Дпс марш на Цетиње
На стогодишњицу побједничког Мусолинијевог марша на Рим , догодио се Милов марш на Цетиње. Тако је Цетиње постало оно што је вазда и било – Европа. Једино је фалио краљ Емануел да преда Милу власт и тако избјегне сукобе ширих размјера. Ипак, у нашем случају имао је ко и Емануела да одмијени. Због поменутог мира […]
На стогодишњицу побједничког Мусолинијевог марша на Рим , догодио се Милов марш на Цетиње. Тако је Цетиње постало оно што је вазда и било – Европа. Једино је фалио краљ Емануел да преда Милу власт и тако избјегне сукобе ширих размјера. Ипак, у нашем случају имао је ко и Емануела да одмијени. Због поменутог мира у кући: челници Полиције су били спремни да Милу предају Цетиње. За почетак, а остало би зависило од њега и његовог труда. Али као што знамо, човјеку побједничког духа то не би било тешко. Очување мира, вјерског склада… његова је специјалност. Наравно ту је међународна заједница која би подржала једног искусног миротворца. Правдајући се да мир нема цијену .
Комити поздрављају свог предсједника
Како је ДПС нашао јатаке на Цетиње, тако није морао да маршира и дере опанке преко Доње горице до Белведера. Мада, не треба сумњати да би бивши троструки, предсједник републике лепи Фића, прихватио и тај задатак. Има кондиције, шета без тјелохранитеља толике године у свих седам мандата – министра правде, полиције… Идеали који су га водили дужином политичке магистрале и даље се надају. То је било очигледно док је лаким кораком и са осмијехом заобилазио барикаде. Био је то пријатељски сусрет, комити само наизлед дивљи, дијеле исте вриједности које смо са лепим Фићом конзумирали током три деценије. Јесмо мало у дуговима, дошло је дотле да распродајемо и Црквено али, имамо државу и то суверену. Једино сметају ти српски попови у нашој мултивјерској и мултикултурној, европској Црној Гори.
Српски попови
Умјесто да се као лепи Фића, Новак Станин, Анђе Капиџић, и многи други, приподобимо и еволуирамо у смислу дпс развојне философије, многима још соле памет српски попови. Лепо каже Анђе, историчарка са Цетиња: неће нама ође српски попови… Замислите, чуди се она, историчарка, српски поп на Цетиње. Тога никад није било заборавила је да каже, и ко је крив што однекуд изникоше. На Цетиње мора доћи неко из Ћеклића или Доњега краја и то под условом да се није посрбио. Ако је читао случајно Горски вијенац, прије него је забрањен, обавезно је да научи напамет коментаре Јеврема Брковића. Који лепо каже да Владика Раде у поменутом Горском вијенцу, помиње српство, али због риме и музикалности стиха. Српство се код Рада Томовога са свиме римује . Због великог броја самогласника. Теке, научни радник Анђе, сматра да је довољно да каже – српски поп, и да се сви присутни зачуде одкуд сад он. И онда почне да трабуња о слободи, никако о макаронама.
Ђе је запело
Има један виц, ни мало весео, али је сажети опис дпс политичке елите и трабаната њихових. Питао Американац Црногорца има ли у ЦГ педера: не оштро ће овај. Стрпљиви Американац настави: а би ли ти пристао да будеш педер за 100 долара – ма какви одлучно ће Црногорац. Видјевши да има посла са чврстим материјалом Американац поче обзирно да подиже суму. Кад је сума била довољно висока Црногорац коначно признаде да би за те паре био педер. Имате ви кадар него немате капитала закључи Американац.
Тако су милиони прво уложени у дпс елиту, под стегом „пристао сам бићу све што хоће“ – па се даље по капама и класама дистрибуирала корупција и привилегије: од министра до портира. Од бизнисмена трговаца до историчара и академика.
Да, али упитасмо се `ђе је запело? Па, на Литијама је народ повуко црвену линију: можете нам све узети, али душу не дамо. А сад су криви „српски попови“. Можда и јесу .
Ратимир Вујачић/ИН4С