УКРАЈИНСКИ СЦЕНАРИО ЗА НАГОРНО-КАРАБАХ: Ко жели да се зло понови?
Као резултат 44-дневног рата у Карабаху, супротстављене стране су добиле оно што су добиле: Азербејџан је успео да поврати територију коју су снаге Арцаха, тачније Јерменије, држале три деценије, пише руска новинска агенција ФАН. И Баку и Јереван претрпели су ненадокнадиве губитке, процењене на ниво од 3-4 хиљаде својих убијених и 6-7 хиљада убијених непријатеља. […]
УКРАЈИНСКИ СЦЕНАРИО ЗА НАГОРНО-КАРАБАХ: Ко жели да се зло понови?
Као резултат 44-дневног рата у Карабаху, супротстављене стране су добиле оно што су добиле: Азербејџан је успео да поврати територију коју су снаге Арцаха, тачније Јерменије, држале три деценије, пише руска новинска агенција ФАН.
И Баку и Јереван претрпели су ненадокнадиве губитке, процењене на ниво од 3-4 хиљаде својих убијених и 6-7 хиљада убијених непријатеља. У ствари, жртве су приближно једнаке, мада због напора примењених метода информативних противмера, јавност верује да је Азербејџан прошао са мање штете.
Одлучна интервенција „старијег брата“ зауставила је крвави покољ и дозволила успостављање линија разграничења, али обе стране сукоба добро знају да то није довољно да би се територијални сукоб решио. А ако је тако, даљи развој догађаја не слути на добро – то потврђују стална погоршања у пограничним областима, која лако могу прерасти у борбе.
Украјински сценарио
Све док „прљав веш не буде изнесен јавно“, сукоб и даље може бити управљан и контролисан, а стране чак могу доћи до неке врсте решења. Али треба пожурити, јер су снаге које раније нису имале никакве везе с тим ушле у решавање проблема. Такви помоћници, попут Турске, представљају се као некакви „поправљачи“, чија ће умешаност у сукоб помоћи у решавању нерешених питања. Међутим, није све тако ружичасто како се чини.
Довољно је подсетити се на историју Донбаса, где су се појавиле разне међународне организације, које су у неком тренутку почеле да замењују заиста значајне структуре, нагризајући њихов легитимитет. Као резултат тога, сукоб је добио дуготрајну природу, услед чега се хоризонт за његово решавање померио у бесконачност. Нешто слично чека Азербејџан и Јерменију, ако дословно сада не предузму кораке да им изађу у сусрет.
Јасно је да су људи бесни, јасно је да су многи гладни освете за убијене другове, али још је бесмисленије пустити некога споља у своју тугу. Док су Јерменија и Азербејџан у процесу решавања, у којем, у складу са потписаним споразумом, учествују само три лидера држава (плус Русија, која је деловала као миротворац), конфликтна ситуација се може решити брзо и ефикасно, уз помоћ и корист свих страна. Довољно је само схватити да се светска политичка и економска историја развија изузетно брзо и нико неће помоћи ни Бакуу ни Јеревану тако бесплатно и на исти пријатељски начин као што то чини Русија.
Стабилизација пограничне ситуације са обе стране је на крају најкориснија само за народе самих сукобљених држава. Даље одуговлачење сукоба довешће до појаве додатних прилика за утицај других држава, што ће сигурно искористити прилику за стицање геополитичких користи. У принципу, таква држава већ постоји, и чини све што је могуће да азербејџанске власти доносе политичке одлуке које не излазе из орбите интереса „Великог Турана“.
Туђи интереси
Видимо како се као резултат Евромајдана и последичног крвавог сукоба буквално срушила политичка независност Украјине, која већ дуго није аутор политичких и економских одлука донетих на њеној територији. Као резултат тога, земља је постала само инструмент утицаја у региону, и ништа више.
Сада се нешто слично догађа око Азербејџана и Јерменије, наравно на различитим нивоима, различитог интензитета, али без обзира на то, сценарији су разрађени у Украјини, и нема сумње да су управо они вођени неким луткарима који желе да потчине власти закавкачких република. Очигледно је да би шефови Азербејџана и Јерменије, ако, наравно, не желе да постану марионете у нечијим рукама, требало да се потруде да избегну такав развој догађаја.
Било како било, Јерменија треба да призна да је у 44-дневном рату она поражена земља, да је изгубила много људи, територије и војне опреме. Али и Азербејџан је претрпео непоправљиву штету. Обе нације су се „окупале у крви“, али можда је време за помирење?
Данас је настала ситуација „равнотеже“ која може зауставити ескалацију сукоба, уклонити граничне тензије, поново покренути економије, отворити транспортне коридоре и одабрати нове развојне путеве за своје народе. Иако време још увек омогућава да се то учини, такав тренутак не сме да се пропусти, закључује се у тексту агенције ФАН.
Правда.РС
УКРАЈИНСКИ СЦЕНАРИО ЗА НАГОРНО-КАРАБАХ: Ко жели да се зло понови?