Брисел жели команду над кризом у Европи
Овог пута Урсула фон дер Лајен није сачекала званичан исход ванредне министарске седнице суверених чланица ЕУ поводом тамошње незапамћене енергетске кризе. Наиме, Фон дер Лајенова је у среду, 48 сати пре данашње министарске седнице, саопштила петокраки предлог из Брисела за борбу ЕУ против „астрономских цена електричне струје и oгромне ћудљивости тржишта”, са централном улогом Европске […]
Брисел жели команду над кризом у Европи
Овог пута Урсула фон дер Лајен није сачекала званичан исход ванредне министарске седнице суверених чланица ЕУ поводом тамошње незапамћене енергетске кризе. Наиме, Фон дер Лајенова је у среду, 48 сати пре данашње министарске седнице, саопштила петокраки предлог из Брисела за борбу ЕУ против „астрономских цена електричне струје и oгромне ћудљивости тржишта”, са централном улогом Европске комисије (ЕК)у њему, преноси Политика.
„Излазимо са скупом хитних мера које ће заштитити угрожене потрошаче и бизнис и помоћи им да се прилагоде”, истакла је Фон дер Лајенова.
Обавезно смањење потрошње струје у „шпиц сатима” у свим чланицама уније; ограничење цене енергије, укључујући и „рампу” на приходе компанија које производе струју по ниској цени (из обновљивих извора) уз прерасподелу њихових „неочекиваних енормних зарада зарад угрожених”. Уз посебан нагласак на максималну цену руског гаса. То су кључне ставке СОС – енергоплана Брисела.
Одлука председнице ЕК да претекне Чешку, актуелног председавајућег ЕУ и државе чланице у званичном представљању својих визија за решавање горуће енергетске кризе, „заслепео” је многе политичке престонице те заједнице држава, како преноси „Политико”. Након излагања Фон дер Лајенове, Матеуш Моравјецки, премијер Пољске, јавно је посумњао у мотиве Брисела да баш сада предложи „хитне (енергетске) мере”. Енергетска криза у ЕУ иначе тиња већ од прошле јесени, да би ескалирала након „специјалне војне операције” Русије у Украјини, крајем фебруара.
„Они (ЕК) већ узурпирају екстра надлежности којих нема у (ЕУ) повељама. Противник сам да се Бриселу додели и педаљ нових овлашћења над институцијама ЕУ”, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс” изјаву Моравјецког.
Уочи данашње седнице министара енергетике држава чланица ЕУ, Ана Москва, пољска министарка за климу, истакла је да је Варшава „апсолутно против” кључног од пет предлога Брисела. То јест, против замисли ЕК да чланицама уније наметне редукције струје у „шпиц сатима” (за 10–15 одсто, у још неодређеном периоду).
„Разумем да би председница Европске комисије желела да уштедимо енергију и може да апелује, али она нема овлашћења да приморава било коју земљу на то”, рекла је Москва, подсећајући да чланице уније према важећем устројству те заједнице држава имају своје надлежности у енергетској политици.
„Европска унија покушава да себи дâ ауторитет који не постоји. Одлуке о енергетском миксу, начину на који користимо гориво, како користимо енергију (струју) и гас, у надлежности су земаља ЕУ”, рекла је она.
Какав би могао бити исход седнице министара енергетике ЕУ данас, остаје да се види. Према најавама из Брисела, коначна верзија ЕУ стратегије за борбу против енергетске кризе неће бити обелодањена пре говора Урсуле фон дер Лајен о „стању ЕУ” 14. септембра.
Зашто је онда председница ЕК недељу дана раније јавно изашла пред чланице ЕУ с предлогом? Оне свакако већ имају различито мишљење о решењима енергокризе у ЕУ.
Једно од могућих објашњења видљиво је из радне сатнице Европске комисије идуће седмице. „У уторак (13. септембра) Европска комисија треба да представи свој предлог ’Инструментa за хитне случајеве јединственог тржишта’ (SMEI) како би олакшала мониторинг ланаца снабдевања критичних сектора и ванредних ситуација и интервенисала на тржишту”, пренео је бриселски портал „Евроактив”, позивајући се на предлог тог документа.
Према замисли о SMEI, а како јавља овај портал, Европска комисија имала би улогу да спречи међудржавно постављање „рампи” у случају криза као што се десило на почетку пандемије и које је већ у назнакама енергопланова појединих чланица пред зиму. Такође, ЕК планира да успостави своју скалу како се утврђује „ванредно стање” за све чланице, као и за све привредне секторе. Европска комисија, према истом извору, има већ припремљену организациону шему саветодавне групе за такве прилике, као и скалу папрених финансијских казни за оне који не буду спремни да сарађују (на пример фирми које одбију да Бриселу доставе стање својих залиха појединих важних артикала, рецимо гаса).
Остаје још само да се Европски савет сложи с новим настојањем Европске комисије да у свакој кризи, па и енергетској, задобије „централну команду”.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал