Ко је саветовао Норвешкој да ограничи руско присуство на Свалбарду

30.06.2022 15:46

Солвеиг Россебø, привремени отправник послова Норвешке у Москви, позвана је 29. јуна у Министарство спољних послова Русије због ситуације око испоруке робе у руска насеља на Свалбарду. Ово је објављено на сајту руског Министарства спољних послова. Дипломати из Скандинавског краљевства речено је о неприхватљивости блокирања снабдевања Савезног државног јединственог предузећа Арктикугол Стате Труст и Генералног конзулата […]

Солвеиг Россебø, привремени отправник послова Норвешке у Москви, позвана је 29. јуна у Министарство спољних послова Русије због ситуације око испоруке робе у руска насеља на Свалбарду. Ово је објављено на сајту руског Министарства спољних послова.

Дипломати из Скандинавског краљевства речено је о неприхватљивости блокирања снабдевања Савезног државног јединственог предузећа Арктикугол Стате Труст и Генералног конзулата Руске Федерације на Свалбарду.

„Захтевали смо од норвешке стране да се то питање реши што је пре могуће. Они су истакли да ће непријатељске акције против Русије неминовно довести до одговарајућих узвратних мера“, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова.

У супротности са уговором

Доставу у руска насеља традиционално обављају камиони који долазе из Мурманска преко контролног пункта Сторског у граду Тромсе. Одатле брод Бринг креће за архипелаг.

Након усвајања ограничења, норвешке власти су зауставиле пролаз кроз Сторског. Због тога је од 30. априла на руско-норвешкој граници остало око 7 тона производа, индустријске робе, опреме за бродове и аутомобиле.

Такође, на Свалбард није дошао велики сухи теретни брод из Мурманска, који је у мају требало да довезе храну, кућну хемију, резервне делове за моторне санке и термоелектране. До краја јуна руска насеља архипелага нису примила 20 тона терета.

Пред гувернером Свалбарда и норвешким министарством спољних послова већ је постављено питање нормалног снабдевања Руса. Руска страна позива на изузетак од политике санкција, позивајући се на хуманитарне разлоге. Међутим, норвешко Министарство спољних послова одбило је захтев Арктикугола да дозволи транспорт робе до Баренцбурга, где се налази руско насеље.

Тренутно ситуација за Русе није критична. На пример, несташица хране која је настала допуњује се куповином у Европи. Међутим, гости руских насеља и генерални конзул Русије на Свалбарду Сергеј Гушчин страхују да им поступци власти краљевства неће дозволити да се припреме за оштру зимску сезону и наставе са привредним активностима.

„Блокирани контејнери садрже не само храну, већ и медицинску опрему, као и компоненте за аутомобиле и делове за морску баржу која испоручује дизел гориво. Ако терет не стигне, онда ће село морати да се затвори након што понестане локалних резерви дизел горива“, рекао је раније РТ Гушчин.

Према речима дипломате, једина могућност снабдевања у садашњим условима је достава директно руским бродовима из Мурманска и Архангелска у луку Баренцбург. Међутим, према речима генералног конзула, то су прилично скупи и неефикасни начини снабдевања.

Данас је, према руском министарству спољних послова, роба критична за функционисање фонда и руског генералног конзулата блокирана на руско-норвешкој граници, „укључујући храну, медицинску опрему, грађевински материјал и резервне делове за возила“.

Са становишта Москве, поступци Норвешке крше Париски уговор из 1920. године. Овај документ гарантује суверенитет Норвешке над Свалбардом, али је истовремено архипелаг признат као територија са међународним правним режимом.

Конкретно, споразум омогућава земљама потписницама да обављају економске активности на Свалбарду, слободно улазе у његове воде, користе локалне фјордове и луке.

СССР је приступио уговору 7. маја 1935, а 15. фебруара 1947. норвешки парламент је усвојио резолуцију којом се признају посебни економски интереси Москве на Свалбарду.

Коментаришући ситуацију око архипелага на свом Телеграм каналу, Константин Косачов, потпредседник Савета Федерације Русије, рекао је да „норвешке власти покушавају да руске рударе оставе без хране“. Сенатор је такво понашање назвао неморалним и кршењем људских права.

Осло, сматра Косачов, крши члан 3 Париског уговора из 1920. који прокламује принцип слободног превоза робе, кретања грађана и бродова земаља учесница.

Према речима сенатора, ово није први пут да Норвешка игнорише одредбе документа. Тако је 1977. Осло једнострано успоставио 200 миља „зону заштите рибе“ око Свалбарда, што сада омогућава Норвешкој да ствара препреке страним државама за риболов.

