Западна Сахара, нова гасна криза или показивање снаге Алжира

Влада Алжира суспендовала је споразум о пријатељству и сарадњи са Шпанијом потписан пре 20 година и плаћања између две земље, оптужујући Мадрид да је поништио деценију неутралности у вези са сукобом у Западној Сахари. Шпанија жели да реши спор дијалогом, тврди шеф шпанске дипломатије. Оштре реакције стижу из ЕУ. Алжир је до јануара био највећи […]

Западна Сахара, нова гасна криза или показивање снаге Алжира

Влада Алжира суспендовала је споразум о пријатељству и сарадњи са Шпанијом потписан пре 20 година и плаћања између две земље, оптужујући Мадрид да је поништио деценију неутралности у вези са сукобом у Западној Сахари. Шпанија жели да реши спор дијалогом, тврди шеф шпанске дипломатије. Оштре реакције стижу из ЕУ. Алжир је до јануара био највећи снабдевач Шпаније гасом и очекује се да ће преиспитати цене за све нове уговоре са шпанским компанијама.

Из Алжира је наведено да је потез Шпаније, након што је званични Мадрид у марту јавно подржао став Марока око Западне Сахаре, био „кршење њених правних, моралних и политичких обавеза“ према тој бившој шпанској колонији.

Као одговор, Алжир је суспендовао Уговор о пријатељству, добросуседству и сарадњи, који је потписан пре две деценије и чији је циљ промовисање дијалога и сарадње о политичким, економским, финансијским, образовним и одбрамбеним питањима.

Не само што је суспендован уговор, него је и Удружење банака Алжира саопштило да се прекида са трансакцијама између те државе и Шпаније, што према алжирским изворима утиче на сву трговину осим на снабдевање гасом.

Шеф дипломатије Шпаније Хозе Мануел Лбарес истакао је да та држава жели да реши спор дијалогом и дипломатијом.

Одлука Алжира је „изузетно забрињавајућа“, рекла је портпаролка Европске комисије за спољне послове Набила Масрали и позвала Алжир да је преиспита и ради са Шпанијом на решењу.

Реаговао је и шеф европске дипломатије Жосеп Борељ.

„ЕУ је спремна да се супротстави свакој врсти принудне мере примењене против државе чланице ЕУ. Међутим, ЕУ наставља да фаворизује дијалог“, наводи се у заједничкој изјави Жосепа Бореља и потпредседника Европске комисије Валдиса Домбровског.

Такав потез земље Магреба одражава сложени изазов Шпаније у балансирању односа са јужним суседима Мароком и Алжиром, који је у августу прошле године прекинуо дипломатске односе са Рабатом због „непријатељских дела“.

У априлу је и Фронт Полисарио, покрет за независност Западне Сахаре који подржава Алжир, рекао да прекида везе са Шпанијом.

Лидер Полисарија на лечењу у Мадриду

Погоршање у, ионако сложеним односима, уследило је након што је бивши амерички председник Доналд Трамп признао суверенитет Марока над Западном Сахаром, а Мароко и Израел потписали споразум о нормализацији односа.

Као и друге заливске државе, Мароко посматра Иран као претњу. Рабат је прекинуо везе са Техераном 2018. јер је Иран преко Хезболаха финансирао покрет Полисарио, преноси Џерузалем пост.

Шпанија је одбила да следи пример Вашингтона и суочила се са гневом мароканске монархије након што су власти дозволиле Брахиму Галију, вођи Фронта Полисарио, који се опире мароканској контроли територије, да се од ковида 19 лечи у Шпанији. Рабат је узвратио опозивом амбасадора.

Неколико недеља након пријема Галија у болницу, више од 10.000 миграната прешло је у Сеуту, шпански аутономни град и ексклаву у северној Африци, на јужној обали Гибралтара, на који и Мароко полаже право, док су мароканске пограничне снаге на то „окренуле главу“, што се сматрало начином да се изврши притисак на Мадрид.

У априлу је шпански премијер Педро Санчез боравио у званичној посету Мароку, не би ли поправио односе.

Званични став шпанске владе, заједно са ставом Европске уније, био је да подржи референдум под покровитељством Уједињених нација за решавање деколонизације територије. Али, референдума нема три деценије.

Међутим, према саопштењу које је крајем марта издала краљевска палата Марока, шпански премијер Педро Санчез је у писму краљу Мухамеду VI препознао „важност питања Сахаре за Мароко“.

То је изненадило и политичаре у Шпанији. Форејн полиси наводи да је крајње десничарски Вокс то назвао „проклетом увредом“, док је партнер владајуће коалиције, Подемос, осудио потез који је „за жаљење“.

Абдулах Араби, који представља Полисарио у Шпанији, рекао је да je Педро Санчез тада „подлегао притиску и уценама“ Марока плаћајући за поправку нарушених политичких и дипломатских веза. Изјавио је да је то да Западна Сахара буде аутономна под Мароком само једна од многих опција о којима би требало да се гласа на референдуму.

