Меркелова и Макрон спремају непријатна питања за Бајдена
После сазнања да је Данска обавештајна служба помагала НСА, ЕУ ће поново ставити у фокус шпијунска овлашћења САД, поготово што Вашингтон и Брисел раде на новом трансатлантском споразуму о преносу података. Џо Бајден мора да има флешбекове, пише портал „Политико”. Непуне две седмице уочи доласка у Европу како би унапредио пољуљане трансатлантске односе, скандалозно откриће […]
Меркелова и Макрон спремају непријатна питања за Бајдена
После сазнања да је Данска обавештајна служба помагала НСА, ЕУ ће поново ставити у фокус шпијунска овлашћења САД, поготово што Вашингтон и Брисел раде на новом трансатлантском споразуму о преносу података.
Џо Бајден мора да има флешбекове, пише портал „Политико”. Непуне две седмице уочи доласка у Европу како би унапредио пољуљане трансатлантске односе, скандалозно откриће да су дански агенти били саучесници НСА у прислушкивању европских лидера, америчког председника враћа у 2013. годину. У време кад је био потпредседник за време мандата Барака Обаме.
Бајденова намера да слављенички прошета Старим континентом и успут „очита буквицу” руском председнику о потреби поштовања људских права могла би да се изјалови. Пре сусрета с Владимиром Путином у Женеви, амерички председник ће на самиту Г7 у Корнволу у Великој Британији 11. јуна имати не баш срдачне разговоре.
Пре свега мораће да „убеђује” Меркелову и Макрона да их САД не прислушкује. Исто као што је пре осам година радио Обама после открића Едварда Сноудена да америчке службе спроводе програм глобалног праћења.
Немa сумње да прва међународна турнеја новог америчког председника пада у незгодном моменту. После открића Данске јавне телевизије ЕУ ће поново изоштрити фокус o шпијунским овлашћењима САД. Поготово што су Вашингтон и Брисел усред преговора о новом трансатлантском споразуму о преносу података. Претходни договор је пропао управо због тајног надзора НСА који је разоткрио Сноуден.
Да ће француски председник и немачка канцеларка Бајдену поставити непријатна питања видело се на њиховој заједничкој виртуелној конференцији за штампу, иако су покушали да дипломатском учтивошћу прикрију незадовољство.
„Ако су информације тачне, оне нису прихватљиве међу савезницима, а још мање између савезника и европских партнера”, изјавио је Макрон на крају састанка француско-немачког савета министара.
„Држим се поверења које уједињује Европљане и Американце и међу нама нема места сумњи. Дакле, очекујемо потпуну јасноћу. Питали смо наше данске и америчке партнере за све информације о тим открићима и прошлим догађајима и чекамо те одговоре”, додао је он.
Ангела Меркел је подржала изјаву француског председника и додала: „О НСА смо већ давно разговарали. Наш став у вези с истрагом која је у то време вођена није се променио. Ослањамо се на односе поверења и оно што је тада било тачно, тачно је и сада. Уверила ме је чињеница да су данска влада и министар одбране такође јасно ставили до знања шта о томе мисле. То је добра основа не само за разјашњавање чињеница, већ и за успостављање односа поверења”.
Да Москва, која је стално на тапету због наводних шпијунских хакерских напада, ликује због нове афере, видело се из изјаве портапаролке Министарства спољних послова Русије.
„Мислим да је то само врх леденог брега и да је ситуација за саме земље чланице НАТО-а заправо много страшнија од тога што су сада сви прочитали, о чему покушавају да не говоре у НАТО-у, генерални секретар алијансе, руководство Европске уније. Чини ми се да је истина много страшнија од тога што се сада појединачно појављује у медијима”, изјавила је Марија Захарова за Радио Вести ФМ.
У потенцијални „хладни рат” НАТО савезника због нових детаља већ заборављене шпијунске афере од пре осам година, године увучена је и Маргарет Вестагер, потпредседница Европске комисије задужена за дигиталне технологије, јер је у то време била чланица данске владе.
Да би заштитила Вестагерову Европска комисија је поручила да она у то време, на месту министра унутрашњих послова Данске, није надзирала рад обавештајне службе.
Али, ЕК није појаснила да ли је Маргарет Вестагер као министарка ипак била упозната с овим активностима данских агената.
Није чудо што се и улога Вестагерове помиње у догађајима од пре седам година, јер је ова европска званичница директно укључена у преговоре о новом споразуму којим ће се компанијама омогућити пренос осетљивих података из ЕУ у САД.
„Политичка шпијунажа није забрањена међународним правом. Није лепо, није увек пристојно, али то је стварност”, каже за „Политико” Барт Гротхајс, холандски европосланик задужен за подстицање ЕК да у Европском парламенту донесе нови закон о сајбер-безбедности.
Гротхајс је откриће о умешаности Данске обавештајне службе у прислушкивање европских партнера у корист САД назвао „бомбом” која подрива европску сарадњу. Зато овај холандски члан либералне групе „Обновимо Европу” у ЕП заговара доношење клаузуле у националним обавештајним законодавствима, која би успоставила принцип забране шпијунирања партнерских земаља у ЕУ.
Али, ако Европљани то и учине, Американци се вероватно неће тога придржавати. У говору из 2014. године председник Барак Обама је обећао да САД неће пратити комуникацију шефова држава и влада наших блиских пријатеља и савезника – осим ако не постоји нужна сврха заштите националне безбедности. Такав став америчким обавештајним агенцијама даје довољно простора да наставе са старом праксом надзора коју је разоткрио Сноуден.
„Мислим да би нације биле неодговорне када не би спроводиле неку врсту шпијунских операција, чак и међу својим наводним савезницима”, каже за „Вашингтон пост” Роберт Дајц, бивши генерални саветник НСА и бивши виши саветник некадашњег директора ЦИА Мајкла Хајденa.
Миленко Пешић/Политика