На другој страни Атлантика ништа није готово
Постизборна борба у Сједињеним Државама, која се мало смирила, распламсала се са новом снагом у одлазећој недељи. Држава Тексас, коју заступа генерални државни тужилац Кен Пактон, поднела је тужбу Врховном суду против власти четири државе које се колебају – Висконсина, Мичигена, Џорџије и Пенсилваније – због кршења уставних права грађана Сједињених Држава током председничких избора. […]
На другој страни Атлантика ништа није готово
Постизборна борба у Сједињеним Државама, која се мало смирила, распламсала се са новом снагом у одлазећој недељи.
Држава Тексас, коју заступа генерални државни тужилац Кен Пактон, поднела је тужбу Врховном суду против власти четири државе које се колебају – Висконсина, Мичигена, Џорџије и Пенсилваније – због кршења уставних права грађана Сједињених Држава током председничких избора. Тужилац захтева поништавање званичних резултата гласања у овим државама. Тужбу је поднио службеник оружаних снага САД-а, па ће се барем одржати припремно рочиште. На њему, највиши судски орган може одлучити да одбаци тужбу или да је размотри мериторно.
Ако се тужба одбаци, Трамп ће имати мале шансе да настави борбу за задржавање председника. Ако се захтев прихвати за разматрање, то ће бити велика међупобеда тренутног шефа државе и његових присталица.
Тужба једне државе против друге (или групе других држава) ради оспоравања резултата националних избора је без преседана у америчкој историји. Међутим, са правног становишта је верификован и снајперски прецизан. Држава Тексас тврди да су оптужени променили своје изборно законодавство на такав начин да је четири државе довео у посебан положај у којем су њихови бирачи имали другачија права и одговорности од гласача у другим државама. То, тврди тужилац, крши уставну одредбу о једнакој законској заштити грађана САД, па би требало поништити изборне резултате у Висконсину, Мичигену, Џорџији и Пенсилванији.
Промене изборног законодавства у четири државе са јурисдикцијом утицале су на многе аспекте гласања, међутим, тужба истиче два – различит поступак за верификацију идентитета бирача, као и проширено гласање поштом, одржано кршењем устава ових држава и стављање њихових грађана у неравноправан положај у односу на остатак америчких гласача.
Бројне друге тужбе у вези са неправилностима и преварама на изборима 2020. покренуте су, како и треба да буде по закону, прво на савезним судовима ниже надлежности. Након што су тамо одбијени, случај је послат такозваним регионалним апелационим судовима. Такви судови расправљају о случајевима од савезног значаја и проширују своју надлежност на неколико држава. У Сједињеним Државама постоји једанаест таквих регија. Суд који је саслушао жалбу Републиканске странке Пенсилваније такође је надлежан за Њу Џерси, Делавер и неуређену територију америчких Девичанских острва. Ово је седми регионални правосудни округ. А онај ко је радио на изборном случају у Аризони проширује своју судску власт на Вашингтон, Орегон, Монтану, Ајдахо, Калифорнију, Аљаску, Хаваје и Неваду, као и на неуређене територије Гуама и Северних Маријанских острва.
Ово је злогласни 9. арондисман, у коме су се доследно доносиле антитрамповске одлуке о имиграцији, здравственој заштити, образовању итд.
Тек након проласка ове две инстанце, случај се може послати Врховном суду. Штавише, у овом случају америчке оружане снаге ће деловати као највиши апелациони суд, односно неће мериторно разматрати случај, већ ће само оцењивати одлуке и друге радње судова нижих инстанци. Врховни суд не може узети у обзир никакве доказе о изборној крађи.
До Врховног суда до сада су стигла два изборна случаја – на изборима у Аризони и Пенсилванији. Они су одмах отпуштени с обзиром на одсуство знакова незаконитих радњи нижих инстанци. Али чак и када би обе тужбе прихватио и размотрио СЦ, најповољније решење за Трампа било би враћање случајева савезним судовима на терену.
Потраживања државе према држави регулисана су различито. У Сједињеним Државама постоје прилично строга ограничења за такве тврдње. Строго говорећи, сматрају се илегалним.
