Шта Срби у Сарајеву очекују од нове градоначелнице
Као леп гест према народу који је некад чинио трећину становништва Сарајева, колико је Срба пре рата насељавало град на Миљацки, новоизабрана градоначелница могла би да од 152 улице које су до деведесетих носиле имена по личностима из српске историје, иницира и заложи се за враћање имена макар њих педесет, каже Ђорђе Радановић, председник Одбора […]
Шта Срби у Сарајеву очекују од нове градоначелнице
Као леп гест према народу који је некад чинио трећину становништва Сарајева, колико је Срба пре рата насељавало град на Миљацки, новоизабрана градоначелница могла би да од 152 улице које су до деведесетих носиле имена по личностима из српске историје, иницира и заложи се за враћање имена макар њих педесет, каже Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
„Такође, време је да се почне са запошљавањем људи, онако како су то прописали Устав Федерације БиХ и кантоналне одредбе. У четири општине које чине град Сарајево, у којем је пре рата живело 30 одсто Срба, у том проценту би у градској администрацији требало да буде запослених припадника српског народа. Но, данас је то занемарив број. Очекујемо, пре свега, да неко напокон на конкретном плану покаже да су припадници српског народа добродошли у Сарајеву, што досад нисмо имали”, објашњава Радановић за „Политику”.
Градско веће изабрало је у четвртак тридесетогодишњу Бењамину Карић, потпредседницу СДП-а, за нову градоначелницу Сарајева. Српски представници стално опомињу да је у том граду од нешто више од 150.000 Срба, колико их је било у целом граду на Миљацки уочи почетка рата (око 100.000 их је 1991. живело на територији коју данас обухвата тај град), данас ту тек део некадашњих житеља. Према подацима последњег пописа, у Сарајеву је тек десетак хиљада припадника српског народа. А више од половине преосталих Срба чине пензионери и стари људи, док је број запослених на нивоу статистичке грешке.
Српски повратници неретко се жале како су у неповољнијем положају од миграната. Нова градоначелница, која досад није била значајно истакнута у политичком животу, етнички се изјашњава као припадница „осталих”. Добила је једногласну подршку присутних чланова градског већа с обзиром на то да се у Сарајеву, као и Мостару, избор градоначелника не одвија директно на изборима, већ посредно. Предложена је на то место након што је функцију одбио Богић Богићевић, некадашњи члан Председништва бивше СФРЈ, који се разочарао јер није имао очекивану подршку владајуће коалиције у Сарајеву. Карићева је упоредо дипломирала на два факултета, на Правном факултету и на Одсеку за историју Филозофског факултета. Запослена је на Правном факултету у Травнику, а докторирала је римско право у Зеници. Након избора на место градоначелнице најавила је како ће се залагати за „очување његовог космополитског карактера”.
Изабрана је као заједнички кандидат СДП-а, Наше странке (НС) и странке Народ и правда (НиП). Те партије, које се представљају као странке левичарске оријентације, удружиле су се како би са власти у Сарајеву скинуле Изетбеговићев СДА.
За заменике градоначелника изабрани су Харис Башић (НиП), као Бошњак, и Ања Маргетић (НС), из реда хрватског народа.
„Ја не признајем, нити подржавам поделе, наша и моја мисија је да ујединимо и да стварамо нове вредности”, истакла је Карићева.
Алекса Ћебић, председник Српског хуманитарног удружења „Добротвор” у Сарајеву, у склопу којег делује јавна кухиња, испричао је за наш лист да је интересантно да је Бењамина Карић друга градоначелница у историји Сарајева, али истиче да нема исувише велика очекивања од новог градског руководства. Каже како градоначелник и градско веће немају значајне ингеренције, јер су то титуларне функције, с обзиром на то да је Кантон Сарајево (један од десет кантона у ентитету Федерација БиХ) преузео више од 85 одсто овлашћења градске управе.
„Желим да верујем да градоначелница има добре намере, али Град Сарајево нема готово никакве надлежности којима би могао допринети да се поспеши положај српског народа. Однос кантоналних и федералних власти према нашем удружењу и народној кухињи је углавном добар, али однос институција према српским повратницима је потпуно друга прича. Свака судбина је другачија. Многи наши чланови жале се на однос институција у ФБиХ кад је реч о повратку”, рекао је Ћебић.
Ни Ненад Стевандић, председник Српског клуба у Представничком дому парламентарне скупштине БиХ, не очекује искорак у односу према правима Срба у Сарајеву од нове градоначелнице Сарајева или, како каже, било ког појединца. За то је, каже Стевандић, нужна промена целе парадигме и односа према српском народу и Републици Српској, „који је тренутно у Сарајеву истоветан или још гори у односу на прве године деведесетих”.
„Српски народ у Сарајеву живи у сенци отворене мржње према РС, коју испољава већина тамошњих партија, укључујући и оне које се представљају као левица, и прикривене мржње која се одашиље из СДП-а, из којег долази нова градоначелница. Перцепција РС из Сарајева директно се одражава на положај српског народа у том граду, то су спојене посуде”, каже Стевандић за „Политику”.
Уверен је како избор било ког градоначелника или функционера неће променити ништа уколико се из темеља не промени начин на који се конституише политика према РС у Сарајеву. „Зато сам уверен да ће Сарајево и даље остати место где је највећи број неразјашњених ратних убиства и отмица, као и велики број несталих из ратног периода. Атмосфера у том граду је таква да се од Срба за било какав ангажман или успех захтева изражавање негативног односа према РС, у противном сте на маргини”, каже Стевандић.
Младен Кременовић/Политика