Ако међународни актери и државе признају суверенитет Марока над тим регионом, то би значило да је Мароко још ближи Канарским острвима и другим лучким градовима као што су Сеута и Мелиља са којима се граничи.

Гас и упозорења

Алжир је, према писању Мароко ворлд њуза до јануара био кључни снабдевач Шпаније гасом, када су, према извештају Енагаса, шпанске енергетске националне компаније, ту државу претекле САД. Очекује се да ће Алжир преиспитати цене за сваки нови уговор са шпанским компанијама, рекао је за Ројтерс извор упознат са тим питањем.

Алжир ће поштовати посвећеност испоруке гаса Шпанији, али је на шпанским компанијама да преузму уговорне обавезе, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Алжира.

Пошто се сукоб у Западној Сахари поново разбуктао 2020. године, скоро три деценије након прекида ватре, односи између Алжирa и Марокa су се нагло погоршали.

Алжир је затворио гасовод Магреб–Европа, који пролази кроз Мароко због лобирања Рабата око аутономије Западне Сахаре.

Крајем априла запретио је да ће раскинути уговор о испоруци гаса Шпанији ако га Мадрид пребаци на „трећу дестинацију“.

Шпанско министарство енергетике потврдило је да планира да испоручује гас Мароку, али је нагласило да тај гас неће бити, како је наведено, алжирског порекла.

Алжирски државни енергетски гигант Сонатрач снабдевао је Шпанију са више од 40 одсто природног гаса 2021. године, од чега се већина допремала директно преко 750-километарског гасовода Медгаз.

Мароко сада жели да увози течни природни гас (ЛНГ) из Шпаније тако што ће преокренути ток гасовода, а план Рабата је да се развију дугорочни терминали за увоз ЛНГ-а.

Тренутни гасни уговор Алжира са Шпанијом је дугорочан, са ценама знатно испод садашњег тржишног нивоа, рекао је за Ројтерс један од извора који је тражио да остане анониман.

Преокрет стратегије

Шпанија је, затварањем гасовода Магреб–Европа, схватила да стратешко ослањање на огромну зависност од увоза гаса из Алжира, дугорочно није одрживо. Шпанија ионако смањује зависност са Алжира пребацивањем на течни природни гас који у великим количинама увози из САД, Катара, Нигерије…

Са друге стране, Алжир има и уговор о допремању гаса са другим европским државама. Италија је потписала споразум са Алжиром да, поред тренутних залиха, обезбеди 12 одсто потреба за гасом, како би ублажила енергетску зависност од Русије.

Западна Сахара има богата налазишта фосфата и руде гвожђа. А фосфат је важан састојак у производњи ђубрива. Има и дугачку обалу и приступ плодним рибарским теренима и морској нафти у Атлантском океану.

Позадина сукоба око Западне Сахаре
Некада шпанску колонију, територију Западне Сахаре су окупирале мароканске и мауританске трупе 1975. након потписивања Мадридског споразума, када се Шпанија једнострано повукла из своје колоније.

Тим актом обе земље су прекршиле декларацију Међународног суда правде (ИЦЈ) из 1975. године, да ни Мароко ни Мауританија немају територијални суверенитет над Западном Сахаром.

Територија се граничи са Мароком са сeверу, Алжиром на североистоку, Мауританијом на истоку и југу и Атлантским океаном на западу.

Уједињене нације нису признале Мадридски споразум, а мишљење Канцеларије УН за правне послове из 2002. је показало да колонизаторске силе не могу једноставно предати кључеве једне земље другој, наводи вашингтонски Арапски центар. Фронт Полисарио je 1976. године објавио из егзила у Алжиру успостављање Сахарске Арапске Демократске Републике (САДР) као независне државе.

Мауританија је 1979. потписала мировни споразум са Фронтом Полисарио, повукла се из Западне Сахаре и признала САДР.

Мароко је тада анектирао мауритански део територије који је уступила Шпанија.

До тренутка прекида ватре 1991. године, Мароко је потврдио контролу над више од две трећине Западне Сахаре у њеном западном делу дуж Атлантског океана.

Уједињене нације су обећале референдум о статусу територије. Референдум је требало да организује и спроведе Мисија УН за референдум у Западној Сахари (МИНУРСО), али још није одржан.

Више пута је одлаган због спора између Марока и Фронта Полисарио око тога ко има право да гласа о статусу територије.

Верује се да око 176.000 припадника народа Сахравија живи у пет избегличких кампова на тлу Алжира, источно од Западне Сахаре, у пустињи коју многи сматрају ничијом земљом. Ослањају се на хуманитарну помоћ и робу међународних агенција за помоћ.

ИЗВОР:
РТС
АУТОР:
МАРКО МИЛОЈЕВИЋ

Западна Сахара, нова гасна криза или показивање снаге Алжира