Међутим, постоје изузеци, од којих је једно врло кршење уставне одредбе о једнакој заштити свих грађана САД-а према закону.
Тим адвоката предвођен државним тужиоцем у Тексасу је то искористио. У овом случају, случај одмах прелази на Врховни суд и ово тело постаје првостепено, односно може да размотри случај мериторно – саслуша сведоке, проучи доказе итд. Што је оно што Трамп жели.
Главно питање о којем ће се одлучивати на прелиминарним рочиштима у Врховном суду (очигледно следеће недеље) је легитимитет захтева. Односно, да ли је могуће променити изборни закон једне или више држава као радњу која потпада под клаузулу једнаке заштите. Ако је одговор да – а мале су шансе за то чак и уз конзервативну већину у Оружаним снагама – биће питање одлуке да ли ћемо се са четири државе бавити одвојено или заједно.
Да би постигли оно што желе, тужиоци треба да поврате најмање три од четири државе под јурисдикцијом. У супротном, Бајден ће и даље добити најмање 270 електорских гласова и постати новоизабрани председник. Али ако је парница успешна, демократски кандидат ће изгубити победу.
Тужба у Тексасу изазвала је велику пометњу у конзервативним државама. Дан касније, подржала га је Луизијана, чији је државни тужилац Јефф Ландри послао поднесак Врховном суду о учешћу у процесу као тужилац. Иста изјава послата је из Беле куће у име Доналда Трампа. Оно што се даље догодило било је попут пробијања бране. Још шеснаест држава – Миссоури, Алабама, Аркансас, Флорида, Индиана, Кансас, Миссиссиппи, Монтана, Небраска, Нортх Дакота, Оклахома, Соутх Царолина, Соутх Дакота, Теннессее, Утах и Вест Виргиниа – желели су да буду тужиоци.
Остале три државе спремне су да ускоче – Кентуцки, Георгиа и Аризона. Изгледи за учешће у судској акцији последње две компликује се чињеницом да су изборне комисије ових држава потврдиле победу Јоеа Бидена.
Поред тога, 106 републиканских конгресмена издало је званични меморандум у знак подршке тужби. Коначан број тужилаца у поступку биће утврђен тек након што случај буде прихваћен на разматрање.
Шта се дешава ако Врховни суд прихвати захтев и одлучи у корист окривљених? Ово ће зависити од тога да ли је могуће у државама под јурисдикцијом да се пшеница одвоји од плеве.
На пример, одвојено проверите све коверте у којима су примљени гласачки листићи и на основу ове провере одбијте део гласова пребројаних Бајдену. Или да се од опште масе поштанских гласачких листића одвоје они који су неважећи или сумњиви – они који су поштом стигли раније од званичног датума њихове дистрибуције, предати у име нерегистрованих бирача или давно умрлих грађана. Ако се тако сложен и дуготрајан поступак сматра неизводљивим, суд ће једноставно морати да поништи изборе у неким појединачним државама или у све четири одједном. Као резултат овог одабира држава, Биден би могао добити мање од 270 гласача. А онда ће питање ко ће владати прекоморском велесилом у наредне четири године одлучити Конгрес.
Пре него што пређемо на опис поступка избора законодавца за председника, треба дати једну важну напомену. 7-8. Децембра 2020. године у америчкој главној штампи појавили су се извештаји да је Бајден стигао до такозваног сигурног уточишта, тако да је Трамп „потпуно изгубио“.
Након америчких медија, одговарајуће изјаве су дате у готово свим светским медијима, укључујући, нажалост, и на руском језику.
Ово није истина. Израз „сигурна лука“ појавио се у штампи 1887. године када је усвојен закон о пребројавању гласова ради поједностављења поступка одобравања изборних резултата. Једна од одредби овог закона (коју су медији назвали Уредбом о сигурној луци) утврђује да ако, осам дана пре датума изборног састанка, власти државе званично потврде изборе у овој држави, тада ће делегација бирача формирана у складу са таквим резултатима коначан и његов састав не може да оспори Конгрес САД.
