у предизборној кампањи, морала би да направи дисконтинуитет не само с аутократским начином владања него и увреженим начином мишљења о управљању овом државом. Наиме, годинама се у јавности наметала прича којом се правдала тридесетогодишња власт Мила Ђукановића, како грађани Црне Горе желе да их неко води чврстом руком и да тај народ „посебног кова” само поштује онога ко може да им физички науди или, народски речено, држи стиснуту песницу испред носа. Сада кад је диктатура пала важно је све то пажљиво анализирати, овдашње народне „врлине” и „мане” наново превредновати, а у јавности отворити сваку тему у вези с укупним друштвеним и политичким животом.
Ми немамо шта да кријемо, јер смо у борби против режима предњачили и у свему били доследни, па зато желимо да многе погледамо у очи, а посебно оне који су на преваран начин зграбили најважније полуге власти, мислећи да је то природна цена коју треба да им плати ДФ. Међу тим „продавцима” посебно су нам занимљиви они који су недавно променили страну, остављајући Мила Ђукановића коме су „продавали” исту робу, а заузврат беспоговорно деценијама слушали и служили његовом режиму. Такође сам регистровао и чудно понашање појединих веома важних актера недавних догађаја, који су желели да активно учествују у политичком животу и дали себи право да доносе чак и одлуке за које нису били надлежни а ни позвани, али су након свега желели да им се имена и дела не помињу, како би њихова улога остала некако сакривена од суда јавности.
Демократија увек победи, чак и онда кад не тријумфује. На изборима одржаним 30. августа победила је народна демократија и народ је изабрао посланике и странке који имају обавезу и дужност да збаце аутократски режим и промене постојеће лоше стање. Зато ми, као искрени учесници тог процеса, славимо победу демократије над једним недемократским поретком. Славимо победу народа над владавином једног човека, победу будућности и пораз прошлости.
Дакле, народ је изабрао своје, и кад је требало да ти изабрани народни представници, односно изабрани народ настави да бира даље своје и постави одговорне људе на она места која је задобио на изборима, правила народне демократије су престала да важе. У нашу политику, нажалост, уведен је нови начин делегирања власти тако да смо ми постали прва држава на планети која је добила и политичке апостоле. Ти апостоли су оне особе које није, нажалост, бирао народ него приучени месија. Јединствено у историји, у Црној Гори демократија нема народ за господара него неколико привремено интересно повезаних и скривених појединаца, који преко свог изабраника верују да могу управљати Црном Гором.
Због таквог приступа можемо закључити да су у Црној Гори до сада регистроване три врсте демократије: прва је револуционарна – комунистичка, која прихвата формализам процедура и неприкосновеног Вођу који демократију користи за своје приватне потребе. Та врста демократије, која је у Црној Гори имала два важна симбола, Јосипа Броза (владао тридесет и пет година) и Мила Ђукановића (који је на власти пуних тридесет година), поражена је на изборима, а ту победу је себично зграбила демократија ,,апостола”, коју, за разлику од прве, искрено подржава мало ко. Не подржава је разочарани народ уморан од господара, не подржавају је искрено ни слободно изабрани народни представници који ће у коначном гласати за такву власт како би раскрстили с господарима. Нажалост, влада коју су требало да формирају победници неће бити формирана на начин како се то ради у другим демократским државама. У Скупштини ћемо се изјашњавати о влади која је састављена по систему уцене неког самоизабраног савета експерата, који нема ни трунке стида због сопствене самољубивости.
Сигуран сам да ће се сви убрзо уверити да је влада тамо где је народ, а једини легитимни народни представници се налазе у Скупштини. Ту се све владе бирају и падају, ту опстају или себе сахрањују. Ту ће се одлучивати и о судбини ове владе, не на „Фејсбуку”, него пред очима укупне јавности, да свако види и свако чује све. Све добро ми ћемо подржати и све оно што штети народу зауставити. Зато су наши посланици и изабрани, а не да би служили било ком имућном појединцу, скривеном господару или тајним друштвима која би хтела да Црну Гору држе заробљеном приватном својином.
Народ је веровао и гласао против Мила Ђукановића, његовог аутократског, безбожног, антисрпског и на мафијашким правилима успостављеног и одржаваног режима. Народ је гласао за успостављање правичног друштва, за бољи живот, за боље путеве, за нове фабрике, за квалитетније здравство, одговорнију државну управу. Да ли ће народ то и добити, видећемо веома брзо. Први потези нове апостолске владе даће нам већину одговора.
Андрија Мандић