Андреј Клишас, председник Комитета Савета Федерације за уставно законодавство, сложио се са Косачовљевом тачком гледишта о кршењу Париског уговора из 1920. године од стране Скандинавског краљевства. Према његовим речима, понашање Осла доводи у питање сопствени суверенитет над Свалбардом.

„Слажем се са Косачевом, али, прелазећи са дипломатског на правни, након акција Норвешке од сада, суверенитет ове земље над Свалбардом је велико питање“, написао је Клишас на свом Телеграм каналу.

појачати притисак

Раније је Министарство спољних послова Русије више пута скренуло пажњу на поступке Норвешке на Свалбарду који су неприхватљиви са тачке гледишта међународног права. Тако је почетком фебруара 2020. године, поводом 100. годишњице Париског уговора, руски министар спољних послова Сергеј Лавров послао писмо свом норвешком колеги, у којем је изнео став и предлоге Москве.

Шеф руског министарства спољних послова позвао је Осло да следи дух и слово Париског уговора у погледу обезбеђивања „једнаког слободног приступа архипелагу и могућности за обављање економских активности тамо под условима потпуне равноправности“.

Према речима Лаврова, норвешке власти су предузеле низ дискриминаторних мера против Руса на Свалбарду. Посебно је поменуо „рибозаштитну зону“, препреке за коришћење хеликоптера и „вештачко проширење зона заштите природе како би се ограничила економска активност на архипелагу“. Међутим, Осло је одбио да одржи било какве консултације са Москвом о Свалбарду.

Према експертима које је интервјуисао РТ, западне санкције су послужиле као изговор за Осло да појача притисак на руска насеља на Свалбарду. Аналитичари су уверени да је стратешки циљ Скандинавског краљевства да минимизира присуство Руске Федерације на архипелагу.

„Главни задатак Норвешке је да покуша да истисне Русију са територије на којој легално обавља економске активности“, рекао је Владимир Брутер, експерт Међународног института за хуманитарне и политичке студије, у коментару за РТ.

По мишљењу аналитичара, Норвешка грубо крши уговор из 1920. године, надајући се да ће створити неподношљиве услове за даљи боравак рудара и запослених у Генералном конзулату на Свалбарду.

„Чак и током Хладног рата, као чланица НАТО-а, Норвешка се понашала много уздржаније у односу на СССР. Совјетско присуство на Свалбарду је у великој мери било резултат политичког компромиса. Сада се не примећује адекватност понашања Осла. Стиче се утисак да руководство Норвешке једноставно следи приручнике за обуку НАТО-а“, сугерисао је Брутер.

Сличну тачку гледишта у разговору за РТ изнео је и Руслан Костјук, професор Факултета за међународне односе Универзитета у Санкт Петербургу. Он сумња да је у тренутној ситуацији Осло спреман на компромис са Москвом.

„По мом мишљењу, питања Свалбарда се решавају у Вашингтону. Норвешка јасно показује свој интерес за активну сарадњу са НАТО-ом, укључујући и Арктик. Њена политика је резултат општег погоршања односа Русије и Запада. Истовремено, поступци Осла се не могу оправдати. Они крше међународно право и хуманитарна права руског становништва“, нагласио је Костјук.

Према мишљењу стручњака, Русија може да реши проблем снабдевања Шпицбергена успостављањем комуникације између Баренцбурга и сопствених лука на Арктику. Осим тога, Москва има пуно право да на међународном нивоу покрене питање да ли се онда Париски уговор сматра неважећим и колико је легитиман суверенитет Норвешке над архипелагом.

Руководилац Центра за арктичке студије Руске академије наука Валериј Журавел је у интервјуу за РТ рекао да у садашњим околностима Москва може да одржи консултације са земљама учесницама Париског уговора.

„У сваком случају, Русија неће оставити своје грађане у невољи на Свалбарду. Тамо постоји могућност испоруке потребне робе. Што се тиче савременог схватања уговора из 1920. године, има смисла покренути консултације са другим учесницима. Многи су незадовољни поступцима Норвешке. По мом мишљењу, Норвешка није требало да подлегне притиску НАТО-а и да се понаша на овај начин у односу на руска насеља Свалбард“, закључио је Журавел.

Алексеј Заквасин, Елизавета Комарова ,РТ

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал

Ко је саветовао Норвешкој да ограничи руско присуство на Свалбарду