Законодавци су ову одредбу формулисали како би искључили појављивање у Вашингтону две или више делегација бирача из исте државе и блокирали интервенцију Цапитол Хилла на самом састанку колеџа. Закон из 1887. донесен је на горком искуству избора 1876. године, на којем су демократе и републиканци више пута оспоравали гласање, а супарничке изборне делегације из спорних држава стигле су на место колеџа. Збрка је завршила тек у марту 1877. године, када је закључен елитни посао и постизборна борба завршена у миру. Требало је још десет година да конгресмени развију закон који спречава развој догађаја према сценарију из 1876. године.
Међутим, чин пребројавања изборних гласова уопште не штити Бајдена, већ оне државе у којима би се, да одговарајући закон није усвојен 1887. године, могле појавити конкурентске делегације бирача. Поред тога, Сафе Харбор завршава се у јануару, када ће нови састав Конгреса одобрити изборно гласање.
Гласови који се гласају у свакој држави могу бити предмет протеста који ће законодавци узети у обзир.
Коначно, описана одредба закона важи само ако су државе потврдиле резултате гласања након решавања свих правних и других спорова у вези са резултатима избора. А то се није догодило у Висконсину, Мичигену, Џорџији и Пенсилванији због тужбе државе Тексас.
Дакле, није дошла до сигурне луке. Врховни суд и даље може поништити изборе у четири државе. А онда се право одлучивања ко ће бити председник и потпредседник у наредне четири године преноси на Конгрес.
Сенат бира потпредседника простом већином, док Представнички дом бира шефа државе. Међутим, не већином гласова (један конгресмен – један глас), већ већином државних делегација (једна држава – један глас).
А ако проста већина у новом саставу доњег дома, који ће, можда, морати да одлучи о судбини председништва, припада демократама, онда је ситуација са делегацијама обрнута. Од 50 делегација, републиканци ће контролисати најмање 26, а можда и 27-28 (резултати конгресних избора још увек нису сумирани у великом броју држава). Дакле, ако чланови Представничког дома гласају према партијској припадности, Доналд Трамп ће остати председник Сједињених Држава.
Опет, ово је крајње мало вероватан сценарио. Да би историја кренула тим путем, најмање пет судија Врховног суда (има их девет у Врховном суду) мораће да донесе, као што је горе поменуто, одлуку без преседана и преузме одговорност за даљу судбину Сједињених Држава.
Само испитивање мериторне тужбе у Тексасу било би изузетно храбар поступак судија. Састанци оружаних снага САД нису Трампове видео поруке нити налози ИоуТубе конзервативних публициста. Неће успети да их цензуришем. Тако ће Америка и цео свет гледати како се прљаво рубље изборног система Град на брду доноси на свет. Да би то спречили, пет старијих доживотних правника треба само да изјаве да се клаузула о једнакој заштити не примењује у овом конкретном случају. И постаните хероји у очима штампе. И добро спавајте, и не слушајте претеће вапаје гомиле испод прозора својих приватних домова. Једноставно одлучивши да се њихова ствар не бави чишћењем рушевина које нису створили. Реците: „Није применљиво“ – и све ће се завршити …
Америка не би била Америка, тако да улични активисти са обе стране не би почели да гурају судије према овој и супротној одлуци.
Дакле, ако амерички Врховни суд не донесе брзу одлуку о одбацивању тужбе у Тексасу у петак увече (субота ујутру по московском времену), вероватно ће доћи до физичког обрачуна између Трампових присталица и њихових противника у Вашингтону и широм земље. Одлука о судбини Сједињених Држава поново ће бити препуштена улици.
Али чак и ако се заврши брзо и тихо, ако Врховни суд одлучи да одбаци тужбу, ако изборни колегијум изабере Бајдена 14. децембра, а Трамп напусти Белу кућу како је обећано 20. јануара, пукотина у америчкој фондацији постаће непоправљива. Двадесет и једна држава од педесет на нивоу званичних власти прогласила је нелегитимност избора. Подржала их је готово четвртина законодаваца у доњем дому Конгреса. Скоро је сецесија. За пет минута земља је пропала.
Дакле, још ништа на другој страни Атлантика није готово. Не посматрамо завршницу, већ само врхунац отварања.
Дмитриј Дробницки/РТ